Caught in a Web

Verovatno ste u poslednja 2 meseca primetili da sam utanjio sa postovanjem, što ovde na blogu, što na DPT-u i ostalim forumima. Sada konačno mogu da kažem šta je to na šta sam trošio svo slobodno vreme u prethodnih nekoliko meseci. :)

Dakle, kako je Dragan Babić pre više od mesec dana najavio na svom blogu, u pitanju je jedan servis namenjen pre svega domaćoj blogosferi i blogerima - Blogodak.

Pre nego vam ukratko opišem o čemu se tačno ovde radi, reč dve o tome kako sam uopšte došao na ideju da napravim blogodak. Već nekoliko godina postoji jedan sjajan servis Planetoid, agregator svih srpskih blogova gde se između ostalog vrti i ovaj blog. No, nakon jedne imho kontraverzne odluke administratora planete da neke blogove uprkos protivljenju zajednice uključi na planetu, došao sam na ideju da napravim drugačiji, bolji servis koji će jednostavno po principu “100 ljudi - 100 ćudi”, omogućiti korisnicima da sami biraju šta žele a šta ne žele da prate. Tako je nastao Blogodak.

Zašto baš ime Blogodak pitate se :) ? Jednostavno, sva druga imena koja su imala neku asocijaciju(blogosfera.com i sl.) su bila zauzeta a njihovi vlasnici tražili su iznos koji više puta prelazi realnu vrednost domena. Na kraju, moj prijatelj Moreno mi je sugerisao ime koje se pojavilo na ovoj temi na DPT-u … and the rest is history :)

E, sada nakon što sam sve udavio sa nebitnim detaljima da pređem na stvar. Blogodak je agregator blogova na srpsko-hrvatskom jeziku. Zbog ograničenja resursa(pre svega ljudskih), sam servis biće realizovan u nekoliko faza, tako da će malo po malo dobijati sve od planiranih feature-a.

Ovo je praktično neka vrsta prelease-a, što znači da čak ni deo funkcija planiran za ovu verziju(poput personalizacije blogova) još uvek nije do kraja odrađen. Ovo je urađeno pre svega zato što sam želeo da što ranije(čitaj u što ranijoj fazi) dobijem feedack od korisnika, kako bi imao jasnu ideju u kom pravcu će se servis dalje razvijati. After all, ovo je pre svega projekat namenjen zajednici, pa samim tim zajednica će kroz svoje komentare i oblikovati Blogodak.

Trenutno Blogodak ima sledeće mogućnosti:

Feed Parsing
————
Import kompletnog RSS feed-a sa liste blogova, konverzija u latinični utf-8 kodni raspored. Blogodak prati sve izmene sadržaja na svakom pojedinačnom feed-u i automatski update-uje svoju bazu.

Pretraživanje
————-
Obzirom da se zapisi sa svih blogova smeštaju u bazu, svi importovani feed-ovi mogu se pretraživati, na isti način kaoi na svakom pojedinačnom blogu.

Arhiva
————-
Već nekoliko meseci Blogodak importuje feed-ove sa domaće Blogosfere, tako da možete listati arhivu za celu 2006-u godinu.

Personalizacija
—————
Ovo je ujedno i krucijalni deo servisa. Svaki korisnik moći će da kreira listu blogova koje ignoriše, kao i listu omiljenih blogova. Naravno, to je samo deo mogućnosti koje planiram, u narednim verzijama planiram podršku za tagovanje, glasanje itd. Deo servisa koji treba da omoguci kreiranje liste jos uvek nije u potpunosti zavrsen(tu trenutno imam najviše nedoumica i očekujem najviše predloga :).

Ceo servis radi na LAMP platformi(kod je kompletno napisan u PHP-u 5.1), a u planu je da se ubace sve karakteristike Web 2.0 aplikacija uz korišćenje Ajax-a naravno. Naravno, tu je i nezaobilazan tableless dizajn za koji je bio zadužen CSS mag Dragan Babić, koji je imho sa svoje strane odradio sjajan posao.

Blogodak u “akciji”

Naravno, kao i svaki drugi beta softver, Blogodak ima verovatno niz bugova,a neki od njih su već prijavljeni na DPT-u ovde. Kad smo već kod bagova, da pomenem da smo zahvaljujući bug-u u phpmailer-u (ili gremlinima obzirom da sam testirao slanje na nekoliko klijenata) imali loš početak, obzirom da su neki subscriberi dobili više od jednog maila sa sve subscriberima u “To” headeru. Srećom većinu lično poznajem, tako da je bilo uglavnom šala na moj račun(tipa, “…ovaj je dobio 10 mailova a ja samo 8, jel sam ja manje vredan a?!! “) i sl. U svakom slučaju, izvinjavam se svima zbog neugodnosti uz obećanje da ću ubuduće koristiti plain vanila PHP mail funkciju.

Toliko od mene za sada, nešto kasnije ćete moći da uživate u 5 stvari koje ne znate o meni (zahvaljujući meme-u od Dragana i Dejana). Naravno, u međuvremenu svakako probajte Blogodak, a sve svoje primebde i sugestije možete ostaviti ovde, ili na odgovarajućoj temi na DPT-u.

