I bi Metallica ponovo

Kada je na kraju svog prvog koncerta u Srbiji (Jun 2004-te) James Hetfield pitao raju treba li Metallica ponovo čekati 25. godina pre nego dođe u Srbiju, čuli su naravno jedno glasno i odlučno Noooo! I nisu slagali, premda kao i da jesu, ponovo smo ih čekali gotovo 10 godina!

Za razliku od nekih “hard core” fanova iz moje generacije (a ja btw imam 37), Metallicu sam počeo da slušam “tek” kada su objavili Master of Puppets, tamo negde kasnih 80-tih prošlog veka. Nikada do 2004 nisam bio na njihovom koncertu i iskreno govoreći prestao sam da budem hard-core fan od trenutka kada je i moja mama počela da pevuši neke njihove pesme.

Pa ipak, Metallica je jedan od par preostalih istinski velikih bendova koje ovih dana moja generacija uopšte može da sluša. The Ramones (kao i mnogi drugi) nažalost više nisu ni među živima, tako da svaku priliku da odslušam jedan ovakav koncert sa najboljeg mogućeg mesta (Fan Pit naravno) nipošto ne propuštam.

Na sinoćni koncert upao sam za vreme svirke benda koji se zove Machine Head i to je otprilike sve što znam o njima, a obzirom na kvalitet svirke koji su pružili verovatno nema ni potrebe da se trudim da saznam više.

Koncert Metalike počeo je oko 9:20PM sa Hit the lights (prva stvar sa prvog Kill’em All albuma). Iako sam unapred znao celu set listu, nekako sam se potajno nadao da zaboga neće svirati ceo Black Album. Nažalost svirali su ga.

Da se razumemo, svirka je bila tehnički odlična (uz par ispadanja koja nisu remetila utisak), bend je pružio sve što jedan bend u tim godinama može pružiti, efekti su bili odlični (oslepeo, ogluveo i dobio EPI kada su svirali One), nikada nisam bio bliže bini … ali nekako su emocije izostale, izostao je taj “VAU” efekat.

Ako mogu tražiti razloge mogu se setiti barem dva. Prvi je lako uočiti po snimcima iz fan pita koje vidite na YT-u. Da li ste ikada bili na heavy metal koncertu sa toliko šminkera, hipstera i ostalih maminih i tatinih sinova koji su više vodili računa o frizuri i tome šta će staviti na FB nego o koncertu? J*ga, karta za fan pit nije jeftina i očigledno da je prava zabava bila samo u prvim redovima na onim ogradama koje dele binu i ostatak partera od fan pita.

Drugi razlog je realno očajna set lista. Mislim, da, jeste 20 godina od Black Albuma, jeste to album koji je proslavio Metaliku do te mere da ih i moja mama može slušati, ali trebali su dođavola svirati nešto manje od celog jebenog Black albuma odsviranog unatraške (jaaao nemojte ovo preneti našim crkvenim velikodostojnicima) :).

Na kraju koncerta James je ponovo pitao “Treba li Metallica ponovo da čeka blah blah blah … ” i naravno da su fanovi rekli Nooo … ali ko pita fanove …

P.S. Galerija mojih fotki sa koncerta.

Steve Jobs Keynote Cloud Keywords

Pre neki dan sam u jednoj od brojnih tema povodom predstavljanja iPad-a izjavio da bi bilo veoma interesantno videti “Word Cloud” kreiran od reči koje Steve Jobs koristi tokom svog keynote-a. Iako tako nešto još uvek nemamo, poređenjem dva keynote-a vrlo lako možemo doći do omiljenih “keyworda” koje iSteve voli da stavlja kao epitete za svoje proizvode.


Poslednji keynote (predstavljanje iPad-a) u 180 sec


2008 keynote in 60 sec

Twitter is down

E ovi nemaju pojma. Twitter ipak jeste down … ma kakvi down, mrtav kao ništa evo već nekoliko sati sada. Kuliram servis mesecima (čuj mesecima … godinama) i onda kada je broj prešao kritičnu masu korisnika, odlepim, regujem se, krenem sa twitovanjem, instaliram odličan dashboar widget za njega… i on … umre!

Sad nešto razmišljam, možda je vreme da se regujem i na Facebook :)

Na današnji dan pre tačno 40 godina

Kada bi Nole bio Web Sajt

Svi znamo šta je bilo juče na Wimbledonu, Nole je nažalost ponovo izgubio, Haas je servirao fenomenalno ili je Novak reternirao očajno, kako god. No kao i uvek posle poraza naših sportista, bilo mi je interesantno pročitati komentare dežurnih pljuvača kojima je verovatno najveće sportsko dostignuće drugo mesto u ispijanju pića u lokalnoj kafani. No obzirom da su me komentari mojih sunarodnika dovoljno iznervirali, morao sam da napravim jednu analizu Novakovih rezultata i to naravno iz Web perspektive (a i kako bi drugačije od čoveka koji živi od Weba). :)

Dakle Nole je ponovo zabeležio strašan neuspeh ušavši samo u 8 najboljih na Wimbledonu koji btw mnogi nazivaju nezvaničnim prvenstvom sveta u tenisu. Noletu se zamera što je tek 4 na svetu gde će po svoj prilici i ostati dugo vremena. Četvrti na svetu, kakav looser :)

No hajde da za trenutak razmatrajući razmere Novakovog “neuspeha” ne razmišljamo o teniserima već o Web sajtovima. Za razliku od tenisera sajtovi nemaju baš neki ekvivalent ATP liste, ali postoje nezvanična rangiranja koja možemo smatrati manje više pouzdanim. Naravno najpoznatija top lista sajtova nalazi se na Alexa servisu i ona trenutno izgleda ovako:

1. Google
2. Yahoo
3. Youtube
4. Facebook
5. Windows Live
6. MSN.com
itd.

Dakle dragi moji, kada bi Novak Đoković bio Web sajt, on bi bio Facebook. Da da, to je onaj sjajan sajt koji verovatno svakodnevno posećujete i koji dnevno dobije jednu omanju državu novih korisnika. Ispred njega je Andy (S)Murray ovaj … hoću reći Youtube.com itd.

Što se naših tenisera … ovaj sajtova tiče, najbolje rangirani srpski sajt, b92.net na alexa listi nalazi se tek na 3.843 mestu u svetu! Najbolji domaći social networking sajt karike.com nalazi se na 22.238 mestu, najbolji domaći Blog agregator Blogodak.com na 256.622 mestu, a Blog loosera koji upravo čitate nalazi se tek na 408.425 mestu!

Sve u svemu, kada sledeći put pomislite kako je 4 mesto na svetu neuspeh, razmislite ponovo.

