Online kupovina u Srbiji, leto gospodnje 2013

Nekako da bih uopšte mogao da počnem sa ovom pričom moram se vratiti 10 godina unazad, u leto gospodnje 2003. Te davne 2003 godine Srbija je još uvek nesigurnim koracima koračala novoosvojenim stazama demokratije, strane investicije samo što nisu počele da pristižu, SBB je već nudio 128kbps Internet a banke su nicale kao pečurke posle kiše. I tako lagano mic po mic stigosmo i do prvih kreditnih kartica.

U to vreme uz klasične kreditne kartice (za koje si pre izdavanja morao na bibliji da se zakuneš da ih nećeš koristiti na Internetu), pojavile su se i tzv. Internet kartice – Visa Virtuon kod RFZ-a ili Visa Internet kod Vojvođanske banke. Ja sam se nekako opredelio za ovu drugu.

I dan danas sećam se svoje prve online kupovine kao i divnog mirisa knjige koja je stigla sa Amazona. U to vreme online kupovina napolju bila je već mainstream, ali u Srbiji tako nešto jednostavno nije postojalo. Naravno verujem da smo kao i danas imali konferencije o e-trgovini (šta god to bilo) gde su ljudi plaćali kotizaciju profakturama i verujem zadivljeno slušali priče i maštali o nečem tako divnom i tako dalekom.

Fast forward 10 godina i evo nas u Decembru 2013. Za 10 godina promenio sam x kreditnih kartica, obavio brdo online kupovina hostinga, domena, knjiga, delova za kompjuter … i sve to gotovo isključivo na stranim sajtovima. Kažem gotovo isključivo pošto sam tu i tamo kupovao karte za koncerte na eventimu a sećam se kako sam jednom iz inostranstva platio karticom domaćem servisu za isporuku cveća ali to bi mislim bilo to.

I tako prošle nedelje nekako sasvim spontano ušao sam u avanturu zvanu online kupovina u Srbiji. Poželeo sam da se počastim novim 27″ monitorom, a na preporuku nekoliko drugara opredelio sam se za 27″ Dell U2713HM. Zbog skoka PDV-a od nove godine želeo sam da ga uzmem što pre, a pošto mi se nije cimalo do Bgd-a samo zbog toga, reših da kupovinu naravno obavim online.

Petak popodne, na pcberzi dobio sam nekoliko sajtova gde bih to mogao obaviti i krenuh od Emmi – klikete klatete i monitor poručen. Okay morao sam da se cimam sa registracijom korisnika i unosim svašta nešto od privatnih podataka (JMBG i sl.) al tako ti je to valjda u zemlji u kojoj je lakše doći do 10kg heroina nego do payment procesora. Ubrzo je stigao konfirmacioni email i narudžbenica, jupii! Već sutradan (subota) rano izjutra otišao sam do ATM-a kako bih u ponedeljak ujutru spremno sa kešom dočekao kurira.

emmi

Kurir naravno nije došao u ponedeljak. Nije stigao ni u utorak tako da sam shvativši da u Srbiji reč ONLINE još uvek ne postoji u rečniku nervozno iskopao telefon kontakt centra kako bih proverio šta se dođavola dešava (usputno makar i proverio da li mi trebaju neki dodatni kablovi za monitor). Rekli su monitor stiže istog dana ili sutra. Od tog obećanja prošla su nova dva dana, pozvao sam ponovo call centar da bi mi glas sa druge strane odbrusio da će proveriti da li monitor uopšte imaju na stanju i prekinuo vezu!?? Moji naredni pozivi bili su odbijeni tako da sam sinoć poslao kratak email u kome piše da mogu smatrati da sam (naravno) odustao od narudžbine. U odgovoru sam saznao da monitor zapravo nikada nisu ni imali. Fukin pilićari.

