Retinolucija

Konačno nakon nekoliko nedelja slatkih muka, moja nova igračka sinoć je preletela Antlantik i konačno je tu na mom radnom stolu. Za one koji nisu pratili moje tvitove – u pitanju je naravno najnoviji Apple MacBook Pro 15″ Retina.

Kao i svaki nov kompjuter, novi MBP je tanji, lakši, brži i lepši, to nije ništa novo i ne želim o tome da pričam večeras. Ovaj late 2013 MBP Retina (kako bi se valjda stručno trebao nazvati) u suštini samo je nastavak tendencija koje je Apple započeo još sa MacBook Air-om pre nekoliko godina.

Većina ljudi verovatno zna da pojam Retina kod Apple-a označava izvaredno visoku rezoluciju kod jednog uređaja, tako da na primeru moje nove 15″ igračke to iznosi celih 2880 x 1800 piksela (duplo više u odnosu na stari MBP sa koga vam upravo kucam ovaj post). Naziv Retina jer su tačke (pikseli) na ekranu toliko sitne da ih ljudsko oko koliko god pokušavalo ne može primetiti.

Ono što manji broj ljudi zna jeste da kod retina MBP-ova memorija više nisu moduli koje možete ubosti u slotove i dodavati/vaditi po želji niti se za smeštaj podataka koristi hard disk (ili SSD) koji možete po želji isčupati iz računara. Novi i samo 1.8 cm tanki MBP više nema ništa od toga već su memorija i “disk” u obliku fleš modula zalemljeni za ploču. Savršena tankoća Retina MBP-a ima svoju strašnu cenu – jednom kada kupite računar više nemate nikakve mogućnosti upgrejda, nema dodavanja memorije, ubacivanja većeg, bržeg, boljeg HDD-a. Takvi zahvati sada su istorija! Istorija naravno su i DVD čitač kao i Network adapter ali iskreno se ne sećam se kada sam poslednji put koristio bilo šta od pomenuta dva i njihovo izbacivanje u cilju da MBP učine tanjim i lakšim apsolutno ima smisla.

Dakle savršeno tanak MBP sa savršeno visokom rezolucijom je nešto što savršeno ima smisla sve dok postoje korisnici kojima to treba, i sve je to super sve dok postoji alternativa za nas geekove koji nisu baš sasvim sigurni da im je tolika tankoća i rezolucija neophodna a uz to još uvek želimo da imamo slobodu da po potrebi malo “čeprkamo” po kompjuteru i tu i tamo mu ubacimo neko novo parče hardware-a. Jedan takav facelift moj sve sporijem 2010 Mac-u na kome pišem ovaj post pre godinu dana dao je novu mladost – 256GB SSD i ubačenih 8GB memorije učinili su da MBP prosto poleti, a saznanje da još uvek imam kontrolu nad situacijom geeku u meni bilo je očaravajuće.

Nažalost uporedo sa poslednjim updejtom MBP retina linije, Apple je rešio i da potpuno izbaci staru “non retina” liniju. Kao poslednji mohikanac tu je još samo 13″ MacBook Pro, više kao spomenik jednog vremena nego realna opcija za kupovinu. Na taj način Apple je pokazao svim svojim korisnicima kuda moraju ići. Optički drajvovi, UTP kablovi, ekrani niske rezolucije i Hard Diskovi su prošlost kompjuterske industrije. Nažalost deo istorije su i kompjuterski entuzijasti koji vole da tu i tamo da zgrabe šrafciger u ruke i malo čeprkaju po svom silicijumskom mezimcu.

Kada sam 2008 kupio svog prvog Meka posvetio sam mu ceo jedan blog post sa tolikom količinom emocija da su me pojedini drugari zadirkivali da toliko reči nisam posvetio ni svojoj ćerki koja se rodila iste godine. No kada sam sredinom 2010 pazario ovaj tzv. Unibody MBP, stvar se desila tiho i bez previše emocija, naposletku radilo se o čistoj evoluciji a ne revoluciji. MBP je pak protekle 3 godine služio sjajno bez ikakvih problema, a kada je vreme počelo da ga sustiže jedno malo malo otvaranje haube udahnulo mu je nov život.

