PHPUK Conference 2013

Ako ste kojim slučajem jedan od mojih followera na Twitteru, sigurno ste već upoznati da sam prethodnih nedelju dana boravio u Londonu. Razlog nisu bile Londonske znamenitosti niti daleko bilo engleska hrana, glavni razlog mog putešestvija bila je PHP UK konferencija koja se ove godine održava već osmi put!

PHP UK je jedna od najvećih konferencija posvećenih PHP-u, konferencija koju sam dugo godina zaobilazio jednostavno zbog prevelikih troškova ne samo registracije (Earl Bird ticket košta 320 Funti), već i zbog dodatnih troškova boravka u Londonu koji je jedan od najskupljih gradova na svetu. Sama konferencija traje dva dana, a osim uvodnog keynote-a u svakom trenutku postoje 3 sesije predavanja, tako da praktično morate odabrati samo jedno od ponuđena tri što zna da bude tricky. Ponekad odaberete temu koja vas više interesuje na osnovu abstrakta predavanja a kasnije se ispostavi da se autor tek pomalo dotakao teme, ili još gore da ima veoma jak francuski akcenat tako da vas njegovo predavanje uspava bolje nego 3 pinte najboljeg irskog piva :)

phpuk

Pored sesija sa predavanjima, konferencija je imala i 3 Social Eventa, Hackathon kao i Unconference – deo gde su delegati mogli sami da se prijave i da održe neko predavanje – korisno za one koji imaju šta da kažu ali su previše stidljivi da bi izdržali pojavljivanje na glavnim sesijama.

Ako ne računamo uvodni Social koji je održan u Četvrak uveče (i koji sam naravno propustio), glavna konferencija počela je u Petak ujutru uvodnim keynote-om koji je održao Aral Balkan. Iako je čovek pričao o dizajnu i to na PHP konferenciji, po mom skromnom mišljenju ovo je bilo možda i najbolje predavanje, jedno od onih koje vas nagna na razmišljanje i koje može promeniti način na koji gledate stvari oko sebe.

aral

Aral je naime kroz brojne primere lošeg dizajna iz stvarnog života pokušao da nam ukaže na stvari kojima možemo promeniti svet uz malobrojne primere onih zaista dobro odrađenih stvari. Inače juče sam iskopao da je ovo zapravo bilo predavanje koje je Aral održao još 2012 godine i zove se A Happy Grain Of Sand – jedno od najboljih predavanja u 2012 i dostupno je na linku ovde (predavanje broj 7.).

Nakon uvodnog keynote-a i malog kašnjenja, sva predavanja su se održavala po veoma preciznoj satnici dostupnoj na sajtu konferencije. Dole su ukratko opisana predavanja koja sam ja odabrao da posetim zajedno sa joind linkom u naslovu (gde možete naći komentare, slajdove i sl). Joind stranu celog događaja možete naći ovde, trenutno su samo dostupni komentari i slajdovi, a za par nedelja očekujem da organizatori izbace i video snimke kompletnih predavanja!

Day 1

PHP Traits, Threat or Treat?
Predavanje koje je trebalo biti o Traits-ovima, no čovek je naširoko pričao o statistikama korišćenja raznih verzija PHP-a i zašto bi trebali preći na PHP 5.4, a nakon dugačkog uvoda bez ikakve uvodne priče o Traitsima skočio je pravo u neke “specijalne slučajeve” (npr kada dva Traita imaju metod sa istim imenom). Uz sve ovo dodajte očajan engleski tako da sam ovo predavanje odlično iskoristio da malo bolje pogledam satnicu i predavače kako ne bih ponovo napravio sličan fail.

Looking Ahead: PHP 5.5
Lep uvod jednog od Core PHP developera u ono što nam donosi PHP 5.5. U najkraćem, Generatori, finally u try/catch, Passwords API, empty funkcija koja radi direktno sa funkcijama itd. Takođe ext/mysql je (konačno) deprecated a najavljen je i kraj podrške za PHP 5.3 (što uključuje i security ispravke) koji bi trebao biti u 2014 godini, što ukratko znači da će svi korisnici nakon toga biti primorani da se upgraduju na minimum PHP 5.4.

