Year: 2008

Koja je razlika između dobrog i lošeg Bloga? Dobar Blog ima tradiciju!

Ne ne, ne pokušavam nikoga da ubedim da je ovo dobar Blog, samo želim da ukažem na činjenicu da je divno kada autor u svom osvrtu na godinu koja nam izmiče može baciti pogled na svoja razmišljanja u prethodnim godinama. 🙂

Što se Web-a tice, ovo je bila još jedna SN godina. Ove godine smo i mi Balkanci pratili svetske trendove a Facebook je toliko uzeo maha da su u najbližem susedstvu morali da zabrane njegovo korišćenje u toku radnog vremena. Ne sumnjam da se slične akcije uskoro mogu očekivati i kod nas. Oni nešto iskusniji okrenuli su se twitteru, a bogami bilo je i kritika na način kako su ovdašnji ljudi iz marketinške sfere (zlo)upotrebljavali isti.

U najezdi sn sajtova stičem utisak da je domaća Blogosfera nekako posustala. Iako smo imali dosta uspešnu konferenciju Blogera (koju sam naravno propustio zbog privatnih razloga), prateći aktivnosti blogera na Blogotku, u gomili šuma bilo je jako teško naći kvalitetne postove. Srećom oni najbolji nisu posustali, a sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su se nakon nekoliko meseci pauze ponovo aktivirali moji omiljeni Blogeri, Pedja (aka Blogowski) i Dragan (aka DE).

Ovo je godina u kojoj je uprkos ekonomskom fucku-u broj Apple računara prešao 8%, što je valjda navelo i autora ovog teksta da konačno “zagrize jabuku” tako da je ovo moj prvi godišnji review na Mac-u. Delom ovaj rast Mac duguje i Windows Visti (Steve Jobs ne propusti nijednu priliku da se MS-u sa podsmehom zahvali za očajno napravljen OS ), što je očigledno uzdrmalo i veliki Microsoft koji žuri da sa novom verzijom Windowsa (Windows 7 Beta 1 predstavljen je pre par dana) povrati izgubljene pozicije. Kad već spominjem Apple da kažem i da je kontroverzni iPhone 3G stigao i kod naših najbližih suseda. Kod nas će stići verovatno kad i Paypal, Šengen i sve ostalo … dakle … ne tako skoro 🙂

Ako bih morao da izdvojim jedan utisak kao utisak godine uopšteno, mislim da on nema nikakve veze sa IT-em. Pogađate u pitanju je naravno person of the year, novi američki predsednik Barack Obama.
Što se IT-a tiče, utisak godine (sa stanovišta jednog Web developera naravno) je kontroverzna kupovina MySQL-a od strane SUN-a. Naravno nije loše podsetiti se najpopularnijih tema u poslednjih 365 dana na digg-u i bestmodo 2008 sekcije na Gizmodo-u, čisto da vidimo i ostale stvari u kojima smo uživali u protekloj godini :).

Toliko od mene o godini koja prolazi. Vama koji ovo čitate, u Novoj 2009. godini želim pre svega puno zdravlja i sreće … a za ostalo verujem da ćete se snaći. I da, nadam se da će nas sve zaobići ekonomski fuck 😉

Da nisam prethodnih dana dobijao svakojake Novogodišnje Čestitke od znanih i neznanih, ovaj post bi sigurno sačekao barem još jedan dan. Mislim, u godini u kojoj sam živeo dan za dan, ko će još ražmišljati o sledećoj koja dolazi tek za dva dana 🙂

Mada … da ne ispadne da kukam kako je ovo bila baš losa godina, poslednjih par meseci “dan za dan” zamenili smo životom između dva ponedeljka. Svakoga ponedeljka izjutra Jovana radi “krvnu sliku” i na osnovu rezultata skoro da znamo kako ce proći ta nedelja. Nasuprot normalnim ljudima radni dani postali su mi omiljeni, a vikend kako krene da odmiče tako nervoza u meni raste sve do trenutka kada je ubodu u prstić i ubace tih nekoliko kapi njene krvi u masinu koja poput nekog proroka odredjuje naš život. Hoću li biti sjeban ili srećan … užasan strah u stomaku, klecanje kolena i onda … onda uglavnom odahnes i tumačiš brojeve … ako je previse dobro brineš. Ako je loše brineš još više … idealno je srednje žalosno … i tako … do narednog ponedeljka.

No, prošla nedelja je bila drugačija, kao da se ponovo vraćamo na staru šemu. Ponedeljak test krvne slike, rezultat idealan (srednje žalostan dakle), ali uz neuobičajeno povraćanje što rezultuje novim testom u utorak, ovaj put jetrinih enzima. Rezultati loši, neke vrednosti i do 7 puta iznad normale … u sredu novi test na hiv, hepatitis b i c (sam Bog zna koliko je transfuzija imala tokom lečenja) … i ponovo taj osećaj u glavi i stomaku. Srećom sve negativno … jeee … možemo da odahnemo cela tri dana, a onda ponovo ponedeljak, ponovo loše vrednosti jetrinih enzima itd itd.