I zato u danu kada je stigla nova sjajna igračka ispravljam jednu istorijsku nepravdu i ovaj post posvećujem starom dobrom Mid 2010 MBP-u i konceptu koji ne tretira sve ljude kao kompjuterske idiote, konceptu koji nažalost lagano odlazi u istoriju :(

Retina (levo) i stariji brat

Retina (levo) i stariji brat

Banca Intesa – Hronika jedne propasti

Bilo je to sada već davne 2001 godine, dobio sam svoj prvi pravi full time posao za jednu američku kompaniju i od kolege dobio preporuku da otvorim račun u Delta Banci preko koje si u to vreme najjednostavnije mogao primiti devizne uplate iz inostranstva. Nakon otvorenog računa u banci dobio sam instrukcije za prijem novca iz USA gde mi je rečeno da će me njihova službenica pozvati kada novac bude pristigao.

Moram da priznam da sam bio nervozan tokom čekanja na prvu platu. Približno bio je u pitanju iznos moje godišnje plate na fakultetu (gde sam u to vreme takođe još uvek radio), a wire transfer je trajao nekoliko dana. No sve je bilo okay, jednoga jutra zazvonio je telefon, javila se izvesna Sanja iz Delta Banke (jako slatka devojčica btw) koja mi je ljubazno rekla da imam priliv i da kad nađem vremena skoknem do njih.

Narednih meseci sve je bilo savršeno, pravi medeni mesec, radio bih standardno svoj programerski posao a tamo negde oko 10-tog u mesecu očekivao isplatu i poziv od gospođice Sanje iz Delta Banke. Nakon poziva odlazio bih u banku gde bi me ljubazno posadili u kožnu fotelju dok bih čekao da se novac prebroji i pozvali me tek nakon što bi novac bio uredno spremljen u kovertu gde bih ga uz maksimalnu diskreciju mogao pokupiti.

Vremenom Sanja je otišla iz banke a umesto obaveštavanja telefonom – ti si bio taj koji je morao zvati banku (ili se lično cimati do banke) oko eventualnih uplata. U međuvremenu umesto Sanje došli su neki novi likovi koji su prosto obožavali kada im dođe lik zbog koga odnekud moraju istresti američke dolare (kojih naravno po pravilu kod njih nije bilo ni za lek), a komentari iz tog vremena bili su tipa “Batice jel ti ovo nešto oko onih kartica muvaš” a ponekad bi mi prosto još s vrata odbrusili “Danas nemamo dolare”.

Godine su prolazile, banka je promenila ime i svoj (kakav takav) kvalitet zamenila kvantitetom. No svejedno što zbog lenjosti a ponešto i zbog straha od promena, ostajao sam uvek veran “svojoj” banci bez obzira na cimanja u redovima, neformalni rečnik zaposlenih i sl. gluposti. U međuvremenu sam 2006 otvorio i svoju firmu tako da sam sve svoje uplate primao isključivo preko računa agencije, sanjajući o danu kada ću svoje pare moći da podignem online bez da se cimam do banke ili makar o danu kada će mi neko u toj banci persirati (oh ja sam tako staromodan i posebno se palim na to).