Comments(8)

Pre par meseci pisao sam o tome kako je Kragujevac konačno uključen na Google Earth. Danas sam zahvaljujući informaciji od insajdera(Zigor@DPT) imao zadovoljstvo da se upoznam sa “Geografsko informacionim sistemom“(GIS) grada Kragujevca.

Na prvi pogled GIS deluje slično kao i Google Maps servis, čak sam na trenutak i pomislio da se u backendu poziva Google ili Yahoo Maps API . Međutim, u pitanju je sasvim jedinstveno rešenje, koje u backendu obrađuje gigabajte ortofoto snimaka. Što se fotografija tiče u pitanju su takozvani “ortofoto” snimci fotografisani iz aviona, koji su naknadno georeferencirani.

Kao i kod Google Maps-a, i ovde mapu možete vući mišem po ekranu, ali za razliku od Google-a, ovde su vam dostupne sve infomacije o nazivima ulica, gustini naseljenosti i sl. Takođe, moguće je pretraživanje baze na osnovu naziva ulice ili broja. Jednom rečju, sistem radi sjajno i nikako da prestanem da se igram sa njime. Ono na šta sam naročito ponosan(uz činjenicu da je Kragujevac prvi grad u Srbiji koji ima ovako nešto) je i činjenica da je kompletan projekat delo jedne domaće firme - Manufakture.

Lampix Office

GIS sa uključenim layerima

Comments(3)

Nova verzija PHP-a, 5.2.0 od juče je dostupna za download.

Pored gomile ispravljenih bagova, nova verzija donosi i neke interesantne mogućnosti od kojih su meni najinteresantnije podrška za “progres bar” prilikom uploada, kao i podrška za zip fajlove. Više informacija o tome šta nam novo donosi PHP 5.2 možete pronaći ovde.

Comments(6)

Stigao je :)

Comments(6)

Svi se sećamo sredine 90-tih, rata browsera i velike pobede IE-a koji je na početku 21 veka držao više od 98% tržišta. Nekoliko godina IE je spavao na lovorikama stare slave, a konkurenti (Netscape, Opera) uzaludno su pokušavali da kvalitetom dođu do većeg udela na tržištu. U međuvremenu Netscape je odlučio da otvori kompletan izvorni kod svog browsera, čime je praktično nastao novi browser - Mozilla, po kvalitetu i podršci Web standardima daleko iznad explorera ali i dalje bez većeg uspeha u osvajanju tržišta. A onda je Mozilla fondacija krenula sa razvojem “browsera budućnosti”, prvobitno nazvanog Firebird. Posle par ranih verzija browser dobija novo ime - Firefox.

Od Novembra 2004 godine kada je zvanično izašla prva stabilna verzija Firefox-a (mnogi poput autora ovog teksta koristili su ga i znatno pre toga), broj korisnika istog postepeno je rastao, ali to nije brinulo Microsoft koji je i dalje držao veći deo tržišta. No, kada je vrag odneo šalu (čitaj broj korisnika Firefox-a prešao famoznih 10%), developeri Microsofta su se latili posla, i kreirali novi IE 7, sa svim divnim mogućnostima koje FF ima (bolji css support, podrška za tabbed browing itd.). Nakon nekoliko meseci testiranja i raznih beta, RC i sl. verzija pre nekoliko dana IE 7 je postao dostupan za download. Odgovor Firefox-a bio je munjevit. Posle par bledih release candidata, brže bolje spakovana je nova verzija Firefox 2.0, a deo planiranih feature-a odložen je za verziju 3.x čiji je razvoj već počeo.

Torta koju je IE Tim navodno poslao developerima Firefoxa

Za samo 4 dana novi IE7 downloadovalo je preko 3 miliona korisnika, a njihov broj će biti još veći kada Microsoft bude pustio IE 7 kao deo automatskog update-a u Windowsu XP. U međuvremenu nova verzija Firefoxa naišla je na podeljene reakcije korisnika, što će sigurno rezultovati sporijim upgrade-om na verziju 2.0. Mnogi sajtovi poput ovog, već se bave poređenjem mogućnosti ova dva browera.

Sve u svemu, novi rat browsera je u toku, a kao i u svakom ratu postojaće žrtve ali i “ratni profiteri”. Ironično, profitiraće korisnici, koji će osim boljih browsera postepeno dobiti i bolje sajtove, jer je nivo podrške za najsavremenije standarde u IE-u 7 i FF-u 2 veći nego ikada. Profitiraće i industrija, kojoj će IE7 dati nov podsticaj u Web 2.0 bumu (koliko će to trajati - videćemo). Pored poraženih (neko u ratu uvek izgubi zar ne) kolateralna šteta biće developeri, pogotovo oni koji održavaju sajtove velikih kompanija. Vreme starih sajtova sa ugnježdenim tabelama i “spacerima” definitivno prolazi, a broj takvih sajtova je ogroman, tako da će najveći izazov developerima biti konačno usvajanje novog CSS-P ili popularno “tableless” dizajna, uz naravno nezaobilazni JavaScript kao J u Ajax-u.

Comments(22)