Muke sa Apple tastaturom

Znate onu urbanu legendu, korisnik zove IBM support i žali se na probleme sa tastaturom nakon što je po njoj prosuo kafu. Serviser mu daje savet da tastaturu jednostavno ispere pod mlazom vode, nakon čega lik ponovo zove i kaze da mu sada ne radi ni tastatura ni monitor. “Pa koju vi to tastaturu imate?” pita čovek iz supporta … “IBM ThinkPad” :)

Naravno ja sam dovoljno pametan da ne stavljam laptop pod mlaz vode ali nažalost i dovoljno glup da “običnu” Apple USB tastaturu stavim pod mlaz vode nakon što sam prosuo pola limenke koka kole po njoj. Epilog – lepljivi tasteri su prestali da budu lepljivi ali je nažalost verovatno došlo i do nekakvog kratkog spoja, obzirom da se taster ‘+’ na numeričkom delu ponašao kao da je non stop pritisnut, a što je još gore, taster ‘{‘ (SHIFT+’]’) potpuno je prestao da radi.

Naravno odlična prilika da se latim šrafcigera, ali pojavio se problem. Nema šrafova!?? Na kraju, uz malo googlanja došlo se do ovog linka gde smo saznali da je Apple tastatura nepopravljiva, obzirom da je zalepljena nekim super lepkom koji je praktično nemoguće otvoriti bez da se uništi sama tastatura :(
Sada imam odličnu ideju za novu Apple galeriju, ovaj put sa “outboxingom” tastature (trebaće mi jedan dobar pajser za to), a možda nabavim i jednu bejzbolku samo za ovu priliku. :)

Ah da, ovde naravno nije kraj smaranju. Gore pomenutu tastaturu dovukao sam iz USA, i samim tim imala je američki raspored, tačnije normalan pravougaoni enter a ne enter u obliku obrnutog slova L koji me užasno nervira i koji je jedini raspored koji je moguće kupiti u Srbiji. O razlici u ceni bolje i da ne pričam.

International Keyboard
Return taster na mac-u kod nas

Sloteru Niče Novi Sad ti Kliče

Verovali ili ne, Nik Sloter je u Srbiji! Ne, ne dolazi da sredi predsednika, niti ga je privukla reklamna kampanja RNIDSA. Nik Sloter (tačnije kanadski glumac Rob Stjuart) biće specijalan gost grupe Atheist Rap, gde će povodom 20 godina rada grupe zajedno sa njima otpevati ultra mega hit “Sloteru Niče, Srbija ti kliče”.

Drift King of Europe – Kragujevac

Konačno jedan događaj vredan pažnje i kod nas u provinciji!

Proteklog vikenda u Kragujevcu održano je dvodnevna Drift King of Europe manifestacija – takmičenje u Driftu i Tuningu.

Vreme je bilo kako se samo poželeti može, a osim praćenja ludačkih vožnji takmičara iz cele Evrope, posetioci su mogli uživati u “pimpovanim” automobilima, raznim dodatnim atrakcijama poput Taxi drift vožnje i naravno Car Washu (ovo poslednje bilo je posebno popularno kod muškog dela publike).

Nažalost zbog svojih obaveza nisam mogao ispratiti finalno takmičenje, ali i subota je bila veoma interesantna što se može videti i na posebnom setu koji sam kreirao na svom flickru. Uživajte.

Scream for me Belgrade

We shall go on to the end.
We shall fight in France,
We shall fight on the seas and oceans,
We shall fight with GROWING confidence and GROWING strength in the air.
We shall defend our island whatever the cost may be.
We shall fight on beaches, we shall fight on the landing grounds,
We shall fight in the fields and in the streets.
We shall fight in the hills,
We shall never surrender.

Upravo ovim Čerčilovim govorom počeo je Maidenov koncert sinoć u areni. Govor koji sam godinama slušao na Live After Death albumu ni sanjajući da ću ga (nakon što sam propustio Powerslave turneju i koncert u Beogradu krajem 80-tih) ikada uživo čuti. A kada su se svetla ugasila i odmah nakon kraćeg video intro-a krenuo Čerčilov Govor … Vožnja do BGD-a, traženje parkinga oko arene, čekanje u redu za pivo, guranje u fan pitu i piskutav glas Lorem Harison … sve to bilo je prošlost. Maideni su ponovo ovde sada!

Aces High i 2 minutes to midnight kao na Live After Death, osim što Bruce Dickinson ne pominje Long Beach. Scream for me Belgraaaadeeeee!!! Totalna eksplozija emocija i energije.

Onda su Maideni na moje iznenađenje izašli iz očekivane set liste sa Wrathchild, Children of the Damned i Phantom of the Opera. Meni ne baš omiljene stvari (stvar ukusa jelte) ali onda su otkinuli redom Trooper, Powerslave, The rime of the ancient mariner … i tako sve do kraja. Uostalom evo set liste koga interesuje :)

Intro : Churchill Speech
1. Aces High
2. 2 Minutes To Midnight
3. Wrathchild
4. Children of the Damned
5. Phantom of the Opera
6. The Trooper
7. Wasted Years
8. Rime Of The Ancient Mariner
9. Powerslave
10. Run To The Hills
11. Fear Of The Dark
12. Hallowed Be Thy Name
13. Iron Maiden


Iron Maiden (snimljeno mojom Nokiom)

Zatim kraći predah uz naravno skandiranje za bis, nakon čega su usledile:

14. Number Of The Beast
15. The Evil That Men Do
16. Sanctuary

Maideni u Areni

Maideni u Areni

A onda kao i pre dve godine nekako prebrzo svetla se pale, i već zviždućemo “Always look at bright side of life” … konstatujem da je razlika u ceni za fan pit vredela svakog dinara … i čekam Maidene ponovo.

E da, evo i nekih slika sa koncerta na mom Flickru.

Google Translate Biseri

Ovih dana sam više nego inače bio u prilici da koristim Google Translate, besplatan Google-ov servis koji između ostalog može ceo sajt prevesti sa jednog jezika na drugi. Moj klijent iz USA želeo je da postavi neke oglase za posao i translate sam smatrao kao solidno rešenje (mnogo manje smaranja nego da im ja prevodim svaku reč sa srpskog na engleski). Naravno pokazalo se da Google Translate ima i svoje bisere :)

Cene oglasavanja na sajtu Boljiposao.com i kako je to Google preveo. 4000GBP + VAT … malo previše novca za “jeftino” tekstualno oglašavanje :)

1 RSD = 1 GPB???

1 RSD = 1 GPB???

No ovo nije sve. Nakon što smo postavili oglas na infostud, kolegama sam poslao google translate link na infostudov sajt kako bi mogli da pregledaju reklamu. Nakon par trenutaka dobio sam zbunjujuće pitanje sa druge strane:

You put on ad that we employ many developers from Croatia??! It has Serbia on the description I sent to you.