Nisam zatvorio račun zbog ebankinga koji i dan danas radi samo na Windowsu. Nisam zatvorio račun ni kada su pre par godina odbili moj zahtev za kreditnom karticom koja mi je bila neophodna za online rezervacije hotela u nekim zemljama gde za debitne kartice neće ni da cuju. Posebna anegdota je trenutak kada sam tada (a dešava se u danima početka SE krize kada su mnogi to radili) zapretio da ću podići svu svoju uštedjevinu pa mi je nuđeno stosta samo da svoje devize ostavim, i razmatrane razne mogucnosti za dobijanje kreditne kartice (između ostalih i da potpišem da me žena izdržava, ona je brate lekar u državnoj firmi, njoj ćemo dati karticu a ti onda uzmi preko nje). Moje ukazivanje na gomilu para koje su mi na ime raznih kamata i provizija skidali sa racuna tokom svih ovih godina nije pomoglo.
Nisam zatvorio račun ni kada mi je stiglo nezvanično objašnjenje takvog tretmana – ti si preduzetnik, boranija, niko i ništa … mi političare primamo kao VIP klijente, imamo poseban broj za njih i posebne prostorije, ti si previše sitan. Zatvorio sam račun jer mi je dosadilo da me tretiraju kao idiota gde na svaki moj poziv sa pitanjem tipa “Kada će e-banking proraditi na Mac-u” ja dobijem odgovor sa “Ali Dragane pa to već radi, nešto nije u redu sa vašim računarom, možda imate virus ili koristite poslovni racunar bez privilegija, ili niste updejtovali Javu ili vas možda samo muči hronična nejebica pa ste baš nas našli da zovete i smarate”. O najnovijem biseru da uopste nemate pristup online uplatama (tipa plaćeni računi) osim u tekućoj godini bolje i da ne pričam (jos uvek smišljam kako da vlasniku office-a koji rentiram objasnim da sam plaćao račune i u prošloj godini iako to više nikako ne mogu da dokažem!)

Delta Banka Kartice

Delta Banka Kartice

Sve u svemu danas sam nakon 10 godina prelomio i otvorio racun u drugoj banci i podneo zahtev za zatvaranje svih računa u Intesi. Moram da priznam da sam nakon 10 godina vernosti očekivao makar malo cimanja, makar pitanja oko razloga napuštanja banke od strane službenika Intese. Naime tokom gore spomenutog “incidenta” od pre par godina sa odbijanjem za kreditnu karticu imao sam utisak da bih i BJ mogao dobiti samo da zadržim svoj novac i račun kod njih. Ali danas … danas je bilo sasvim drugačije. Lik je sasvim opušteno uzeo moje kartice na kojima još uvek pise Delta Banka, izbrojao pare i rekao SLEDEĆI! Valjda je tako kad si preduzetnik, fizičko lice, boranija, … jednom rečju niko i ništa.

Sve u svemu, ne gajim iluziju da ce druga banka biti (mnogo) bolja. Znam da ce neko reći “svi su oni isti” ali to ne može biti tačno. Tačno je da su svi oni loši, ali neki su jednostavno bolji od drugih i tu je kraj priče. I znam da ću ovoga puta tražiti drugu banku ako mi nesto ne odgovara kod ove i tako u krug, sve dok svi oni ne shvate da smo za njih Njegovo velicanstvo KLIJENT od cijih provizija i kamata žive!

PHPUK Conference 2013

Ako ste kojim slučajem jedan od mojih followera na Twitteru, sigurno ste već upoznati da sam prethodnih nedelju dana boravio u Londonu. Razlog nisu bile Londonske znamenitosti niti daleko bilo engleska hrana, glavni razlog mog putešestvija bila je PHP UK konferencija koja se ove godine održava već osmi put!

PHP UK je jedna od najvećih konferencija posvećenih PHP-u, konferencija koju sam dugo godina zaobilazio jednostavno zbog prevelikih troškova ne samo registracije (Earl Bird ticket košta 320 Funti), već i zbog dodatnih troškova boravka u Londonu koji je jedan od najskupljih gradova na svetu. Sama konferencija traje dva dana, a osim uvodnog keynote-a u svakom trenutku postoje 3 sesije predavanja, tako da praktično morate odabrati samo jedno od ponuđena tri što zna da bude tricky. Ponekad odaberete temu koja vas više interesuje na osnovu abstrakta predavanja a kasnije se ispostavi da se autor tek pomalo dotakao teme, ili još gore da ima veoma jak francuski akcenat tako da vas njegovo predavanje uspava bolje nego 3 pinte najboljeg irskog piva :)

phpuk

Pored sesija sa predavanjima, konferencija je imala i 3 Social Eventa, Hackathon kao i Unconference – deo gde su delegati mogli sami da se prijave i da održe neko predavanje – korisno za one koji imaju šta da kažu ali su previše stidljivi da bi izdržali pojavljivanje na glavnim sesijama.