Bogu Hvala, sa ponedeljcima smo za ovu 2008 završili. Nema više! A Nova Godina? Polako, to je tek za dva dana 🙂

Pre neki dan na adresu firme stiže mi pismo od Telenora, klasičan spam (reklama za neke Telenorove poslovne tarife, šta već), jedino što nije u pitanju e-mail već klasična pošta. E sad, poenta priče je da ja sa Telenorom nemam nikakve poslovne kontakte, niti tu adresu (sedište firme je nedavno promenjeno) ima bilo koja druga firma u Srbiji. Iznerviran otvaram thread na DPT-u na temu spamovanja poslovnih subjekata.

Danas stiže mi ovaj put e-mail spam od Microsofta sa pozivom na neku njihovu konferenciju (Fuj ili Fu šta već). 🙂 Ni traga linku za odjavu, ništa. Ponovo, u pitanju kontakt adresa firme, e-mail koji osim mog knjigovođe, banke i apr-a nema niko.

MSpam

Na stranu kršenje zakona o oglašavanju (o da, spam je ilegalna stvar čak i u Srbiji), ostaje pitanje odakle Telenoru sveže promenjeno sedište moje agencije, odakle Microsoftu moj poslovni e-mail. I tako nakon malo istraživanja na DPT-u dolazimo do šokantnog odgovora. APR.

APR prodaje podatke o poslovnim subjektima! Da da, verovali ili ne i ovo je moguće u Srbiji. Na primer ako platite možete dobiti e-mail adrese, brojeve telefona itd. na primer 10.000 poslovnih subjekata sa recimo sedištem u Kragujevcu. Čak je i cenovnik dostupan na sajtu. Surovo!

Inače, pre par godina (rana faza dot kom buma) radio sam kao freelancer za kompaniju koja je izmedju ostalog posedovala sajt leadgreed.com. Na razne nacine (nagradne igre, specijalne ponude itd.) navlačili su korisnike da se prijavljuju, a negde pri dnu sitnim slovima trebalo je samo čekirati da ste “saglasni da primate reklame od strane naše kompanije i naših cenjenih partnera”. Naravno u praksi ovo je značilo preprodaju podataka o korisnicima (leadovi) trećim licima – “partnerima”, koji su u svakom trenutku mogli da kupe xxx targeted leadova (tipa xxx korisnika iz LA-a starosti izmedju 30-40 godina). Partneri su naravno leadove koristili isključivo za spam, što je vrlo brzo rezultovalo sa par desetina tužbi i zatvaranjem sajta.

E sad, za razliku od LeadGreed-a, prilikom prijave APR-u korisnici ne popunjavaju nikakva polja koja bi (makar i sitnim slovima) pominjala prodaju ličnih podataka trećim licima. Na stranu sto je APR vladina agencija a ne sajt neke grupe sumnjivih likova rešenih da iskoriste dot com bum i dignu koji dolar na brzinu.

Pre izvesnog vremena narezao sam jedan CD specijalno za vožnju. Na njemu se između ostalog nalaze albumi grupa:

The Ramones (Ramonesmania)
Bob Marley (The best of)
Mother love bone (Apple)
Nirvana (Nevermind)
Metallica (Metallica aka black album)
The Cranberries
Blind Melown

U pitanju su većim delom bendovi koji su bili popularni tokom 90-tih (a ja ih naravno slušam i dan danas). Onako, uglavnom malo čvršći zvuk, idealno za furioznu vožnju po auto-putu. Na CD-u sam napisao “Too tough to die” … što je naziv jedne od pesama mojih mladalačkih idola – Ramonesa, ali istovremeno sam želeo (valjda samom sebi) da ukažem i na besmrtnost njihove muzike. Veći deo postave Ramonesa danas nažalost više nije među živima.

Elem, sinoć sam vraćajući se iz Beograda u sitne sate (nešto tipa 03am) pevušeći uz Blind Melonov Soak the Sin skapirao da je i njihova muzika otišla zauvek obzirom da njihov frontmen Shanon Hoon takođe nazalost više nije među živima. Počeo sam da vrtim foldere na CD-u (srećom pa imam komande na volanu) i skapirao sam da niko od bendova koje sam slušao te večeri više nije među živima. Nirvana (Curt Kobain), Blind Melon (Shanon Hoon), Mother Love Bone (Andrew Wood) … svi su već odavno napustili ovaj svet.

Odjednom, začuo sam nekakvo čudno lupkanje, bukalno kao da je neko kratko pokucao na haubu zadnjeg dela mog automobila. Ne verujem u duhove ali … skoro 4am i pogled na mrkli mrak koji vidim iza sebe u retrovizoru … na trenutak sam pomislio da imam nevidljivo društvo na zadnjem sedištu.

Stišao sam muziku i nekako brzo pronašao na disku The Cranberries. Načuljio sam uši ali kucanje više nisam čuo. Dobro je, oni su još uvek među živima 🙂

Šta reći … nisam verovao da će se za vreme mog života desiti da novi predsednik USA bude crnac… ali drago mi je da se desilo.

