Nekako da bih uopšte mogao da počnem sa ovom pričom moram se vratiti 10 godina unazad, u leto gospodnje 2003. Te davne 2003 godine Srbija je još uvek nesigurnim koracima koračala novoosvojenim stazama demokratije, strane investicije samo što nisu počele da pristižu, SBB je već nudio 128kbps Internet a banke su nicale kao pečurke posle kiše. I tako lagano mic po mic stigosmo i do prvih kreditnih kartica.
U to vreme uz klasične kreditne kartice (za koje si pre izdavanja morao na bibliji da se zakuneš da ih nećeš koristiti na Internetu), pojavile su se i tzv. Internet kartice – Visa Virtuon kod RFZ-a ili Visa Internet kod Vojvođanske banke. Ja sam se nekako opredelio za ovu drugu.
I dan danas sećam se svoje prve online kupovine kao i divnog mirisa knjige koja je stigla sa Amazona. U to vreme online kupovina napolju bila je već mainstream, ali u Srbiji tako nešto jednostavno nije postojalo. Naravno verujem da smo kao i danas imali konferencije o e-trgovini (šta god to bilo) gde su ljudi plaćali kotizaciju profakturama i verujem zadivljeno slušali priče i maštali o nečem tako divnom i tako dalekom.
Fast forward 10 godina i evo nas u Decembru 2013. Za 10 godina promenio sam x kreditnih kartica, obavio brdo online kupovina hostinga, domena, knjiga, delova za kompjuter … i sve to gotovo isključivo na stranim sajtovima. Kažem gotovo isključivo pošto sam tu i tamo kupovao karte za koncerte na eventimu a sećam se kako sam jednom iz inostranstva platio karticom domaćem servisu za isporuku cveća ali to bi mislim bilo to.
I tako prošle nedelje nekako sasvim spontano ušao sam u avanturu zvanu online kupovina u Srbiji. Poželeo sam da se počastim novim 27″ monitorom, a na preporuku nekoliko drugara opredelio sam se za 27″ Dell U2713HM. Zbog skoka PDV-a od nove godine želeo sam da ga uzmem što pre, a pošto mi se nije cimalo do Bgd-a samo zbog toga, reših da kupovinu naravno obavim online.
Petak popodne, na pcberzi dobio sam nekoliko sajtova gde bih to mogao obaviti i krenuh od Emmi – klikete klatete i monitor poručen. Okay morao sam da se cimam sa registracijom korisnika i unosim svašta nešto od privatnih podataka (JMBG i sl.) al tako ti je to valjda u zemlji u kojoj je lakše doći do 10kg heroina nego do payment procesora. Ubrzo je stigao konfirmacioni email i narudžbenica, jupii! Već sutradan (subota) rano izjutra otišao sam do ATM-a kako bih u ponedeljak ujutru spremno sa kešom dočekao kurira.
Kurir naravno nije došao u ponedeljak. Nije stigao ni u utorak tako da sam shvativši da u Srbiji reč ONLINE još uvek ne postoji u rečniku nervozno iskopao telefon kontakt centra kako bih proverio šta se dođavola dešava (usputno makar i proverio da li mi trebaju neki dodatni kablovi za monitor). Rekli su monitor stiže istog dana ili sutra. Od tog obećanja prošla su nova dva dana, pozvao sam ponovo call centar da bi mi glas sa druge strane odbrusio da će proveriti da li monitor uopšte imaju na stanju i prekinuo vezu!?? Moji naredni pozivi bili su odbijeni tako da sam sinoć poslao kratak email u kome piše da mogu smatrati da sam (naravno) odustao od narudžbine. U odgovoru sam saznao da monitor zapravo nikada nisu ni imali. Fukin pilićari.
Druga na spisku bila je firma Monitor, mislim kupiću monitor u Monitoru ha ha. Ovoga puta naravno bio sam mnogo oprezniji sa kupovinom online tako da sam odmah otišao na stranu sa uslovima korišćenja gde me je sačekalo nešto ovako 🙂
Umoran od “online kupovine” rešio sam da odustanem i stvar lepo obavim offline kako to i priliči u zemlji Srbiji. U Kragujevcu (gde ja jelte živim) postoji nekoliko offline prodavnica (Gigatron, Comtrade, PCPractice…) tako da sam prvo otišao na njihove sajtove da se uverim da imaju traženu robu. Gigatron je prikazao da monitor mogu kupiti kao i Comtrade. Jupiii! Žena svejedno ide u Plazu u novogodišnji šoping, idemo zajedno!