Naravno da mi menjanje teksta o profilu svog klijenta nije omiljena zabava, sem toga na profilu kompanije na infostudu je naravno stajalo da zapošljavamo developere iz Srbije. A onda se misterije rešila … Google Translate je reč “Serbia” preveo u “Croatia” :)

Serbia2Croatia

Serbia2Croatia

Probajte i sami:
Original strane i prevod

Verujem da se neko u Google-u sjajno zabavljao :)

U Kragujevcu toplo ali …

Gledam vesti na nekoj lokalnoj televiziji gde spiker sa velikim zadovoljstvom u glasu saopštava radosne vesti kako je “… grad uredno snabdeven toplotnom energijom, sve zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja su tople osim tri zgrade u Maglićkoj koje imaju kotlarnice na gas bez mogućnosti da predju na alternativne vidove grejanja…” Nekako mi toplo oko srca dok ovo slušam, bez obzira što ja naravno živim upravo u jednoj od te tri zgrade. Živeo Marfi :)

I tako dok sa hladnim radijatorima i solidnim minusom napolju kukam kolegama širom sveta na našu situaciju teši me činjenica da u Texasu upravo pada sneg (kolega iz Austina kaže da je tamo cirka 20-40F ovih dana), Berlin ima zalihe za još par nedelja, a za sve to vreme moj Mac radosno emituje toplotu u velikim količinama (ajd sad da čujem da se neko žali kako se Apple laptopovi previše greju) :)

I tako dok željno očekujemo razrešenje globalne energetske krize, setih se stare dobre fore sa definicijom minusa. Uživajte.

+18°C
Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C
U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C
Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C
Destilovana voda se smrzava.
-1°C
Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C
Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C
Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C
Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C
Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C
Dah se čuje.
-24°C
Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C
Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C
Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C
Ni jedan normalan automobil ne moze da upali.
-36°C
Ruski automobil ne može da upali.
-39°C
Rusi zakopčavaju svu dugmad na kosuljama.
-50°C
Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C
Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C
Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C
Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C
Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u kurcu.
-273,15°C
Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.

(preuzeto sa Dejanovog Bloga)

Uganda Spam :)

Mislite da ne postoji ništa originalnije nego staviti Chuck Norris will find you kao naslov za Spam email? I ja sam mislio tako do večeras :)

Please, do not delete the given message. Money obtained from spam will go to the help hungry to children uganda

Uganda Spam

Da da, ovo je jedan od Spam komentara na koji sam naleteo večeras listajući stotine “Recent Spam Harvest” poruka koje je Spam karma wp plugin uspešno prepoznao kao spam. Mislim da ću ga ipak ostaviti tamo :)

Tradicija se nastavlja

Microsoft Developeri očigledno veoma drže do tradicije obzirom da su i ovaj put povodom novog Firefoxa svojim kolegama iz Mozilla Fondacije poslali jednu lepu tortu :)

ie cake

Podsećanja radi slično se već desilo prilikom izlaska FF-a 2.0, no nekako mi ova nova torta izgleda mnogo ubedljivije. A da li će novi IE8 delovati tako kada se konačno bude pojavio, vreme će pokazati. U međuvremenu pored torte Mozilla će pokušati da “pojede” i još koji procenat market share kolača koji je do skoro neprikosnoveno pripadao IE-u.

David Srušio Golijata

Ne dešava se svaki dan da teniser koji nije čak ni među nosiocima osvoji turnir, pobedivši pritom 3 najbolja igrača na svetu. E upravo to se desilo danas, a način na koji je David Nalbandijan počistio svoje protivnike, a između ostalog i našeg Noleta, bio je dovoljan razlog da mu posvetim ovaj post :)

Iako je u četvrtfinalu Nalbandian bukvalno počistio velikog Rafu (6:1, 6:2), zatim u polufinalu dobio i našeg ljubimca Noleta, igrače #2 i #3 na svetu, uoči današnjeg finala niko mu nije davao previše šansi protiv Federera. Štaviše, kvota na kladionicama na Nalbandijana bila je 7, dok je na Federera bila mizernih 1.2. Sa nestrpljenjem sam čekao meč, i jedva odoleo da ne bacim neki euro na Nalbandijana.

Meč je počeo tipično za Federera, Federer je prosto mleo Davida, toliko da se komentator u jednom trenutku nakon što je Federer dobio prvi set sa 6:1 uplašio da će ovo biti najkraće finale ikada. Nalbandijan je bio nervozan, dosta je grešio, ni senka onog igrača koji je preslišao #2 i #3 u prethodnim danima. Čak je i sreća okrenula leđa Nalbandijanu. Ko zna koliko puta je loptica nakon što udari vrh mreže prešla na njegovu stranu, a nakon jedne sumnjive lopte i čelendža Nalbandijana, čak je tehnologija zatajila – čelendž sistem je zatajio i sudije su dosudile poen Federeru. No onda se desilo nezamislivo!

Prvo brejk na početku trećeg seta, zatim mali prekid meča zbog još jednog problema organizatora (o problemima sa skupljačicama loptica već sam pisao), a onda je u naredna dva seta David prosto samleo Federera koji je ruku na srce, poput Noleta takođe dosta grešio ali delom i zbog strašnog pritiska Davida. Nalbandijan je jednostavno ceo turnir odigrao fantastično, njegovi napadi iz bekenda posebno tokom reterna bili su fascinantni.

Na kraju se desilo gotovo nezamislivo – veliki Federer je poražen, a Nalbandijan je ostvario redak podvig pobedivši tri najbolja igrača sveta u 3 dana! Pre toga to je jedino pošlo za rukom našem Noletu (Montreal ove godine) i Bekeru još 1994 godine.

mainimage.jpg

Na kraju, još jednom se videlo koliko Federer zaista mrzi da gubi, a Nalbandijan je nakon senzacionalne pobede, pehara Mastersa i masnog čeka (340.000 €) dobio i priliku da uživa u fotografisanju sa privlačnim manekenkama koje su na ovom turniru imale kontroverznu ulogu skupljačica loptica. :)

Nalbandian Enjoy his victory

Pa ti posle igraj tenis

Ovih dana sam prateći ATP Masters u Madridu zapazio u najmanju ruku “čudne” skupljače loptica. Za razliku od većine drugih teniskih turnira koje sam imao prilike da gledam, ovde su svi “skupljači” zapravo devojčice, ali ove “devojčice” su mi izgledale nekako … khmm čudno. Očigledno starije od uobičajenih, u odeći koja vidno naglašava sve njihove khmm atribute :) Uz sve to, delovale su užasno nespretno na terenu.

devojcice

Danas sam listajući Blogodak došao do rešenja misterije, a sve zahvaljujući ovom sjajnom postu. Dakle, u pitanju su manekenke, specijalno (i nedovoljno) obučene za ovu priliku. Nekima, poput našeg Noleta je to očigledno prijalo, a nekima poput Nadala koga je sinoć Nalbandijan bukvalno počistio sa terena (6:1, 6:2) očigledno nije. :)

Za kraj evo i jedne komične situacije, naravno ponovo u glavnoj ulozi širom sveta poznati “Joker” :)

Nole did it again …

Ne samo da je prošao u polufinale US Opena, već je bio i raspoložen za još jednu egzibiciju posle meča. Uživajte :)

Update:
Nole je upravo završio i polufinalni meč gde je pobedom protiv Ferera obezbedio istorijsko finale i meč (najverovatnije) protiv najvećeg među najvećima – Rožea Federera!