Druga na spisku bila je firma Monitor, mislim kupiću monitor u Monitoru ha ha. Ovoga puta naravno bio sam mnogo oprezniji sa kupovinom online tako da sam odmah otišao na stranu sa uslovima korišćenja gde me je sačekalo nešto ovako :)

Umoran od “online kupovine” rešio sam da odustanem i stvar lepo obavim offline kako to i priliči u zemlji Srbiji. U Kragujevcu (gde ja jelte živim) postoji nekoliko offline prodavnica (Gigatron, Comtrade, PCPractice…) tako da sam prvo otišao na njihove sajtove da se uverim da imaju traženu robu. Gigatron je prikazao da monitor mogu kupiti kao i Comtrade. Jupiii! Žena svejedno ide u Plazu u novogodišnji šoping, idemo zajedno!

U Gigatronu hladan tuš – prodavačica mi kaže da taj monitor uopšte nemaju. ALI IMATE GA NA SAJTUUU!!! (vrištim u sebi). Okay ovi nemaju pojma, odoh u susedni Comtrade. U Comtrade-u ista priča. U povratku kući svraćam u PC Practice i Win Win, ni oni ga nemaju.

Stižem kući i vraćam se “online kupovini” i poručujem monitor online kod Gigatrona. Čak mogu i da iskoristim bodove i dobijem popust. Ubrzo stiće i konfirmacija. Jupiiii!

gigatron

No ne lezi vraže, posle par sati stiže email od Gigatrona sa objašnjenjem njihove podrške da monitor zapravo nemaju :)

gigatron_email

Odlazim na sajt PC Practice-a gde me čeka ista priča. Monitor za koji su mi pre par sati rekli da ga nemaju nigde u Srbiji uredno možeš kupiti online. Monitora naravno zapravo nema, ali tkoga je briga.

I tako dolazimo do sledećeg zaključka: U leto gospodnje 2013, na pragu nove 2014 godine, vodeći sajtovi prodavaca hardvera u Srbiji nemaju implementirano fukin *stanje* na lageru!?? Poruči, kupi, stavi u korpu, isporuka danas … i onda lepo prospeš po stolu šaku pasulja ili nabaviš lepo kristalnu kuglu i pitaš je hoćeš li robu zapravo dobiti?!! Prosto mi dođe da čisto šale radi obavim “kupovinu” i na PC Practice-u i/ili Win Win-u čisto da vidim šta će se desiti.

A možda ipak da svratim na Amazon i kupim nešto sitno čisto da se malo smirim i da se malo divim onom “In Stock” i “Usually shipped within 24 hours” čudu. To “čudo tehnike” tamo srećom postoji već nekih 15-tak godina. I molim vas podsetite me da sledeće godine ponovo ismevam registracije na razne “E-trgovine” i slične naučno fantastične konferencije na koje upad plaćaš starom dobrom profakturom.

Retinolucija

Konačno nakon nekoliko nedelja slatkih muka, moja nova igračka sinoć je preletela Antlantik i konačno je tu na mom radnom stolu. Za one koji nisu pratili moje tvitove – u pitanju je naravno najnoviji Apple MacBook Pro 15″ Retina.

Kao i svaki nov kompjuter, novi MBP je tanji, lakši, brži i lepši, to nije ništa novo i ne želim o tome da pričam večeras. Ovaj late 2013 MBP Retina (kako bi se valjda stručno trebao nazvati) u suštini samo je nastavak tendencija koje je Apple započeo još sa MacBook Air-om pre nekoliko godina.

Većina ljudi verovatno zna da pojam Retina kod Apple-a označava izvaredno visoku rezoluciju kod jednog uređaja, tako da na primeru moje nove 15″ igračke to iznosi celih 2880 x 1800 piksela (duplo više u odnosu na stari MBP sa koga vam upravo kucam ovaj post). Naziv Retina jer su tačke (pikseli) na ekranu toliko sitne da ih ljudsko oko koliko god pokušavalo ne može primetiti.