Ako ne računamo uvodni Social koji je održan u Četvrak uveče (i koji sam naravno propustio), glavna konferencija počela je u Petak ujutru uvodnim keynote-om koji je održao Aral Balkan. Iako je čovek pričao o dizajnu i to na PHP konferenciji, po mom skromnom mišljenju ovo je bilo možda i najbolje predavanje, jedno od onih koje vas nagna na razmišljanje i koje može promeniti način na koji gledate stvari oko sebe.

aral

Aral je naime kroz brojne primere lošeg dizajna iz stvarnog života pokušao da nam ukaže na stvari kojima možemo promeniti svet uz malobrojne primere onih zaista dobro odrađenih stvari. Inače juče sam iskopao da je ovo zapravo bilo predavanje koje je Aral održao još 2012 godine i zove se A Happy Grain Of Sand – jedno od najboljih predavanja u 2012 i dostupno je na linku ovde (predavanje broj 7.).

Nakon uvodnog keynote-a i malog kašnjenja, sva predavanja su se održavala po veoma preciznoj satnici dostupnoj na sajtu konferencije. Dole su ukratko opisana predavanja koja sam ja odabrao da posetim zajedno sa joind linkom u naslovu (gde možete naći komentare, slajdove i sl). Joind stranu celog događaja možete naći ovde, trenutno su samo dostupni komentari i slajdovi, a za par nedelja očekujem da organizatori izbace i video snimke kompletnih predavanja!

Day 1

PHP Traits, Threat or Treat?
Predavanje koje je trebalo biti o Traits-ovima, no čovek je naširoko pričao o statistikama korišćenja raznih verzija PHP-a i zašto bi trebali preći na PHP 5.4, a nakon dugačkog uvoda bez ikakve uvodne priče o Traitsima skočio je pravo u neke “specijalne slučajeve” (npr kada dva Traita imaju metod sa istim imenom). Uz sve ovo dodajte očajan engleski tako da sam ovo predavanje odlično iskoristio da malo bolje pogledam satnicu i predavače kako ne bih ponovo napravio sličan fail.

Looking Ahead: PHP 5.5
Lep uvod jednog od Core PHP developera u ono što nam donosi PHP 5.5. U najkraćem, Generatori, finally u try/catch, Passwords API, empty funkcija koja radi direktno sa funkcijama itd. Takođe ext/mysql je (konačno) deprecated a najavljen je i kraj podrške za PHP 5.3 (što uključuje i security ispravke) koji bi trebao biti u 2014 godini, što ukratko znači da će svi korisnici nakon toga biti primorani da se upgraduju na minimum PHP 5.4.

API Design: It’s Not Rocket Surgery
Dosta generalne priče o API dizajnu, REST principima bez nekih konkretnih primera, još jedno ne tako interesantno predavanje, barem za mene lično. Što bi rekao kolega @kornrunner “Izgleda da smo setovali pogresan request header” :)

Help, I’m Running Out of Memory!
Još jedan govornik sa jakim francuskim akcentom, no ovog puta tema je bila mnogo interesantnija. Čovek je jednostavno objasnio sve oko načina na koji PHP interno koristi memoriju, počev od alokacije na Unix sistemima pa sve do Garbage Kolektora. Ne toliko korisno za svakodnevni rad, ali svakako veoma interesantno za one koji poput mene vole da znaju više od “crne kutije” kako stvari zapravo funkcionišu.