Prvo skoči pa kaži hop …

“Idemo na zlato, od toga ne odustajem! Ne interesuju me te priče o zadovoljavajućem plasmanu do sedmog mesta. Rodjeni sam borac, nema šanse da priznam nekome da je bolji od mene. Hoću, ako to pokaže na terenu, do tada me ni srebro ne zanima”

Izjava Milana Gurovića, Cetvrtak, 30. avgust 2007.

Pažnja! Kompjuteri Napadaju!

Prvi incident dogodio se početkom 2007 godine, i od tada širi se planetom poput virusa. Ljubomorni kompjuteri napadaju svoje vlasnike, nanoseći im pri tome nimalo naivne povrede. Laptop, Pocket PC, Desktop … šta god da koristite, nipošto nemojte misliti da ste bezbedni!


Terror in a dorm


Panic at the beach

Zbog ovoga je “The Healthy Computing Volunteer Group”, poznatija kao the HeCoVoG, izbacila sajt posvećen ovom problemu – jealouscomputers.com. :)

Naravno, u pitanju je još jedna gerila marketing kampanja, očigledno odrađena od strane kompanije Nokia, a sve u cilju promovisanja još jednog telefona iz NSerije Nokia N95.

Red Hot u Inđijapolisu

Dođoh, videh, pokisoh… tako bi se ukratko mogao opisati doživljaj koncerta RHCP-a sinoć u Inđiji. No, krenimo redom.

Na koncert sam krenuo iz Starih Banovaca (iskoristio priliku da posetim svoje rođake), tako da smo se nacrtali ispred “arene” oko 6pm. To je bilo dovoljno kasno da ne uspemo da uđemo u vip deo ispred same bine (navodno je tamo upalo samo prvih 5k ljudi), a opet dovoljno rano da se bar 2 sata šetamo unaokolo i smislimo neki način da prekratimo vreme. Iako sam u komentarima posle koncerta na b92.net pročitao sve najgore o organizaciji, ja lično nisam stekao takav utisak. Mini barova sa hranom i pićem bilo je svuda unaokolo (čik pogodite koje pivo se služi na “Tuborg Green Festu” :)), portable toaleta bilo je i više nego dovoljno, a na ulazu su delili lepe Telenor jastučiće za sedenje, tako da ste mogli da zalegnete na ugaženu travuzemlju i pritom se ne isprljate. Sve u svemu, nakon što smo izvidili situaciju, zaseli smo na travu i cirkali nes kafu, pivo, … sve dok nije došlo vreme da se stacioniramo na mesto na kome ćemo provesti ostatak koncerta.

Nase mesto na koncertu

Negde oko 7:30pm zauzeli smo poziciju nešto iza prvog štanda hitne pomoći (bilo ih je više) na nekih 150 metara od bine rekao bih. U svakom slučaju u prvoj trećini onog drugog dela publike koji nije bio neposredno ispred bine. U međuvremenu svirale su razne predgrupe, ali na njih manje više niko nije obraćao previše pažnje, jednostavno, 90% ljudi tamo su zbog RHCP-a, i to je to.

Sam koncert počeo je tek u 21:45. Bina je izlgledala odlično, sa 3 ogromna video bima na samoj bini, kao i 2 manja sa strane, definitivno najbolji stage ikada vićen na koncertima u Srbiji. Što se same svirke tiče, Peppersi su svirali dosta stvari sa poslednjeg albuma, par stvari sa pretposlednjeg, i tek jednu ili dve sa nešto starijih albuma. Svirali su i stvari od Abbe, pomalo Clasha (London Calling ako se ne varam) i tako. Svirka je bila mlaka, delovali su umorno, bez ikakve komunikacije sa publikom, sa dosta soliranja i pauza između stvari, … i posle sat i po zbrisali su. Došli, odradili preko one stvari nekih sat i po svirke, i to je bilo to. Verovatno i nisu plaćeni za više, a iz aviona se videlo da ih 100k fanova nije nimalo inspirisalo. Naravno, to se nije previše svidelo fanovima od kojih su mnogi nakon koncerta pokušavali zvižducima da pokažu svoje nezadovoljstvo razvojem situacije, a nakon koncerta momci koji su sređivali stage bili su obasuti plastičnim flašama (nadam se da niko u tom metežu nije stradao).

E sad, pravi sex nastupio je neposredno nakon završetka koncerta. Prava provala oblaka, sa hladnim vetrom, onako znojave posle koncerta totalno nas je presekla. Imao sam sreću da nas je moj burazer pokupio posle koncerta relativno brzo, ali smo svejedno bili mokri do gole kože (iz majice koja je bila na meni bukvalno sam iscedio litar vode), smrznuti, sjebani. Oni “srećnici” koji su parkirali kola na parkingu kod arene, imali su nesreću da ostanu u istim celu noć, pošto je nakon koncerta nastupio totalni kolaps, koji se rasčistio tek oko 04am.

Sve u svemu, ne mogu da kažem da sam razočaran koncertom, ali su utisci definitivno mlaki, ništa crveno i vruće :(

Edit
Evo, uploadovao sam par videa na youtube, a takodje i par sličica na moj flickr account.

100k ljudi oko nas!