Ono što manji broj ljudi zna jeste da kod retina MBP-ova memorija više nisu moduli koje možete ubosti u slotove i dodavati/vaditi po želji niti se za smeštaj podataka koristi hard disk (ili SSD) koji možete po želji isčupati iz računara. Novi i samo 1.8 cm tanki MBP više nema ništa od toga već su memorija i “disk” u obliku fleš modula zalemljeni za ploču. Savršena tankoća Retina MBP-a ima svoju strašnu cenu – jednom kada kupite računar više nemate nikakve mogućnosti upgrejda, nema dodavanja memorije, ubacivanja većeg, bržeg, boljeg HDD-a. Takvi zahvati sada su istorija! Istorija naravno su i DVD čitač kao i Network adapter ali iskreno se ne sećam se kada sam poslednji put koristio bilo šta od pomenuta dva i njihovo izbacivanje u cilju da MBP učine tanjim i lakšim apsolutno ima smisla.

Dakle savršeno tanak MBP sa savršeno visokom rezolucijom je nešto što savršeno ima smisla sve dok postoje korisnici kojima to treba, i sve je to super sve dok postoji alternativa za nas geekove koji nisu baš sasvim sigurni da im je tolika tankoća i rezolucija neophodna a uz to još uvek želimo da imamo slobodu da po potrebi malo “čeprkamo” po kompjuteru i tu i tamo mu ubacimo neko novo parče hardware-a. Jedan takav facelift moj sve sporijem 2010 Mac-u na kome pišem ovaj post pre godinu dana dao je novu mladost – 256GB SSD i ubačenih 8GB memorije učinili su da MBP prosto poleti, a saznanje da još uvek imam kontrolu nad situacijom geeku u meni bilo je očaravajuće.

Nažalost uporedo sa poslednjim updejtom MBP retina linije, Apple je rešio i da potpuno izbaci staru “non retina” liniju. Kao poslednji mohikanac tu je još samo 13″ MacBook Pro, više kao spomenik jednog vremena nego realna opcija za kupovinu. Na taj način Apple je pokazao svim svojim korisnicima kuda moraju ići. Optički drajvovi, UTP kablovi, ekrani niske rezolucije i Hard Diskovi su prošlost kompjuterske industrije. Nažalost deo istorije su i kompjuterski entuzijasti koji vole da tu i tamo da zgrabe šrafciger u ruke i malo čeprkaju po svom silicijumskom mezimcu.

Kada sam 2008 kupio svog prvog Meka posvetio sam mu ceo jedan blog post sa tolikom količinom emocija da su me pojedini drugari zadirkivali da toliko reči nisam posvetio ni svojoj ćerki koja se rodila iste godine. No kada sam sredinom 2010 pazario ovaj tzv. Unibody MBP, stvar se desila tiho i bez previše emocija, naposletku radilo se o čistoj evoluciji a ne revoluciji. MBP je pak protekle 3 godine služio sjajno bez ikakvih problema, a kada je vreme počelo da ga sustiže jedno malo malo otvaranje haube udahnulo mu je nov život.

I zato u danu kada je stigla nova sjajna igračka ispravljam jednu istorijsku nepravdu i ovaj post posvećujem starom dobrom Mid 2010 MBP-u i konceptu koji ne tretira sve ljude kao kompjuterske idiote, konceptu koji nažalost lagano odlazi u istoriju :(

Retina (levo) i stariji brat

Retina (levo) i stariji brat

Banca Intesa – Hronika jedne propasti

Bilo je to sada već davne 2001 godine, dobio sam svoj prvi pravi full time posao za jednu američku kompaniju i od kolege dobio preporuku da otvorim račun u Delta Banci preko koje si u to vreme najjednostavnije mogao primiti devizne uplate iz inostranstva. Nakon otvorenog računa u banci dobio sam instrukcije za prijem novca iz USA gde mi je rečeno da će me njihova službenica pozvati kada novac bude pristigao.

Moram da priznam da sam bio nervozan tokom čekanja na prvu platu. Približno bio je u pitanju iznos moje godišnje plate na fakultetu (gde sam u to vreme takođe još uvek radio), a wire transfer je trajao nekoliko dana. No sve je bilo okay, jednoga jutra zazvonio je telefon, javila se izvesna Sanja iz Delta Banke (jako slatka devojčica btw) koja mi je ljubazno rekla da imam priliv i da kad nađem vremena skoknem do njih.