Bottleneck Analysis
Jedno od najboljih predavanja autora koga sam i ranije bio u prilici da gledam na konferencijama. Ilija (inače takođe deo Core PHP ekipe, autor barem jedne sjajne knjige) pričao je o analizi potencijalnih uskih grla u aplikaciji ali sa strane jednog korisnika gde je detaljno opisao alate koje možete koristiti. Za mene nekoliko veoma korisnih informacija (npr ta da procesiranje security sertifikata može trajati i do jedne cele sekunde!). Obavezno skinite slajdove, verujem da će i bez videa biti interesantni.

ilia

Frameworks: The Good, The Bad and The Ugly
Keynote Panel sa Twitter wall-om i tri lika koji cirkaju pivo i mlate o frejmorcima. Obzirom da je ovo bilo poslednje predavanje prvog dana, zaključili smo da London ima mnogo više toga da ponudi od slušanja gluposti, tako da smo ga napustili. Vratili smo se nešto kasnije na Social Event koji je bio takav fail da je bolje da ne trošim preterano reči na to. Uostalom, zamislite Social koji organizujete u noćnom klubu punom pijanih Engleza i njihovih isto tako urađenih devojaka, uz glasnu muziku i par zaplašenih developera sa kojima bi jelte trebali da razmenjujete iskustva, preko IM-a valjda pošto od glasne muzike ništa drugo ne možete čuti. No comment.

Day 2

Drugi dan počeo je još jednim keynoteom – Diabolic Developer koji je trebao biti osveženje nakon sinoćnje lumperajke na social eventu (haha). Lik je sa izvesnom dozom sarkazma pričao o tome kako nikada ne treba testirati, pisati smislene komentare, nazvao je govornike na konferencijama luzerima koji nisu sposobni ni da programiraju niti da pišu blogove itd. Nažalost na joindu nema slajdova, tako da me mrzi da skupljam citate na Twitteru ali bilo je na momente urnebesno. Najgore od svega je što su ovog lika koji je pokušao da bude duhovit mnogi ozbiljno shvatili (pogotovo ovaj deo oko govornika po konferencijama) :)

The future of the PHP Development Environment
Pomalo monotono predavanje o podešavanju PHP okruženja koristeći Vagrant. Do tančina opisano u najsitnije detalje, pomalo overkill za onoga poput mene koji Vagrant još uvek ne koristi i očekivao je samo friendly introduction. :)

Ten Commandments of a Software Engineer
Jedno od najboljih predavanja na konferenciji posvećeno raznim aspektima razvoja software-a od testiranja od pisanja pravilnih komentara prilikom komitova. Teško ga je prepričati tako da vam toplo preporučujem da sačekate video snimak a u međuvremenu možete baciti oko i na slajdove.

Expert Troubleshooting: Resolving MySQL Problems quickly
Jedno od predavanja od kojih sam dosta očekivao, možda i zbog toga što je bilo bukvalno jedino posvećeno MySQL-u na čitavoj konferenciji. Nažalost iako je naveo neke korisne tehnike optimizacije, lik je uspeo da upropasti sopstveno predavanje time što je bacao majice u publiku za svako pitanje (kojih je onda naravno bilo jaaako puno), a zatim u pokušaju da ubaci celo predavanje u propisanih 45′ preskakao i zbrzao tako da je nažalost malo toga korisnog na kraju rečeno.

A Hands-On Introduction to Writing Unit Tests Using PHPUnit
Odličan uvod u Unit Testing sa PHP Unitom, jedno od onih predavanja kada autor pred vama nešto iskodira što kod mene lično uvek izaziva veliki respect. Iako je predavanje bilo samo uvod u pisanje Unit Testova, bilo je veoma interesantno slušati ga, pitanja i diskusiju koja je usledila takođe.