U Gigatronu hladan tuš – prodavačica mi kaže da taj monitor uopšte nemaju. ALI IMATE GA NA SAJTUUU!!! (vrištim u sebi). Okay ovi nemaju pojma, odoh u susedni Comtrade. U Comtrade-u ista priča. U povratku kući svraćam u PC Practice i Win Win, ni oni ga nemaju.
Stižem kući i vraćam se “online kupovini” i poručujem monitor online kod Gigatrona. Čak mogu i da iskoristim bodove i dobijem popust. Ubrzo stiće i konfirmacija. Jupiiii!
No ne lezi vraže, posle par sati stiže email od Gigatrona sa objašnjenjem njihove podrške da monitor zapravo nemaju 🙂
Odlazim na sajt PC Practice-a gde me čeka ista priča. Monitor za koji su mi pre par sati rekli da ga nemaju nigde u Srbiji uredno možeš kupiti online. Monitora naravno zapravo nema, ali tkoga je briga.
I tako dolazimo do sledećeg zaključka: U leto gospodnje 2013, na pragu nove 2014 godine, vodeći sajtovi prodavaca hardvera u Srbiji nemaju implementirano fukin *stanje* na lageru!?? Poruči, kupi, stavi u korpu, isporuka danas … i onda lepo prospeš po stolu šaku pasulja ili nabaviš lepo kristalnu kuglu i pitaš je hoćeš li robu zapravo dobiti?!! Prosto mi dođe da čisto šale radi obavim “kupovinu” i na PC Practice-u i/ili Win Win-u čisto da vidim šta će se desiti.
A možda ipak da svratim na Amazon i kupim nešto sitno čisto da se malo smirim i da se malo divim onom “In Stock” i “Usually shipped within 24 hours” čudu. To “čudo tehnike” tamo srećom postoji već nekih 15-tak godina. I molim vas podsetite me da sledeće godine ponovo ismevam registracije na razne “E-trgovine” i slične naučno fantastične konferencije na koje upad plaćaš starom dobrom profakturom.
Sve te artikle koji se retko prodaju, prodavci ne drze na lageru, jer nemaju para. A DELL uvoznik, skoro i da nema lager, kad god smo nesto od DELL opreme porucivali (monitori, laptopovi, napajanja za servere…) to se ceka po 2-3 nedelje minimum, zato sto sve to sto nije mainstream, porucuju iz centrale preko. Klijenti mi ocekuju da im kazem vreme isporuke, a ja kao prodavac moram svesno da ih lazem, jer NIKO ne moze da zna koliko dugo ce da stoje na carini. Dok sam im iskreno govorio da se ne zna vreme isporuke, i da je obicno 2-3 nedelje, ostajao sam bez klijenata, odu kod drugog, koji nema problema sa laganjem.
Problem je carina i siromasno trziste. Nema se dovoljno obrtnog kapitala za bolji lager. Realan lager svih ovih koje si naveo je oko 30% onoga sa sajta. A drze to na sajtu zato sto i konkurencija to ima na sajtu. Da si trazio neki mainstream monitor, koji uvoznik ima na lageru, zaista bi ga dobio za dan-dva.
Ne vidim sta je smesno u slucaju Monitor firme. Stavi se u ulogu prodavca koji treba da uglavnom prvo KUPI veoma skup proizvod od uvoznika da bi ga tebi prodao. Nismo mi USA pa da imamo prodavnice koje na lageru imaju 100 monitora od svake vrste, u stvari ni tamo nema toga sem za mainstream robu. Bio sam u Best Buy njihovom u San Francisku, jeste veliko ali nista toliko spektakularno. Uglavnom, naravno da ce da proveri da li je onaj koji je narucio ozbiljan ili se neko samo zeza s njima i hoce da napakosti (ponavljam, Srbija je ovo… da komsiji zivi krava hehe). I u inostranstvu to rade zbog ucestalih prevara karticama za sve skuplje modele. Ili te zove prodavac ili tvoja banka da potvrdi.