Narednih meseci sve je bilo savršeno, pravi medeni mesec, radio bih standardno svoj programerski posao a tamo negde oko 10-tog u mesecu očekivao isplatu i poziv od gospođice Sanje iz Delta Banke. Nakon poziva odlazio bih u banku gde bi me ljubazno posadili u kožnu fotelju dok bih čekao da se novac prebroji i pozvali me tek nakon što bi novac bio uredno spremljen u kovertu gde bih ga uz maksimalnu diskreciju mogao pokupiti.

Vremenom Sanja je otišla iz banke a umesto obaveštavanja telefonom – ti si bio taj koji je morao zvati banku (ili se lično cimati do banke) oko eventualnih uplata. U međuvremenu umesto Sanje došli su neki novi likovi koji su prosto obožavali kada im dođe lik zbog koga odnekud moraju istresti američke dolare (kojih naravno po pravilu kod njih nije bilo ni za lek), a komentari iz tog vremena bili su tipa “Batice jel ti ovo nešto oko onih kartica muvaš” a ponekad bi mi prosto još s vrata odbrusili “Danas nemamo dolare”.

Godine su prolazile, banka je promenila ime i svoj (kakav takav) kvalitet zamenila kvantitetom. No svejedno što zbog lenjosti a ponešto i zbog straha od promena, ostajao sam uvek veran “svojoj” banci bez obzira na cimanja u redovima, neformalni rečnik zaposlenih i sl. gluposti. U međuvremenu sam 2006 otvorio i svoju firmu tako da sam sve svoje uplate primao isključivo preko računa agencije, sanjajući o danu kada ću svoje pare moći da podignem online bez da se cimam do banke ili makar o danu kada će mi neko u toj banci persirati (oh ja sam tako staromodan i posebno se palim na to).

Nisam zatvorio račun zbog ebankinga koji i dan danas radi samo na Windowsu. Nisam zatvorio račun ni kada su pre par godina odbili moj zahtev za kreditnom karticom koja mi je bila neophodna za online rezervacije hotela u nekim zemljama gde za debitne kartice neće ni da cuju. Posebna anegdota je trenutak kada sam tada (a dešava se u danima početka SE krize kada su mnogi to radili) zapretio da ću podići svu svoju uštedjevinu pa mi je nuđeno stosta samo da svoje devize ostavim, i razmatrane razne mogucnosti za dobijanje kreditne kartice (između ostalih i da potpišem da me žena izdržava, ona je brate lekar u državnoj firmi, njoj ćemo dati karticu a ti onda uzmi preko nje). Moje ukazivanje na gomilu para koje su mi na ime raznih kamata i provizija skidali sa racuna tokom svih ovih godina nije pomoglo.
Nisam zatvorio račun ni kada mi je stiglo nezvanično objašnjenje takvog tretmana – ti si preduzetnik, boranija, niko i ništa … mi političare primamo kao VIP klijente, imamo poseban broj za njih i posebne prostorije, ti si previše sitan. Zatvorio sam račun jer mi je dosadilo da me tretiraju kao idiota gde na svaki moj poziv sa pitanjem tipa “Kada će e-banking proraditi na Mac-u” ja dobijem odgovor sa “Ali Dragane pa to već radi, nešto nije u redu sa vašim računarom, možda imate virus ili koristite poslovni racunar bez privilegija, ili niste updejtovali Javu ili vas možda samo muči hronična nejebica pa ste baš nas našli da zovete i smarate”. O najnovijem biseru da uopste nemate pristup online uplatama (tipa plaćeni računi) osim u tekućoj godini bolje i da ne pričam (jos uvek smišljam kako da vlasniku office-a koji rentiram objasnim da sam plaćao račune i u prošloj godini iako to više nikako ne mogu da dokažem!)