Nakon ovoga usledio je još jedan panel koji smo poučeni iskustvom sa prvog dana konferencije rešili da preskočimo. Isto je naravno važilo za nekakav najavljeni Social valjda u noćnom klubu odmah tu pored (no comment), pa smo rešili da pijane engleze i cure potražimo na nekom drugom mestu.

stage_setup

Da saberemo utiske …

Bila su to dva dana posvećena PHP-u a nekako sam stekao utisak da je PHPa bilo premalo za jednu konferenciju koja nosi PHP u nazivu. Organizacija je svakako bila dobra, mesto je bilo sjajno, klopa je bila okay (ako ste Englez valjda) ali nekako sam ipak očekivao više obzirom na uloženi novac. Napominjem da ovo nije bila moja prva PHP konferencija, pre nje dva puta sam bio na PHP Barcelona eventu a prošle godine i na Amsterdamskoj DPC konferenciji. Moj lični utisak je da je ova po utiscima možda i najlošija od sve tri, a barem po ceni trebala je biti apsolutno najbolja.

I dalje ostaje utisak da je PHP Barcelona Conf imala ubedljivo najbolji “value for money”, pošto ste za cenu od svega 100-nak Eura za registraciju dobijali dva dana odličnih predavanja uz odličnu organizaciju u fenomenalnoj i ne tako skupoj Barceloni. Nažalost prošle godine zbog krize u Španiji taj konf je otkazan i sva je prilika po aktivnostima na Twiter profilu da je više nažalost neće ni biti.

Kad podvučemo crtu, sledi uvek teško pitanje da li je vredelo uloženog novca (truda), i na to pitanje je veoma teško odgovoriti. Za one koji eventualno traže posao u UK verovatno vredi doći, odgledati predavanja, promuvati se po social eventima i pokušati da napravite neki deal u ne tako lakim uslovima za komuniciranje. Za ostale verujem da se ne isplati, tim pre što je ovo jedna od retkih konferencija koje samo par nedelja nakon kraja izbace snimke kompletnih predavanja na YouTube-u.

Sve u svemu, za nas iz Srbije preostaju stvari blizu nama, a jedna od njih može biti konferencija u Veroni koja je relativno blizu a opet relativno jeftina u ne tako skupoj Italiji (pogotovo u poređenju sa Londonom).

Engleski huligani

U Londonu već nekoliko dana, verovatno najbezbedniji od svih gradova u kojima sam ikada bio. Ležerno se pakujemo u metro i gledamo najbolju rutu ka Fuhlam stanici gde se nalazi stadion Chelsija (Stamford Bridge). Tokom vožnje vagon se polako puni navijačima sa plavim šalovima, većina dobro raspoložena, neki na momente skandiraju a neki bogami deluju kao da su popili koje pivo više nego što bi trebalo.

I tada prolazi mi kroz glavu misao, slutnja … koliko je uopšte bezbedno gledati internacionalnu utakmicu gde tamo neki klub iz Češke igra protiv domaćina iz Engleske?
Lagano se prisećam čuvenih Čelsijevih huligana iz 80-tih godina. Da li je bezbedno biti na tribini sa domaćim navijačima? Da li će neko pomisliti da smo Česi pa ćemo dobiti po nosu dok dokažemo da smo mi zapravo samo Srbi koji su tu tek onako iz zabave?

I tako, zaokupljen tim mislima lagano se u koloni engleskih navijača približavam stadionu. I tu prvi šok, prolazimo pored tribine koja se puni navijačima Sparte. Sa strane stoji samo par redara, natpisi na ulazu su ispisani na Češkom, navijači Sparte mirno stoje u redu, navijači Čelsija ih mirno obilaze … nema gužve, problema, tuče.

Tokom tekme i jedni i drugi bučno bodre svoje klubove, bez pirotehnike, baklji i ostalih sranja. Iako postoji posebna tribina za gostujuće navijače (a na kartama izričito piše da je tribina na kojoj se nalazim namenjena domaćim navijačima), oko mene je puno navijača Sparte koji pričaju na Češkom i sasvim opušteno gledaju utakmicu uz uzdahe svaki put kada njihov klub propusti izglednu šansu.

I onda kraj, i jedni i drugi lagano napuštaju stadion i upućuju se ka Metrou, potom pod budnim okom 23423 Londonskih kamera i tek nekoliko policajaca mirno ulaze u stanicu da bi sačekali svoj prevoz. Sa nevericom posmatram kako grupe ljudi sa plavim i crveno-žutim šalovima bez ikakve tenzije mirno prolaze jedni pored drugih i zauzimaju sedišta u vagonu. Česi su veseli uprkos porazu, igrali su dobro, englezi su srećni zbog prolaza dalje.