Can’t stop …

Dani California

Muke po Kirbiju

Nešto sam utanjio sa postovima u poslednje vreme. Nisam siguran šta je tačan razlog … nedostatak vremena, inspiracije, kriza srednjih godina … :)) Obećavam da ću se uskoro ponovo aktivirati, tako da, nema potrebe da brišete ovaj feed :)

Elem, večeras mi je moj prijatelj Kuki prepričao strašnu (ROFL) priču o njegovom iskustvu prilikom posete prodavca Kirbija. Zamolio sam Kukija da mi potanko prekuca sve interesantnije detalje priče, kako bi istu objavio na Blogu. Ideja je bila da otvorim Kukiju “Guest Blogger” account, ali kako će on uskoro među nas Blogere (mislim, moraće, švercovao se preko mene na BlogOpenu :)), rešio sam da jednostavno odradim copy-paste iz maila koji mi je Kuki poslao :)

Priča sledi :)

Muke po Kirbiju (By Kuki)
————————–
Dakle, došao mi je lik, tačno 5 min ranije, ali to je ok, bolje da porani nego da okasni :) pošto smo mi dobili besplatno usisavanje jednog komada nameštaja i jednog tepiha :)))
I krene on sa standardnom pričom (inače sve smo to već slušali, pa smo mu rekli da smo već imali prezentaciju kirbija i da ne mora da se trudi). I krene on sa pričom kako jedino kirbi ima one četkice na sredini, a ja mu kažem, nije, ima i Cepter (inace, pomenuti Cepter i posedujemo, tako da znam o čemu pričam). Na njegovu žalost, lik krene da ulazi u raspravu sa mnom, gde me pita da li je to možda Reinbou (namerno pisem fonetski zbog fore kasnije), ali ja sam ostao pri tome da je Cepter. On kaže pa jeste li baš sigurni da je cepter? Na šta mu ja na kraju odgovarm, u pravu ste, nije Cepter, nego je Zepter :))))

Usput naravno pominje kako to što to košta 2 soma eura i nije tako mnogo :))) a ako oćete i ostale dodatke, dogura se na preko 3 somića. Dijalog je počeo ovako …

ja: pa za 10-15 eura mozete da iznajmite nekog da vam sa istim tim kirbijem dođe i usisa ceo stan. I još taj neko drugi radi, dakle zero smaranja, i ako usisavam jednom mesečno, to je 15 godina, minimum, plus, ne smaram se, i ne zauzima mi prostor
kirbi: ali, ali, ovo imate za ceo život :)))

OK, sad dolazimo do finala večeri: krene lik sa usisavanjem kreveta na kom mi inače spavamo, i pokaže nam koliko je prašine izvukao, uz standardno smaranje sa grinjama

kirbi: i da li bi ste vi stali u ovo (pokazujući na tu prašinu što ju je izvukao)
ja: pa zavisi od patika, ali bih :)
kirbi: ok, a da li bi ste seli?
ja: zavisi od motivacije/potrebe :))
kirbi: da li bi ste seli za 200-300 din :)
ja: da :))))
kirbi: seli bi ste za 200 din?
žena: a-ha, rekli ste 300!
kirbi: reko sam 200-300, dakle 200 :)))
ja: ma bih i za 200

I prvo malo rukom prodžaram po toj prašini i onda sednem u to i kažem
ja: dajte mojih 200 dindži :)))

kirbi: ….
(liku su ispale oči)
ja: pa to je skoro 5l koka kole, dakle, što da ne

Lik krene oma da se pakuje (inače, nije završio usisavanje)
ja: šta je sa mojih 200 dindži
kirbi: pa to mora šef
(i krene kao da izlazi)
ja: a šta je sa usisavanjem
kirbi: vi očigledno ne cenite čistoću, pa onda ništa od usisavanja
ja: sići ću dole sa vama da uzmem moje pare
kirbi: nene, to mora šef, a on je otisao kući, evo vam telefon, zovite sutra
ja: ok, uzmem telefon, a zapisao sam i broj koji je on zvao da se javi na početku prezentacije

epilog: nije usisao, zbrisao je posle pola sata :))) Ala ću sutra da smaram šefa za moje teško zarađene pare :)

Slike iz Amsterdama

Juče sam se vratio sa petodnevnog izleta u Amsterdam. Verovatno bih mogao da potrošim sate i sate pisući o svojim utiscima, ali nažalost trenutno nemam toliko vremena, obzirom da moram da obavim gomilu drugih stvari koje su se u međuvremenu nagomilale.

No, srećom po vas nestrpljive, potrošio sam neko vreme i uploadovao veliki broj slika na svoj flickr account. Obzirom na ograničenja free accounta, danas sam se prešaltovao na pro account, tako da sam odmah kreirao kolekciju slika sa setovima iz Amsterdama, Roterdama/Delfta, Haga/Scheveningena i predivnog parka cveća u Keukenhofu.

Uživajte, javljam se sa utiscima kasnije :)

Pismo od Google-a

I tako, juče otvaram svoje poštansko sanduče, vadim standardnu hrpu koverata (ljubavna pisamca od Telekoma, Telenora, spam domaćih banaka itd.) kad odjednom – šok. Koverat sa logotipom našeg dragog i cijenjenog Google-a.

Mmmm šta bi to moglo biti … razmišljam dok se lagano penjem stepenicama do trećeg sprata … možda je ponuda za posao? Ne sećam se da sam aplicirao za neki posao u poslednje vreme (za Google bi se pogotovo sećao)? Neko sa Google-a je konačno pročitao moje programerske genijalnosti na mom blogu?! Mmmm … Silicon Walley here I come… najlepše radno okruženje na svetu … snack barovi na radnom mestu …Segway za pristup istim… Svaki vikend 3 dana … .

google.jpg

Ulazim u stan, bacam ostale koverte sa strane i grozničavo tražim nešto da otvorim Google koverat. Uzimam prvi “prigodan” predmet (verovatno najveće makaze u kući) i konačno fokusiram pogled na natpis na kovertu.

Google Adsense Support.

Damn. Zbogom silikonska dolino, biću crnac do kraja života.

Lagano se prisećam e-maila gde me je Google obavestio kako sam (posle samo 2 godine) prešao 50USD na Adsense-u, i kako ću uskoro dobiti neki tamo PIN kod za aktivaciju sistema naplate. Groznica je nestala i sada već sasvim opušteno pratim upustva, unosim PIN kod, gledam adsense statistike i računam za koliko godina će mi Google ponovo pisati, ako ništa drugo barem sa nekim čekom. Načekaću se!

Stigle su!

Uz malo cimanja sa preopterećenim serverom ticketline-a, nekako sam uspeo da se uguram unutar onih 15 000 srećnika koji su uspeli da karte dobiju po povlašćenoj ceni od 1990 dinara. Ostatak karata takođe je planuo u rekordnom roku, a pokazalo se da i Srbija polako korača u 21 vek, obzirom da nas je ticketline i ovakav kakav je spasao višečasovnog čekanja u redovima.

redhot.jpg

Maiden u Beogradu

Posle 20 godina Maiden ponovo u Beogradu. Iako sam n puta rekao “nikada više koncert na sajmištu”, ponovo sam tu, ovaj put pomalo neočekivano sa ortacima od kojih neke nisam video … pa skoro isto toliko dugo koliko i Maiden.