Delta Banka Kartice

Delta Banka Kartice

Sve u svemu danas sam nakon 10 godina prelomio i otvorio racun u drugoj banci i podneo zahtev za zatvaranje svih računa u Intesi. Moram da priznam da sam nakon 10 godina vernosti očekivao makar malo cimanja, makar pitanja oko razloga napuštanja banke od strane službenika Intese. Naime tokom gore spomenutog “incidenta” od pre par godina sa odbijanjem za kreditnu karticu imao sam utisak da bih i BJ mogao dobiti samo da zadržim svoj novac i račun kod njih. Ali danas … danas je bilo sasvim drugačije. Lik je sasvim opušteno uzeo moje kartice na kojima još uvek pise Delta Banka, izbrojao pare i rekao SLEDEĆI! Valjda je tako kad si preduzetnik, fizičko lice, boranija, … jednom rečju niko i ništa.

Sve u svemu, ne gajim iluziju da ce druga banka biti (mnogo) bolja. Znam da ce neko reći “svi su oni isti” ali to ne može biti tačno. Tačno je da su svi oni loši, ali neki su jednostavno bolji od drugih i tu je kraj priče. I znam da ću ovoga puta tražiti drugu banku ako mi nesto ne odgovara kod ove i tako u krug, sve dok svi oni ne shvate da smo za njih Njegovo velicanstvo KLIJENT od cijih provizija i kamata žive!

PHPUK Conference 2013

Ako ste kojim slučajem jedan od mojih followera na Twitteru, sigurno ste već upoznati da sam prethodnih nedelju dana boravio u Londonu. Razlog nisu bile Londonske znamenitosti niti daleko bilo engleska hrana, glavni razlog mog putešestvija bila je PHP UK konferencija koja se ove godine održava već osmi put!

PHP UK je jedna od najvećih konferencija posvećenih PHP-u, konferencija koju sam dugo godina zaobilazio jednostavno zbog prevelikih troškova ne samo registracije (Earl Bird ticket košta 320 Funti), već i zbog dodatnih troškova boravka u Londonu koji je jedan od najskupljih gradova na svetu. Sama konferencija traje dva dana, a osim uvodnog keynote-a u svakom trenutku postoje 3 sesije predavanja, tako da praktično morate odabrati samo jedno od ponuđena tri što zna da bude tricky. Ponekad odaberete temu koja vas više interesuje na osnovu abstrakta predavanja a kasnije se ispostavi da se autor tek pomalo dotakao teme, ili još gore da ima veoma jak francuski akcenat tako da vas njegovo predavanje uspava bolje nego 3 pinte najboljeg irskog piva :)

phpuk

Pored sesija sa predavanjima, konferencija je imala i 3 Social Eventa, Hackathon kao i Unconference – deo gde su delegati mogli sami da se prijave i da održe neko predavanje – korisno za one koji imaju šta da kažu ali su previše stidljivi da bi izdržali pojavljivanje na glavnim sesijama.

Ako ne računamo uvodni Social koji je održan u Četvrak uveče (i koji sam naravno propustio), glavna konferencija počela je u Petak ujutru uvodnim keynote-om koji je održao Aral Balkan. Iako je čovek pričao o dizajnu i to na PHP konferenciji, po mom skromnom mišljenju ovo je bilo možda i najbolje predavanje, jedno od onih koje vas nagna na razmišljanje i koje može promeniti način na koji gledate stvari oko sebe.

aral

Aral je naime kroz brojne primere lošeg dizajna iz stvarnog života pokušao da nam ukaže na stvari kojima možemo promeniti svet uz malobrojne primere onih zaista dobro odrađenih stvari. Inače juče sam iskopao da je ovo zapravo bilo predavanje koje je Aral održao još 2012 godine i zove se A Happy Grain Of Sand – jedno od najboljih predavanja u 2012 i dostupno je na linku ovde (predavanje broj 7.).

Nakon uvodnog keynote-a i malog kašnjenja, sva predavanja su se održavala po veoma preciznoj satnici dostupnoj na sajtu konferencije. Dole su ukratko opisana predavanja koja sam ja odabrao da posetim zajedno sa joind linkom u naslovu (gde možete naći komentare, slajdove i sl). Joind stranu celog događaja možete naći ovde, trenutno su samo dostupni komentari i slajdovi, a za par nedelja očekujem da organizatori izbace i video snimke kompletnih predavanja!