API Design: It’s Not Rocket Surgery
Dosta generalne priče o API dizajnu, REST principima bez nekih konkretnih primera, još jedno ne tako interesantno predavanje, barem za mene lično. Što bi rekao kolega @kornrunner “Izgleda da smo setovali pogresan request header” :)

Help, I’m Running Out of Memory!
Još jedan govornik sa jakim francuskim akcentom, no ovog puta tema je bila mnogo interesantnija. Čovek je jednostavno objasnio sve oko načina na koji PHP interno koristi memoriju, počev od alokacije na Unix sistemima pa sve do Garbage Kolektora. Ne toliko korisno za svakodnevni rad, ali svakako veoma interesantno za one koji poput mene vole da znaju više od “crne kutije” kako stvari zapravo funkcionišu.

Bottleneck Analysis
Jedno od najboljih predavanja autora koga sam i ranije bio u prilici da gledam na konferencijama. Ilija (inače takođe deo Core PHP ekipe, autor barem jedne sjajne knjige) pričao je o analizi potencijalnih uskih grla u aplikaciji ali sa strane jednog korisnika gde je detaljno opisao alate koje možete koristiti. Za mene nekoliko veoma korisnih informacija (npr ta da procesiranje security sertifikata može trajati i do jedne cele sekunde!). Obavezno skinite slajdove, verujem da će i bez videa biti interesantni.

ilia

Frameworks: The Good, The Bad and The Ugly
Keynote Panel sa Twitter wall-om i tri lika koji cirkaju pivo i mlate o frejmorcima. Obzirom da je ovo bilo poslednje predavanje prvog dana, zaključili smo da London ima mnogo više toga da ponudi od slušanja gluposti, tako da smo ga napustili. Vratili smo se nešto kasnije na Social Event koji je bio takav fail da je bolje da ne trošim preterano reči na to. Uostalom, zamislite Social koji organizujete u noćnom klubu punom pijanih Engleza i njihovih isto tako urađenih devojaka, uz glasnu muziku i par zaplašenih developera sa kojima bi jelte trebali da razmenjujete iskustva, preko IM-a valjda pošto od glasne muzike ništa drugo ne možete čuti. No comment.

Day 2

Drugi dan počeo je još jednim keynoteom – Diabolic Developer koji je trebao biti osveženje nakon sinoćnje lumperajke na social eventu (haha). Lik je sa izvesnom dozom sarkazma pričao o tome kako nikada ne treba testirati, pisati smislene komentare, nazvao je govornike na konferencijama luzerima koji nisu sposobni ni da programiraju niti da pišu blogove itd. Nažalost na joindu nema slajdova, tako da me mrzi da skupljam citate na Twitteru ali bilo je na momente urnebesno. Najgore od svega je što su ovog lika koji je pokušao da bude duhovit mnogi ozbiljno shvatili (pogotovo ovaj deo oko govornika po konferencijama) :)

The future of the PHP Development Environment
Pomalo monotono predavanje o podešavanju PHP okruženja koristeći Vagrant. Do tančina opisano u najsitnije detalje, pomalo overkill za onoga poput mene koji Vagrant još uvek ne koristi i očekivao je samo friendly introduction. :)

Ten Commandments of a Software Engineer
Jedno od najboljih predavanja na konferenciji posvećeno raznim aspektima razvoja software-a od testiranja od pisanja pravilnih komentara prilikom komitova. Teško ga je prepričati tako da vam toplo preporučujem da sačekate video snimak a u međuvremenu možete baciti oko i na slajdove.