Već u 18:30(koncert je trebao da počne u 20:00), gužva je neopisiva(10-tak hiljada ljudi koliko sam čuo neke procene). Gomila klinaca, ali i matoraca u kožnim jaknama i crnim majicama. Relativno lako smo upali u halu, zauzeli kakve takve pozicije, i spremili se za čekanje.

Nešto posle 20h koncert je otvorila kćerka basiste(i lidera grupe) Stiva Harisa – Loren Haris. Možda je kriva užasna hala na sajmištu, a ako ne, njen jedini kvalitet je ime njenog tatice. Nije da se nije trudila, ali sve je smorila svojim kreštavim glasom i dosadnim pesmicama. Nekako smo istrpeli tu torturu(blizina šankova sa Jelen Pivom je umnogome pomogla), i konačno, oko 21h … počelo je!

Hands in the air

Kao što sam i očekivao, Maideni su za koncert predvideli identičnu set listu kao i na prethodna dva koncerta(Dubai i Atina). Za neinformisane, ona je izgledala ovako:

1. Different World
2. These Colours Don't Run
3. Brighter Than A Thousand Suns
4. Wrathchild
5. The Trooper
6. The Reincarnation of Benjamin Breeg
7. For The Greater Good of God
8. The Number of The Beast
9. Fear of The Dark
10. Run To The Hills
11. Iron Maiden
12. 2 Minutes To Midnight
13. The Evil That Men Do
14. Hallowed Be Thy Name

Dakle, koncert su otvorili sa prve 3 stvari sa poslednjeg albuma, što je umnogome spustilo atmosferu, obzirom da veći deo publike nije bio upoznat sa istima. Obzirom da sam bio pripremljen za taj scenario(mnogi su mislili da će i Maideni poput Metallice svirati mnogo više starijih stvari u Bgd-u), na vreme sa skinuo sa torenta poslednji album, i iskreno mislim da su sve stvari koje su svirali sjajne. Uopšteno, album kao i ceo koncert je (anti)ratni, pa me i ne čudi izbor stvari na set listi.

Elem, nakon novih stvari Bruce Dickinson je ispričao kako mu je prilikom sletanja na beogradski aerodrom kontrola leta “666” poručila da nema potrebe da sleće ako ne namerava da odsvira “Wrathchild”(za one koji ne znaju, Bruce je pilot, i sam je “letom 666” dovezao celu ekipu uključujući i gomilu fanova iz engleske) . :)

Naravno, raja je eksplodirala, i u istom tonu manje više nastavili su sve do kraja. Prilikom Trooper-a Bruce je obukao ratno odelo crvenih mundira, i u svom prepoznatljivom stilu trčao sa kraja na kraj mašući britanskom zastavom, a u pauzama je osvetljavao publiku velikim reflektorima. Očekivao sam da će malo posustati(ipak, godine su godine), ali Bruce kao i ostatak ekipe me je prosto oduševio. Steve Haris je po običaju “mitraljirao” svoj bas, a Dave Murray je izvodio razne akrobacije sa svojom gitarom(na žalost bio sam previše daleko da bih zapazio šta je Mcbrain radio na svojim bubnjevima). Trebam li da pominjem kako se tokom izvođenja “Fear of the dark” Bruce popeo na vrh konstrukcije same bine(bar 10 metara visine) i pevao odatle?! Totalni ludak :)

Negde oko sredine koncerta, svetla su se naglo ugasila, a jedino što se moglo čuti bio je neki čudan zvuk … škripa gusenica … TENKA! Velikog tenka koji se probio kroz backstage, a nakon što je sa ogromnom topovskom cevi lagano nanišanio publiku, iz tenka je provirio EDI, posmatrajući publiku svetlećim očima kroz dvogled. FENOMENALNO.

Nakon povratka na bis Maideni su planirano isprašili još tri stvari, a onda zbrisali. Iako je publika još dugo skandirala, povratka nije bilo.

Nažalost, po ko zna koji put moram da konstatujem da je sam izbor mesta(sajam) totalno upropastio ceo događaj. Previše ljudi, očajna akustika, da budem iskren i jako loša organizacija. Prilikom ulaska, obezbeđenje nije dozvoljavalo unos nikakvih suvišnih predmeta(pri izlazu smo gazili po tonama “labela”, upaljača i sitnih novčića koje su očigledno posetioci morali da ostave na ulazu). Sa druge strane, po završetku koncerta, nastao je pravi pravcati stampedo, gde su svi odjednom pokušali da se probiju kroz vrlo uski prolaz ka izlazu. Nekoliko devojčica je kolabiralo(iskreno se nadam da niko nije ozbiljnije povređen).

Sve u svemu, i pored bolova i dehidracije(odmah posle koncerta sam se nakljukao vodom i analgeticima), jedva čekam sledeći Maidenov koncert, ali nadam se da će neko konačno skapirati da BEOGRADSKI SAJAM NIJE PRAVLJEN ZA KONCERTE. AMEN!

E da, evo i nekih slika na mom Flickru.

Mac vs PC – PC uzvraća udarac

Pre par dana, Apple je u sklopu svoje Get a Mac kampanje, objavio i reklamu u kojoj se ironično predstavlja izlazak novog Windows-a.

Nakon niza reklama koje je objavio Mac, konačno je stigao i odgovor “većinske populacije” :)

Money

The girl

At Work

Music

Srbija – Tigar ili Trut ?

Kako b92 javlja u svojim vestima, “Američka agencija AP nedavno je objavila analizu u kojoj ocenjuje da je Srbija postala ekonomski tigar Balkana”.

Danas je 03. januar, ali većina u Srbiji i dalje praznuje. Na tv-u i dalje ide novogodišnji program, na ulicama tek pokoji automobil, otvorene su samo prodavnice, a preduzeća uglavnom praznuju, neki do 09-tog, a neki i do 15-tog.

Tigar ili Trut? Zaključite sami!

