Redovni čitaoci mog bloga verovatno se sećaju moje priče o Banci Intesa i načinu na koji se okončala naša višegodišnja saradnja. Koga mrzi da čita, priča je o tome kako se nivo usluga jedne banke može srozati do granica nepodnošljivosti, što je rezultiralo konačnim gašenjem svih mojih računa u Intesi početkom septembra 2013. godine. Sve račune sam otvorio i zatvorio u Kragujevcu iz koga sam se konačno i preselio za Beograd u avgustu ove godine (bitno za nastavak priče).
No sudeći po SMS porukama (čitaj spamu) koji sam nastavio da dobijam od Intese, ništa od gore navedenog nikada se nije ni desilo. Redovno sam dobijao SMS-ove o svakojakim akcijama banke, nekada bih SMS jednostavno obrisao a nekada bi se upuštao u prepirku sa @banca_intesa (twitter podrškom Intese) gde se priča uvek svodila na to da obaveštenja dobijam kao njihov klijent!?? 🙂 To što sam bivši klijent koji je svoje račune zatvorio/kartice isekao – koga je briga. No pošto je ovo Srbija, mesto gde se privatnost poštuje kao i svaki drugi zakon (čitaj ne poštuje se), jednostavno nije bilo svrhe cimati se oko toga, tako da sam u većini slučajeva poruke jednostavno brisao.
No današnji SMS koji sam dobio od Intese upalio je sve crvene lampice koje se nalaze u mojoj glavi, a ako se makar malo zamislite morao bi upaliti crvene lampice kod svakoga od nas.
Pa okay, šta je toliko bitno u ovom SMS-u pitate se? Lokacija!
Kao (bivši) klijent, sve svoje račune otvorio (zatvorio) sam u Kragujevcu, svu korespodenciju obavljao sam sa radnicima u Kragujevcu, sve moje posete ekspoziturama bile su posete u Kragujevcu. Odakle onda Intesi informacija da se ja sada nalazim u Beogradu, na Vračaru i da je najbliža ekspozitura mojoj lokaciji baš ta blizu stana u kome živim?!!
Smesta sam pitao par ljudi na twiteru i dobio potvrdnu informaciju – svi su dobili različite SMS-ove (neki i više njih), i u svima se navode različite ekspoziture, logično reći ćete jer su svi ti ljudi korisnici različitih ekspozitura.
Okay, ali šta je onda sa bivšim korisnikom (sa mnom) čiju novu adresu u Beogradu nikako nisu mogli imati osim ako:
1) Mobilni operateri dopuštaju svojim klijentima deljenje informacije o lokaciji vašeg mobilnog telefona (samim tim i praćenje korisnika)
2) Mup Srbije prodaje informacije o svojim građanima
Iako tipujem na ovo pod jedan, oba načina predstavljaju najgrublje kršenje privatnosti građana. Na neki način prodaja naših podataka je nešto na šta smo svi nažalost navikli, ali praćenje lokacije je ako mene pitate kap koja je prelila čašu i zbog koje bi svakog od nas morao dobro da se zamisli šta bi moglo biti sledeće.
Inteza never more! http://wp.me/p4J8i4-1b
Ovo pod 2 je, ako se dobro secam, moguce i legalno (ili bar bilo). Bio je tako neki slucaj sa Mladinskom knjigom koja je spamovala zemaljskom postom a ispostavilo se da su od drzave kupili podatke. Bese na ES-u..