Expert Troubleshooting: Resolving MySQL Problems quickly
Jedno od predavanja od kojih sam dosta očekivao, možda i zbog toga što je bilo bukvalno jedino posvećeno MySQL-u na čitavoj konferenciji. Nažalost iako je naveo neke korisne tehnike optimizacije, lik je uspeo da upropasti sopstveno predavanje time što je bacao majice u publiku za svako pitanje (kojih je onda naravno bilo jaaako puno), a zatim u pokušaju da ubaci celo predavanje u propisanih 45′ preskakao i zbrzao tako da je nažalost malo toga korisnog na kraju rečeno.

A Hands-On Introduction to Writing Unit Tests Using PHPUnit
Odličan uvod u Unit Testing sa PHP Unitom, jedno od onih predavanja kada autor pred vama nešto iskodira što kod mene lično uvek izaziva veliki respect. Iako je predavanje bilo samo uvod u pisanje Unit Testova, bilo je veoma interesantno slušati ga, pitanja i diskusiju koja je usledila takođe.

Nakon ovoga usledio je još jedan panel koji smo poučeni iskustvom sa prvog dana konferencije rešili da preskočimo. Isto je naravno važilo za nekakav najavljeni Social valjda u noćnom klubu odmah tu pored (no comment), pa smo rešili da pijane engleze i cure potražimo na nekom drugom mestu.

stage_setup

Da saberemo utiske …

Bila su to dva dana posvećena PHP-u a nekako sam stekao utisak da je PHPa bilo premalo za jednu konferenciju koja nosi PHP u nazivu. Organizacija je svakako bila dobra, mesto je bilo sjajno, klopa je bila okay (ako ste Englez valjda) ali nekako sam ipak očekivao više obzirom na uloženi novac. Napominjem da ovo nije bila moja prva PHP konferencija, pre nje dva puta sam bio na PHP Barcelona eventu a prošle godine i na Amsterdamskoj DPC konferenciji. Moj lični utisak je da je ova po utiscima možda i najlošija od sve tri, a barem po ceni trebala je biti apsolutno najbolja.

I dalje ostaje utisak da je PHP Barcelona Conf imala ubedljivo najbolji “value for money”, pošto ste za cenu od svega 100-nak Eura za registraciju dobijali dva dana odličnih predavanja uz odličnu organizaciju u fenomenalnoj i ne tako skupoj Barceloni. Nažalost prošle godine zbog krize u Španiji taj konf je otkazan i sva je prilika po aktivnostima na Twiter profilu da je više nažalost neće ni biti.

Kad podvučemo crtu, sledi uvek teško pitanje da li je vredelo uloženog novca (truda), i na to pitanje je veoma teško odgovoriti. Za one koji eventualno traže posao u UK verovatno vredi doći, odgledati predavanja, promuvati se po social eventima i pokušati da napravite neki deal u ne tako lakim uslovima za komuniciranje. Za ostale verujem da se ne isplati, tim pre što je ovo jedna od retkih konferencija koje samo par nedelja nakon kraja izbace snimke kompletnih predavanja na YouTube-u.

Sve u svemu, za nas iz Srbije preostaju stvari blizu nama, a jedna od njih može biti konferencija u Veroni koja je relativno blizu a opet relativno jeftina u ne tako skupoj Italiji (pogotovo u poređenju sa Londonom).

Engleski huligani

U Londonu već nekoliko dana, verovatno najbezbedniji od svih gradova u kojima sam ikada bio. Ležerno se pakujemo u metro i gledamo najbolju rutu ka Fuhlam stanici gde se nalazi stadion Chelsija (Stamford Bridge). Tokom vožnje vagon se polako puni navijačima sa plavim šalovima, većina dobro raspoložena, neki na momente skandiraju a neki bogami deluju kao da su popili koje pivo više nego što bi trebalo.

I tada prolazi mi kroz glavu misao, slutnja … koliko je uopšte bezbedno gledati internacionalnu utakmicu gde tamo neki klub iz Češke igra protiv domaćina iz Engleske?
Lagano se prisećam čuvenih Čelsijevih huligana iz 80-tih godina. Da li je bezbedno biti na tribini sa domaćim navijačima? Da li će neko pomisliti da smo Česi pa ćemo dobiti po nosu dok dokažemo da smo mi zapravo samo Srbi koji su tu tek onako iz zabave?