Meme: Pet stvari koje niste znali o meni

Dragan i Dejan su mi prosledili ovaj meme, pa je red bio da odgovorim :)

1) Svi me znaju kao(PHP) programera, ali malo ljudi zna da se bavim i muzikom. Posedujem apsolutan sluh(bilo koji ton u nekoliko oktava prepoznajem bez problema), završio sam nižu muzičku školu, bio na nekoliko takmičenja, čak i pobedio u Soko Banji(“Prva harmonika Jugoslavije”) u kategoriji klasične muzike davne 1986. Naravno, nikada mi se nije sviđala činjenica da provedem svoj život svirajući klasiku na harmonici u tamo nekoj v*bini u Rusiji, tako da na veliku žalost svojih nastavnika nisam upisao srednju muzičku, već sam se opredelio za kompjutere. Naravno, nastavio sam da sviram, u međuvremenu klavijature i gitaru, ali od Rock ‘n Rolla se nije moglo živeti, tako da sam se potpuno posvetio kompjuterima. E sad, zašto nisam svirao neku drugu vrstu muzike od koje se itekako moglo živeti … pogledajte pod 2 :) Za poslednji rođendan dobio sam na poklon novu gitaru, tako da u pauzi između obaveza obožavam da sviram neke svoje omiljene stvari, a to zna da se protegne do duboko u noć :)

2) Mrzim narodnjake. Ne stvarno, ne mogu da skapiram kako neko to može da sluša u bilo kom okruženju, u bilo koje doba dana i noći, sa bilo kojom dozom alkohola u sebi, no fucking way. Jedino gore od narodnjaka su ovi novi, ne znam ni kako da ih nazovem, isto to, samo malo drugačije. Seljačenje do koske, užas. Za razliku od mnogih ljudi, nikada se nisam folirao, jednostavno mrzim to s*nje i tačka. Sećam se svojevremeno ortaka koji do ponoći slušaju Metaliku, a od ponoći neki užas od narodnjaka, uz izgovor, “kako bre možeš da se zezaš uz Metaliku”. Mogu jebote, ali uz vašeg Sinana Sakića ili Džamaludina Hadžimuratsulejamonića jebeno ne mogu!

3) Jako sam opterećen svojim fizičkim izgledom – čitaj težinom. Kao klinac išao sam u dve škole(muzička/osnovna) tako da sam se slabo družio sa ortacima, i kao posledicu nabacio gomilu kilograma. Mislim da sam u 8 razredu osnovne imao 80kg (visok sam bio tada a i sada 176cm). U srednjoj školi sam stvar prelomio, bavio se sportom, treninzima, držao dijetu mesecima, i posle toga godinama imao ispod 70kg! U vojsci se ponovo usvinjio, ali po povratku u roku od 2 meseca smršao 10kg i tako se relativno dobro držim i danas. Bavim se svim mogućim sportovima, ali naročito sam dobar u tenisu koji igram(ne preterano aktivno na žalost) od 5 godine, ali i basketom koji redovno igram sa IT kolegama iz Boox-a i Softserbia. Pre neki dan sam čitao temu na DPT-u, kako su se kolege programeri udesili na preko 100kg i sa zadovoljstvom konstatovao da se još uvek dobro držim(uprkos tome što moja draga opasno sprema klopu lol).

4) Odlično govorim(i pišem) engleski iako ga nikada nisam učio u školi.
Ovo je relativno duža priča, ali ajd da Vam je ispričam. U vreme kada sam ja išao u školu(a to je bilo još u prošlom veku) u prelasku u peti razred počinjao je da se uči strani jezik. E sad, u mojoj školi bila su 3 odeljenja engleskog, i jedno francuskog, u koje su po pravilu išli lošiji učenici, ili pak oni koji su nekim čudom baš želeli da uče francuski. No nekim čudom, desilo se da ja, iako sam bio jedan od najboljih učenika odem u to famozno Francusko odeljenje. Moji matorci su poludeli, potegli sve moguće i nemoguće veze, da bi se na kraju ispostavilo da je moja nova razredna, gospođa Radmila Gajić(respect) potegla sve moguće i nemoguće veze da bi ja bio u njenom francuskom odeljenju. Kasnije se ispostavilo da je ona predavala i mom ćaletu matematiku, i da je dala sve od sebe da bi i njegov sin bio u njenom odeljenju. I tako ni kriv ni dužan 8 godina sam što gubio časove što imao keca iz francuskog, ali sam što zbog igrica na Commodoru 64, što zbog američkih filmova odlično savladao engleski. Na faksu sam umesto francuskog polagao engleski i dobio 10-ku(dobro, to valjda i nije bilo mogo teško na matematici lol), a i dan danas impresioniram svoje sagovornike sa one strane bare na Skype-u kada saznaju odakle potiče moje znanje engleskog :)

5) Nikada nisam putovao nigde van Srbije.
OK, ovde ne računam putovanja u Grčku i širom stare dobre SFRJ sa mamom i tatom, kao i ova novija u Bosnu/CG i sl. Ne znam zašto, ali valjda kao posledicu svih tih sankcija, ratova i sl. ovde se osećam kao u kavezu, ali nikako da se usudim da izađem iz njega. Prošle godine su mi kolege iz USA ponudile da plate sve troškove za PHP Arch konferenciju na Floridi(Orlando), ali sam u poslednjem trenutku jednostavno odustao od toga. Pomalo čak imam i strah od letenja, iako sam leteo avionom nekoliko puta kao klinac(Bg-Pula, na takmičenje u harmonici – vidi 1), nekako i sama pomisao na to mi uliva neki strah. Sve u svemu, za sada uživam da se vozikam po Srbiji sa svojim novim puntom … a za ostatak sveta … ko zna … sledeće godine je PHP Arch konferencija u Čikagu … :)

Kragujevac “Odozgo”

Pre par meseci pisao sam o tome kako je Kragujevac konačno uključen na Google Earth. Danas sam zahvaljujući informaciji od insajdera(Zigor@DPT) imao zadovoljstvo da se upoznam sa “Geografsko informacionim sistemom“(GIS) grada Kragujevca.

Na prvi pogled GIS deluje slično kao i Google Maps servis, čak sam na trenutak i pomislio da se u backendu poziva Google ili Yahoo Maps API . Međutim, u pitanju je sasvim jedinstveno rešenje, koje u backendu obrađuje gigabajte ortofoto snimaka. Što se fotografija tiče u pitanju su takozvani “ortofoto” snimci fotografisani iz aviona, koji su naknadno georeferencirani.