@Vex Pa smesna je sama cinjenica da niko nema implementirano placanje kreditnim karticama. Evo ja sam pre 2 dana porucio kabal na macsales.com i zamisli niko me nije zvao telefonom, sto je i logicno da ako platis svojim rodjenim parama da nisi zajebao komsiju kome treba da crkne krava jelte 🙂
@vukasin Kapiram da 27″ Dell ne spada u mainstream ali ne vidim u cemu je problem da negde stoji “nema na stanju” sa dugmetom “poruci” i da onda barem kao kupac znas na cemu si. Ako nista drugo to odaje utisak ozbiljnosti, kapiram da bi na taj nacin izgubio par musterija ali dobijas na duze staze.
Dinke,
Uz svo dužno poštovanje tvog rada i dela, mislim da ti baš nisi upoznat u stanje u Srbiji i to pre svega mislim kako se vodi posao i zašto se baš tako vodi posao.
Mi smo banana malečko tržište + nismo u EU + ne pada na pamet nikom da lageruje neke enormne količine da ne bi sutra stavljao katanac na kapiju.
Sećaš li se nekada Pakoma? Dok im je išlo mislili su da će to da traje 100 godina, pa su roknuli grdne pare u Nišu i sad su bivši.
To da kupiš direktno online stoji da bi trebalo implementirati plaćanje sa karticama, no kao što i sam znaš uslovi za sve takve egzibicije su uglavnom nerazumni, a kada prodaješ tehniku gde marža nije kao na uslugama i gde nema mnogo klijenata koji će ti platiti karticom stvar je jednostavna. Ne implementiraš istu na sajt. 🙂
U svakom slučaju dve stvari stoje koje si napisao u tekstu, a to je:
01. Dostupnost robe
02. Plaćanje karticom
To se svakako očekuje od najvećih prodavaca u zemlji.
Cudi me da si imao problema sa Emii sajtom, oni sto imaju na stanju jasno je oznaceno na proizvodu kao House(i treba da stigne za max 2 dana) a ono sto nemaju mislim da je 72 sata. Celu konfiguraciju u delovima sam narucio od njih, ono sto nisu imali obavestili su me preko mail-a i dali mi preporucenu zamenu meni na razmatranje, kad se sve to zavrsilo sve su mi poslali na kucnu adresu. Ja za sada nisam imao problema sa njima.
Evo Emmi sajt za spomenuti monitor 🙂
http://grab.by/t9hA
“Očekivani rok isporuke 3 radna dana”
A posto slucajno poznajem neke (zaista) uticajne ljude znam da u Srbiji trenutno postoji 1 (i slovima *jedan*) monitor koji je rezervisan za moju malenkost 🙂
So nope, emmi ne prikazuje tacno stanje lagera.
Emmi i cekanje necega je vrlo losa kombinacija.
Inace, Emmi, WinWin i PC Practic su ista firma 🙂
Takodje i Gigatron i ComTrade Retail su jedna firma, oni i Alti (WinWin, Emmi i PC Practic) zajedno drze veci deo trzista pa mozes misliti kako trziste funkcionise.
Što se tiče Win-Win-a, priča je identična kao ova koju si ispričao. Ja poručim tablet nexus (refubrished) i posle nedelju dana čekanja dobijem informaciju -“tog modela nemamo na lageru”? Zamišljam malog crnca kako pravi statički sajt sa podacima za el. trgovinu za Win Win. Sramotno!
Nažalost, tvoj slučaj je surova realnost poslovanja u Srbiji. Pod ovime ne mislim samo na e-trgovinu. Poznavajući drugu stranu medalje (bio nekada deo Pakom on-line priče), tvrdim da najveći deo tog problema leži u dinosaur praksama za vođenje inventara… Ne možeš ni da zamisliš kakvi sve nebulozni načini postoje da se nešto vodi na lageru a da je zapravo razduženo, prodato, u servisu na popravci (pa se tako inventar servisa prikaže kao lager?!?) itd.
Što se tiče plaćanja, cene procesiranja kartica su neprihvatljive za većinu tehničke robe, barem sa trenutnim maržama. Iz tog razloga se većina prodavnica i drži starog dobrog pouzeća. Otud i proveravanje telefonom.
Kada će biti bolje? Kada firme srede svoje procedure, svoje programe za praćenje lagera i slično. Nije problem u tome što oni nešto nemaju, nego što imaju pogrešnu informaciju da njihov dobavljač ima.