I onda se pitam šta će desiti kada jedan od ova dva kluba daleko bilo izvuče klub iz Beograda i neko od ovih navijača ode u Srbiju da bodri svoj klub? Ovi momci su u velikoj opasnosti, trebalo bi ih na vreme upozoriti pre nego što to bude prekasno!

Your country is still not supported

Kada sam pre izvesnog vremena pročitao tvit izvesnog ministra koji nudi pomoć IT-u, moja prva reakcija bila je “Stay the f* out of IT”. Realno, uprkos lokaciji u kojoj živimo, za sve ove godine mnogi od nas uspeli su da lepo unovče svoje znanje bilo baveći se Outsourcingom, bilo sopstvenim projektima, a poznavajući umešnost naših državnih organa, teško da postoji bolja pomoć od toga nego da zaborave da IT uopšte i postoji.

Pa ipak kada sam pre neki dan po zilioniti put tokom online plaćanja samo zbog svoje geo lokacije bio markiran kao frauder, palo mi je na pamet da bi država ipak nešto mogla i da učini. Iskreno mislim, koliko god Srbija po mnogih stvarima bila Banana Republika, stoji činjenica da smo (kako tako) moderna demokratska država koja se nalazi u Evropi sa wannabe težnjom ka evropskim integracijama.

Dakle za početak neko od predstavnika Vlade mogao bi krenuti sa kontaktima ka vodećim svetskim kompanijama (Amazon, Apple, Google, Microsoft, PayPal, …) kao i vodećim svetskim sajtovima kako bi Srbiju prestali da tretiraju poput Avganistana. Realno mnoge crne liste verovatno su napravljene tamo negde 1999 i tužno je i jadno da se Srbija još uvek nalazi na njima. Međutim problem sa fraudom je ozbiljan i kao neko sa iskustvom na Paymentu smatram da bi država konačno trebalo da počne da krivično goni likove zbog kojih smo na Top listama zemalja sa online prevarama (zloupotreba kreditnih kartica, phishing i sl.).
Kapiram da bi domaća zajednica (korisnici foruma, twittera, …) mogla da se samoorganizuje i krene sa kontaktiranjem raznih sajtova, ali teško da bi stigli dalje od službe za podršku, a verujte mi da oni imaju uticaja u odlučivanju koliko neka čistačica u Telenoru na broj minuta u vašem paketu. Dakle stvar treba ipak podići na malo viši nivo.

Naravno potrebno je srediti i naše zakone, recimo postarati se da se ukine famozna “Špedicija” prilikom uvoza knjiga sa sajtova poput Amazona i sl. Okay knjige sada možemo čitati i na Kindleu, ali da bi smo dobili Kindle (i to ne poslednju Paperwhite/Fire generaciju koju Amazon naravno ne isporučuje u Srbiju), taj isti Kindle mora proći špediterske troškove i tako dobiti još 120% svoje početne cene (~100e). O PayPalu i (ne)mogućnosti da on posluje u Srbiji bolje i da ne pričam.

Vesela lista zemalja na bodybuilding.com
Vesela lista zemalja na bodybuilding.com

Bottom line, svako od nas ko se bavi IT-em morao je barem jednom do sada da počini manje krivično delo lažnog predstavljanja da bi svojim rođenim parama mogao da kupi bilo aplikacije na App Store-u, prijavi se na konferenciju koja prima uplate samo preko PayPala i sl. Ako država želi nekako da pomogne onda može za početak da građane svoje zemlje (kako tako) izjednači sa građanima drugih civilizovanih zemalja. I da, to se može uraditi bez novca, bez otvaranja novih vladinih agencija, bez velikih reči, samo neka neko od nadležnih konačno počne da radi svoj posao!

« Previous Page Next Page »