Kao i kod Google Maps-a, i ovde mapu možete vući mišem po ekranu, ali za razliku od Google-a, ovde su vam dostupne sve infomacije o nazivima ulica, gustini naseljenosti i sl. Takođe, moguće je pretraživanje baze na osnovu naziva ulice ili broja. Jednom rečju, sistem radi sjajno i nikako da prestanem da se igram sa njime. Ono na šta sam naročito ponosan(uz činjenicu da je Kragujevac prvi grad u Srbiji koji ima ovako nešto) je i činjenica da je kompletan projekat delo jedne domaće firme – Manufakture.

gis-lampix.jpg
Lampix Office

gis1.jpg
GIS sa uključenim layerima

Nokia N73

Nakon gotovo 3 godine od furanja starog(dobrog) 3650, konačno sam sebe častio novim telefonom. Iako sam planirao da 3650 furam još dosta dugo(sve dok Nokia N93 ne padne ispod 300e), nakon jedne rasprave na DPT-u bio sam u prilici da malo bolje prostudiram alternativu, i naposletku opredelio se da ipak požurim sa upgrade-om :)

Iako me je za N73 praktično zainteresovala Telenorova ponuda(16k dinara uz dvogodišnji ‘Mobi Pro 400’ paket), ispostavilo se da taj “deal” za mene ipak nije bio tako povoljan(hvala, ali ipak ne trošim ni blizu 400 minuta mesečno), tako da sam potražio alternativu kod lokalnih prodavaca telefona. Nakon malo cimanja(u nekoliko prodavnica gledali su me kao ludaka kad sam im pomenuo N seriju – živela provincija), moj omiljeni prodavac kod koga sam pazario i (sada već) bivši fone je dobio originalni package(identičan onom koji se prodaje kod telenora), tako da sam brže bolje opljačkao najbliži bankomat i postao ponosni vlasnik istog :)

n73 pack
N73 Sealed Package

Pored telefona, u originalnom pakovanju nalaze se još i punjač, kompletan manual na srpskom, usb kabal, slušalice, CD sa softverom, pa čak i krpica za brisanje telefona. Obzirom da koristi litijum-polimersku bateriju nije bilo potrebno nikakvo formiranje i sl, tako da sam nakon standardnog punjenja baterije krenuo da se igram sa istim.

n73 vs. 3650
N73 vs. 3650

Našalost, veoma brzo sam se uverio koliko je moj 3650 “zastareo”, kada nisam uspeo da ga povežem sa verzijom PC Suita koja je išla uz N73. Nijedna od varijanti direktne sinhronizacije podataka nije funkcionisala. Imao sam backup napravljen pomoću stare verzije PC Suita, ali nova nije htela da ga učita. Probao sam da direktno povežem telefone, ali osim slanja jednog po jednog kontakta preko bluetooth-a, ništa pametnije nije funkcionisalo. Čak sam imao i .csv listu kontakata napravljenu pomoću nekog Symbian programa na 3650, ali nisam imao instalaciju istog za N73(Symbian 9.1). Na kraju, morao sam da deinstaliram novi PC suite, instaliram stari, kao i MS Outlook sa kojim sam prvo sinhronizovao kontakte sa 3650, a zatim deinstaliram stari PC Suite, instaliram novi, pa opet odradim sinhronizaciju N73 sa istim. Smaranje.

n73 vs. 3650 back
N73 vs. 3650

Nakon relativno uspešnog importa(slike kod kontakata su nažalost ostale na 3650), mogao sam na miru da se posvetim ostalim stvarima. Za razliku od 3650 koji je dobar deo funkcionalnosti nadoknađivao third party software-om, uz N73 dolazi odličan Web browser koji je praktično u stanju da učita svaki sajt iz moje liste bookmarkova, a tu je i podrška za mp3, office fajlove (quick office) kao i Adobe Acrobat Reader, pa čak i Flash player.

Na stranu obilje softvera, realno, najveći adut ovog telefona jeste njegova kamera. Carl Zeiss optika sa 3.2 megapiksela pravi sasvim solidne fotografije, ali ono što me je praktično oduševilo kod N73 jeste gomila opcija kod pravljenja istih. Iako nema mogućnost optičkog zuma(postoji 20x digitalni zum), N73 ima gotovo sva podešavanja koja se mogu naći na nekom solidnom digitalcu. Predefinisani modovi(auto, noćni, makro, portrait, landscape …), podešavanja svetlosti(dnevna, sijalica, fluoroscentna …), blica, iso, efekti boja … pa čak i mogućnost editovanja slike (kropovanje, dodavanje teksta i sl.). Naravno, kvalitet fotografija još uvek zaostaje za prosečnim digitalcem, ali telefon je nešto što uvek nosim sa sobom(za razliku od kabaste digitalne kemere), tako da mi se više neće desiti nešto što mi se ranije tako često dešavalo(“eh da mi je moj canon ovde …” :). Inače, kompletan test Nokie N73(zajedno sa poređenjem fotografija sa najvećim konkurentima poput SE K800i i N93) možete naći ovde.

Naravno, telefon nije bez mana, a verovatno najveća je njegova tastatura(na koju sam se nekako i privikao) i ne tako kvalitetan džojstik(na koji nikako da se priviknem). Takođe, verzija softvera koja dolazi uz telefon ima neke sitne bugove(koji su navodno ispravljeni u novijim verzijama firmware-a), ali još uvek nisam siguran da ću raditi upgrade firmware-a (bez obzira što se radi o veoma jednostavnoj proceduri zahvaljujući Nokia Software Update programu), obzirom da bi u tom slučaju najverovatnije izgubio originalnu Nokia garanciju.

Sve u svemu, vrh fon koji kao i 3650 planiram da koristim veoma dugo. Moram da se požalim da čak i osećam izvesnu dozu nostalgije prema starom 3650. Obično sam do sada stare telefone poklanjao članovima uže porodice, ali ovaj(ponajviše zbog svoje veličine) niko ne želi, a njegova cena na tržištu nije veća od 50 eura, tako se ne isplati prodavati ga. Juče sam čak izvadio sim karticu iz novog fone-a i dva sata se igrao sa starim, čak sam i komponovao novu melodiju u Composeru(N73 to nema).

Kako Prepoznati Srbina

Sećate li se mog prijatelja Manu-a, amerikanca koji prati isključivo fudbal(i to ne američki) ?

Manu       15.12.20 20:34 usa stole a serb footballer

Manu       15.12.20 20:35 http://chivas.usa.mlsnet.com/players/bio.jsp?team
                               t120&player=kljestan_s&playerId=kle326299&statTyp
                               =current

dinke      15.12.20 20:35 Sacha Kljestan ? Serb ?

Manu       15.12.20 20:36 lol

Manu       15.12.20 20:36 you should know

Manu       15.12.20 20:36 that is serb name

Manu       15.12.20 20:36 that is not serb name

Manu       15.12.20 20:36 that is serb name

Manu       15.12.20 20:36 that is not serb name

Manu       15.12.20 20:36 to be or not to be a serb

Manu       15.12.20 20:36 that is the question

Nakon što mi je sinoć po n-ti put(gde n–>00) servirao vest o nekom mom “zemljaku”, morao sam da potrošim vreme i objasnim mu kako da prepozna Srbina u vestima(tim pre što u našem multinacionalnom timu imamo dvocifren broj ovdašnjih programera):

function isSerb($lastname)
{
	$found = preg_match("/^[\pL]+ić$/u", $lastname);
	
	if($found)
	{
		return true;
	}
	else
	{
		return false;
	}
}

Next Page »