I tako, zaokupljen tim mislima lagano se u koloni engleskih navijača približavam stadionu. I tu prvi šok, prolazimo pored tribine koja se puni navijačima Sparte. Sa strane stoji samo par redara, natpisi na ulazu su ispisani na Češkom, navijači Sparte mirno stoje u redu, navijači Čelsija ih mirno obilaze … nema gužve, problema, tuče.

Tokom tekme i jedni i drugi bučno bodre svoje klubove, bez pirotehnike, baklji i ostalih sranja. Iako postoji posebna tribina za gostujuće navijače (a na kartama izričito piše da je tribina na kojoj se nalazim namenjena domaćim navijačima), oko mene je puno navijača Sparte koji pričaju na Češkom i sasvim opušteno gledaju utakmicu uz uzdahe svaki put kada njihov klub propusti izglednu šansu.

I onda kraj, i jedni i drugi lagano napuštaju stadion i upućuju se ka Metrou, potom pod budnim okom 23423 Londonskih kamera i tek nekoliko policajaca mirno ulaze u stanicu da bi sačekali svoj prevoz. Sa nevericom posmatram kako grupe ljudi sa plavim i crveno-žutim šalovima bez ikakve tenzije mirno prolaze jedni pored drugih i zauzimaju sedišta u vagonu. Česi su veseli uprkos porazu, igrali su dobro, englezi su srećni zbog prolaza dalje.

I onda se pitam šta će desiti kada jedan od ova dva kluba daleko bilo izvuče klub iz Beograda i neko od ovih navijača ode u Srbiju da bodri svoj klub? Ovi momci su u velikoj opasnosti, trebalo bi ih na vreme upozoriti pre nego što to bude prekasno!

Your country is still not supported

Kada sam pre izvesnog vremena pročitao tvit izvesnog ministra koji nudi pomoć IT-u, moja prva reakcija bila je “Stay the f* out of IT”. Realno, uprkos lokaciji u kojoj živimo, za sve ove godine mnogi od nas uspeli su da lepo unovče svoje znanje bilo baveći se Outsourcingom, bilo sopstvenim projektima, a poznavajući umešnost naših državnih organa, teško da postoji bolja pomoć od toga nego da zaborave da IT uopšte i postoji.

Pa ipak kada sam pre neki dan po zilioniti put tokom online plaćanja samo zbog svoje geo lokacije bio markiran kao frauder, palo mi je na pamet da bi država ipak nešto mogla i da učini. Iskreno mislim, koliko god Srbija po mnogih stvarima bila Banana Republika, stoji činjenica da smo (kako tako) moderna demokratska država koja se nalazi u Evropi sa wannabe težnjom ka evropskim integracijama.

Dakle za početak neko od predstavnika Vlade mogao bi krenuti sa kontaktima ka vodećim svetskim kompanijama (Amazon, Apple, Google, Microsoft, PayPal, …) kao i vodećim svetskim sajtovima kako bi Srbiju prestali da tretiraju poput Avganistana. Realno mnoge crne liste verovatno su napravljene tamo negde 1999 i tužno je i jadno da se Srbija još uvek nalazi na njima. Međutim problem sa fraudom je ozbiljan i kao neko sa iskustvom na Paymentu smatram da bi država konačno trebalo da počne da krivično goni likove zbog kojih smo na Top listama zemalja sa online prevarama (zloupotreba kreditnih kartica, phishing i sl.).
Kapiram da bi domaća zajednica (korisnici foruma, twittera, …) mogla da se samoorganizuje i krene sa kontaktiranjem raznih sajtova, ali teško da bi stigli dalje od službe za podršku, a verujte mi da oni imaju uticaja u odlučivanju koliko neka čistačica u Telenoru na broj minuta u vašem paketu. Dakle stvar treba ipak podići na malo viši nivo.