Day 1

PHP Traits, Threat or Treat?
Predavanje koje je trebalo biti o Traits-ovima, no čovek je naširoko pričao o statistikama korišćenja raznih verzija PHP-a i zašto bi trebali preći na PHP 5.4, a nakon dugačkog uvoda bez ikakve uvodne priče o Traitsima skočio je pravo u neke “specijalne slučajeve” (npr kada dva Traita imaju metod sa istim imenom). Uz sve ovo dodajte očajan engleski tako da sam ovo predavanje odlično iskoristio da malo bolje pogledam satnicu i predavače kako ne bih ponovo napravio sličan fail.

Looking Ahead: PHP 5.5
Lep uvod jednog od Core PHP developera u ono što nam donosi PHP 5.5. U najkraćem, Generatori, finally u try/catch, Passwords API, empty funkcija koja radi direktno sa funkcijama itd. Takođe ext/mysql je (konačno) deprecated a najavljen je i kraj podrške za PHP 5.3 (što uključuje i security ispravke) koji bi trebao biti u 2014 godini, što ukratko znači da će svi korisnici nakon toga biti primorani da se upgraduju na minimum PHP 5.4.

API Design: It’s Not Rocket Surgery
Dosta generalne priče o API dizajnu, REST principima bez nekih konkretnih primera, još jedno ne tako interesantno predavanje, barem za mene lično. Što bi rekao kolega @kornrunner “Izgleda da smo setovali pogresan request header” :)

Help, I’m Running Out of Memory!
Još jedan govornik sa jakim francuskim akcentom, no ovog puta tema je bila mnogo interesantnija. Čovek je jednostavno objasnio sve oko načina na koji PHP interno koristi memoriju, počev od alokacije na Unix sistemima pa sve do Garbage Kolektora. Ne toliko korisno za svakodnevni rad, ali svakako veoma interesantno za one koji poput mene vole da znaju više od “crne kutije” kako stvari zapravo funkcionišu.

Bottleneck Analysis
Jedno od najboljih predavanja autora koga sam i ranije bio u prilici da gledam na konferencijama. Ilija (inače takođe deo Core PHP ekipe, autor barem jedne sjajne knjige) pričao je o analizi potencijalnih uskih grla u aplikaciji ali sa strane jednog korisnika gde je detaljno opisao alate koje možete koristiti. Za mene nekoliko veoma korisnih informacija (npr ta da procesiranje security sertifikata može trajati i do jedne cele sekunde!). Obavezno skinite slajdove, verujem da će i bez videa biti interesantni.

ilia

Frameworks: The Good, The Bad and The Ugly
Keynote Panel sa Twitter wall-om i tri lika koji cirkaju pivo i mlate o frejmorcima. Obzirom da je ovo bilo poslednje predavanje prvog dana, zaključili smo da London ima mnogo više toga da ponudi od slušanja gluposti, tako da smo ga napustili. Vratili smo se nešto kasnije na Social Event koji je bio takav fail da je bolje da ne trošim preterano reči na to. Uostalom, zamislite Social koji organizujete u noćnom klubu punom pijanih Engleza i njihovih isto tako urađenih devojaka, uz glasnu muziku i par zaplašenih developera sa kojima bi jelte trebali da razmenjujete iskustva, preko IM-a valjda pošto od glasne muzike ništa drugo ne možete čuti. No comment.

Day 2

Drugi dan počeo je još jednim keynoteom – Diabolic Developer koji je trebao biti osveženje nakon sinoćnje lumperajke na social eventu (haha). Lik je sa izvesnom dozom sarkazma pričao o tome kako nikada ne treba testirati, pisati smislene komentare, nazvao je govornike na konferencijama luzerima koji nisu sposobni ni da programiraju niti da pišu blogove itd. Nažalost na joindu nema slajdova, tako da me mrzi da skupljam citate na Twitteru ali bilo je na momente urnebesno. Najgore od svega je što su ovog lika koji je pokušao da bude duhovit mnogi ozbiljno shvatili (pogotovo ovaj deo oko govornika po konferencijama) :)