Naravno pobeda Obame ne znači ama baš ništa za Srbiju (američka politika prema Kosovu se neće promeniti), ali biće interesantno gledati kako će se Obama izboriti sa haosom (i to ne smo ekonomskim) koji mu je u nasledstvo ostavio George Bush.

Obamin plakat nalepljen preko bilborda “Kosovo je Srbija” u Beogradu.

Crossover (ranije poznat kao Crossover Office) je skup alata koji omogućava startovanje native Windows aplikacija na ostalim operativnim sistemima (Linux, Mac OS X) bez postojeće instalacije Windowsa. Odličan software koji vam omogućava da na jednostavan način bez smaranja sa podešavanjem Wine-a pokrećete aplikacije poput Microsoft Office-a, Dreamweaver-a i sl. na Linuxu.

Momci iz CodeWeavers odlučili su da na današnji dan Crossover aplikacije budu besplatne, tj. možete skinuti registracioni ključ koji će imati istu vrednost kao da ste ga platili. No ono što je još interesantnije u ovoj priči jesu njihovi motivi za ovu akciju 🙂

Danas je tačno godinu dana od tog dana, a čak i danas uprkos svemu imam potajnu nadu da sam u jutarnjoj izmaglici auto puta samo negde skrenuo, zaspao i usnuo … jedan veoma ružan san …

A tog jutra išli smo u Niš na BizzBuzz. U dogovoreno vreme pokupio sam Sandru, Mihaila i Vuleta. Probijajući se kroz jutarnju izmaglicu auto-puta Bgd-Niš nisam ni slutio da ću samo par sati istoga dana istim putem morati natrag.

U Niškoj Banji prohladno jutro, ne preterano ljubazni na recepciji hotela gde smo imali rezervisano dali su nam ključeve od soba koje nismo uspeli ni da isprobamo. Marko je ponovo održao kontraverzno predavanje ali je ovaj put priču od prošle godine nekako okrenuo naopačke. Igrao sam se sa wireless-om u konferencijskoj sali i nisam ni slutio šta mi se sprema …

Umesto da odemo na ručak na neko pristojnije mesto, nekako smo zaglavili u istom hotelu na klopi. Totalno shitty klopu prekinuo mi je poziv od kuće … “radili smo Jovani krvnu sliku … rezultati su jako loši … hemoglobin je samo xxx, leukociti yyy …” slušao sam zabezeknuto svoju ženu koja mi je pričala neke brojke koje nisam uopšte razumeo. Ja sa diplomom matematičara a ne razumem brojke … No jednu stvar nažalost jesam razumeo. Jovana je u bolnici, hospitalizovana je.

Sandra me je tešila da su rezultati krvnih analiza u privatnim laboratorijama totalno nepouzdani. Vule je zvao svoju kumu i uveravao me je da je u pitanju najobičniji virus. Čak je i čovek na recepciji hotela bio pun optimizma dok nam je naplaćivao punu cenu hotela iznajmljenih soba u koje praktično nismo bili ni ušli.

No atmosfera je bila znatno sumornija u kragujevačkoj bolnici. Lekar je naš razgovor ljubazno ali bez osmeha započeo rečima “…njeno stanje je stabilno, ona nije u životnoj opasnosti.” Jovana je izgledala uobičajeno dok je primala transfuziju krvi. Čak joj je i apetiti bio dobar. Iako su sumnjali na aplaziju kostne srži gledajući u nju nije smelo biti ni traga pesimizmu.

No odlazak kući na spavanje bio je mnogo strašniji. Prazan stan i njena prazna soba sa igračkama razbacanim na sve strane. Ceo stan oblepljen njenim crtežima … magneti na frižideru jedva su pridržavali hrpu istih … ona nije bila tu…

Dva dana nakon toga uradili su joj tu strašnu punkciju kostne srži, dok sam se ja tresao ispred vrata od odeljenja … rezultati su stigli brzo … “…ipak je leukemija ” bile su prve reči doktora. Ne znam kako opisati osećaj, možda je bolje i ne pokušavati. Rezervisali su nam bolnički kombi i smeštaj u Tiršovoj…

Danas je ponovo taj dan, samo godinu dana posle. Tmurno jutro i sitna jesenja kiša dok sam Jovanu vozio u školu. Više ne želi da nosi šeširić, hvali se da joj je kosica taman toliko porasla da može da je greje i štiti od hladnoće. Petak je, ona jedva čeka vikend. A ja mrzim ponedeljak još više jer toga dana radimo njene krvne analize … i nadamo se najboljem.

Samo 3 meseca nakon što je zabeležio praktično najniži kurs u poslednjih 5 godina (15. Jula USD vs. EUR rate bio je 0.62), dolar beleži najveći rast i već je sada praktično na nivou iz oktobra 2005 godine.

Nekako cela ova globalna finansijska kriza jako prija dolaru pa mi cela stvar deluje nelogično obzirom da je raspad bankarskog sistema u USA praktično i pokrenuo globalnu krizu. Voleo bih da čujem sada neko logično objašnjenje ekonomista.

Kako god, što se mene tiče, samo neka potraje (rast dolara, ne kriza) 🙂