Naravno potrebno je srediti i naše zakone, recimo postarati se da se ukine famozna “Špedicija” prilikom uvoza knjiga sa sajtova poput Amazona i sl. Okay knjige sada možemo čitati i na Kindleu, ali da bi smo dobili Kindle (i to ne poslednju Paperwhite/Fire generaciju koju Amazon naravno ne isporučuje u Srbiju), taj isti Kindle mora proći špediterske troškove i tako dobiti još 120% svoje početne cene (~100e). O PayPalu i (ne)mogućnosti da on posluje u Srbiji bolje i da ne pričam.

Vesela lista zemalja na bodybuilding.com
Vesela lista zemalja na bodybuilding.com

Bottom line, svako od nas ko se bavi IT-em morao je barem jednom do sada da počini manje krivično delo lažnog predstavljanja da bi svojim rođenim parama mogao da kupi bilo aplikacije na App Store-u, prijavi se na konferenciju koja prima uplate samo preko PayPala i sl. Ako država želi nekako da pomogne onda može za početak da građane svoje zemlje (kako tako) izjednači sa građanima drugih civilizovanih zemalja. I da, to se može uraditi bez novca, bez otvaranja novih vladinih agencija, bez velikih reči, samo neka neko od nadležnih konačno počne da radi svoj posao!

Smokers Heaven

Dobrodošli u Srbiju – i ovde je pušački dim nepoželjan … nešto ovako piše na tabli koja je jedan od prvih znakova dobrodošlice na našim graničnim prelazima, znak pored koga moraju proći svi turisti koji dolaze kao i nesrećnici koji se vraćaju u majčicu.

Kažu da postoji laž, prokleta laž i statistika … i onda verovatno ide ova tabla. A tačna vest je da je zapravo Srbija pušački raj i treba je kao takvu svuda i reklamirati.

Znam znam, pre par godina naši dragi drugovi i drugarice poslanici doneli su zakon u kojem piše kako je pušenje zabranjeno. Nekako ih zamišljam kako su u zadimljenom skupštinskom bifeu raspravljali barem 15 minuta, šta bi mogli da hitno urade da bi naša zemlja bila proevropska, onda su nakratko ugasili cigarete, zamolili konobaricu Micu da isprazni pepeljare i izglasali taj neki Zakon o zabrani pušenja.

Naravno zakon se poštovao, kao i sve drugo u Srbiji barem tri dana. Lekari nisu pušili u ordinacijama, mogao si da dišeš bez boce sa kiseonikom u bioskopu, čak su i nesrećne butikašice morale na svakih 15 minuta da izlaze ispred svojih prodavnica stavljajući nas potencijalne kupce u zabludu, da li to one prodaju nekakve pušačke rekvizite ili odeću. Naravno vladini organi su brže bolje izlepili celu zemlju sa nekakvim crno-belim znakovima o zabrani i dozvoljenom pušenju.

Očekivali bi ste da je znak zabrane obojen crvenom bojom, ali pošto je Srbija zemlja u kojoj prestaje logika, znak zabrane je zapravo beo a znak da je pušenje dozvoljeno je crne boje. I naravno pošto ovde svi mrze belu boju jer nas to asocira na sneg koji zimi moramo čistiti, sve kafiće oblepili smo tim crnim nalepnicama.

Ali ne leži vraže, pošto su poslanici znali da mi mrzimo belu boju, neko dovoljno pametan setio se da bi lokale koji imaju više od xyz m2 trebalo oblepiti i crnim i belim nalepnicama. Mislim se, ako čovek izvede na ručak (piće ili štagod) svoju ženu i sitnu dečicu, valjda ima pravo da uz skupo plaćeno piće i hranu udiše čist vazduh iznad svog stola … okay barem dok mu dim sa susednog stola na kome je zalepljena crna nalepnica ne otera taj vazduh.

Ali postoji znate problem sa tim belim nalepnicama. Prvi je već spomenuti, osim što belu boju mrzimo, bela boja je i konfuzna i većina pušača se zbuni i greškom u praznoj kafani sedne baš za taj jedini sto na kome stoji ta bela nalepnica, pošto belo asocira na dim valjda. Drugi problem je tradicionalna naklonost Srba ka sportu, a ovde je omiljeni sport izvrgavanje ruglu bilo kog zakona, tako da i ovaj nesrećni vezan za pušenje nije izuzetak.

Sve u svemu, batalite više ta proevropska sranja i učinite konačno nešto dobro za ovu zemlju. Sklonite te glupave zbunjujuće nalepnice i pustite nas nepušače da nekontrolisano i bahato uživamo u dimu. Dobro snimite taj dim i stavite ga na sve domaće televije, platite reklamu na CNN-u, kreirajte grupe na FB-u… I stavite ako za Boga znate lep i veliki natpis na ulazu u majčicu – Dobrodošli u pušački raj!

Pet godina kasnije …

Na današnji dan pre tačno 5 godina napisao sam ovaj post. Tog istog dana Jovani su uradili još jednu punkciju koštane srži, primila je prvu od ko zna koliko konjskih doza Pronizona, upoznala prvu devojčicu bez kose i spoznala gorku istinu da će i ona uskoro ostati bez nje … Prošli smo kroz pakao Hemioterapije, kroz izuzetno teške trenutke, iskušenja, neizvesnost … Neke od tih priča ispričane su na ovom Blogu, većina od njih Bogu hvala nije.

Pet godina za obolele od Leukemije je važan “milestone”, to je period nakon kojeg teorija kaže da se Leukemija više neće vratiti, da su šanse da je ponovo dobije iste kao i kod bilo kog zdravog čoveka. O tzv “long term” efektima Hemoterapije bolje da ne razmišljam u ovom trenutku, ne bih da kvarim žurku …

Pet godina sam sanjao ovaj dan. Maštao sam kako ću reći da smo pobedili, kako ću se bahato napiti, onako kako nikada u životu nisam i nekakav osećaj sreće i ispunjenja koji valjda imaš kad ispuniš jedan takav neverovatan cilj … ali nekako se ništa od toga nije dogodilo.

Davno sam prestao da se pitam zašto baš ona, šta je uzrok, kako i zašto. Ona je i dalje tu sa nama i to je jedino bitno. Ali opet, osećaj sreće kvari mi taj neki osecaj, da su nam nakon sankcija i ratova koje smo nekako na misice pregurali ti neki virtualni skakavci ponovo pojeli novih pet godina života! No jesmo li barem iz svega ovoga izašli jači … po principu “što te ne ubije to te ojača”?

Ono što sam definitvno naučio za ovih pet godina je da je život ovde, tu i sada. Koliko god se mi trudili, mi jednostavno nemamo pojma šta nas čeka iza sledećeg ćoška. Znam da zvuči kao glupava fraza ali zaista, treba uživati u svakom danu, boriti se kao lav za svoje ciljeve i ne traćiti vreme na gluposti…

Da se vratimo na Blog post sa početka ovog teksta. Ironija je da je taj post od pre pet godina post sa najvećim brojem komentara na srpskom delu mog Bloga. Mnogo puta vraćao sam se na neke postove i čitao komentare tih nekih ljudi koje sam znao tek onako, sa nekih Web foruma gde smo jedni drugima pomagali, ili još gore neki potpuni neznanci, ljudi dobre volje koji su bili spremni da pomognu nekome koga znaju tek na osnovu njegovog škrabanja … nemate pojma koliko mi je sve to puno značilo!

A sada, odoh da naspem neko skupo piće u čašu. Možda se neću bahato napiti, ali zar mislite da ću propustiti ovaj dugo čekani trenutak da dignem čašu u vis? No way Hose :)

Živeli!

« Previous Page Next Page »