The future of the PHP Development Environment
Pomalo monotono predavanje o podešavanju PHP okruženja koristeći Vagrant. Do tančina opisano u najsitnije detalje, pomalo overkill za onoga poput mene koji Vagrant još uvek ne koristi i očekivao je samo friendly introduction. :)

Ten Commandments of a Software Engineer
Jedno od najboljih predavanja na konferenciji posvećeno raznim aspektima razvoja software-a od testiranja od pisanja pravilnih komentara prilikom komitova. Teško ga je prepričati tako da vam toplo preporučujem da sačekate video snimak a u međuvremenu možete baciti oko i na slajdove.

Expert Troubleshooting: Resolving MySQL Problems quickly
Jedno od predavanja od kojih sam dosta očekivao, možda i zbog toga što je bilo bukvalno jedino posvećeno MySQL-u na čitavoj konferenciji. Nažalost iako je naveo neke korisne tehnike optimizacije, lik je uspeo da upropasti sopstveno predavanje time što je bacao majice u publiku za svako pitanje (kojih je onda naravno bilo jaaako puno), a zatim u pokušaju da ubaci celo predavanje u propisanih 45′ preskakao i zbrzao tako da je nažalost malo toga korisnog na kraju rečeno.

A Hands-On Introduction to Writing Unit Tests Using PHPUnit
Odličan uvod u Unit Testing sa PHP Unitom, jedno od onih predavanja kada autor pred vama nešto iskodira što kod mene lično uvek izaziva veliki respect. Iako je predavanje bilo samo uvod u pisanje Unit Testova, bilo je veoma interesantno slušati ga, pitanja i diskusiju koja je usledila takođe.

Nakon ovoga usledio je još jedan panel koji smo poučeni iskustvom sa prvog dana konferencije rešili da preskočimo. Isto je naravno važilo za nekakav najavljeni Social valjda u noćnom klubu odmah tu pored (no comment), pa smo rešili da pijane engleze i cure potražimo na nekom drugom mestu.

stage_setup

Da saberemo utiske …

Bila su to dva dana posvećena PHP-u a nekako sam stekao utisak da je PHPa bilo premalo za jednu konferenciju koja nosi PHP u nazivu. Organizacija je svakako bila dobra, mesto je bilo sjajno, klopa je bila okay (ako ste Englez valjda) ali nekako sam ipak očekivao više obzirom na uloženi novac. Napominjem da ovo nije bila moja prva PHP konferencija, pre nje dva puta sam bio na PHP Barcelona eventu a prošle godine i na Amsterdamskoj DPC konferenciji. Moj lični utisak je da je ova po utiscima možda i najlošija od sve tri, a barem po ceni trebala je biti apsolutno najbolja.

I dalje ostaje utisak da je PHP Barcelona Conf imala ubedljivo najbolji “value for money”, pošto ste za cenu od svega 100-nak Eura za registraciju dobijali dva dana odličnih predavanja uz odličnu organizaciju u fenomenalnoj i ne tako skupoj Barceloni. Nažalost prošle godine zbog krize u Španiji taj konf je otkazan i sva je prilika po aktivnostima na Twiter profilu da je više nažalost neće ni biti.

Kad podvučemo crtu, sledi uvek teško pitanje da li je vredelo uloženog novca (truda), i na to pitanje je veoma teško odgovoriti. Za one koji eventualno traže posao u UK verovatno vredi doći, odgledati predavanja, promuvati se po social eventima i pokušati da napravite neki deal u ne tako lakim uslovima za komuniciranje. Za ostale verujem da se ne isplati, tim pre što je ovo jedna od retkih konferencija koje samo par nedelja nakon kraja izbace snimke kompletnih predavanja na YouTube-u.

Sve u svemu, za nas iz Srbije preostaju stvari blizu nama, a jedna od njih može biti konferencija u Veroni koja je relativno blizu a opet relativno jeftina u ne tako skupoj Italiji (pogotovo u poređenju sa Londonom).

Engleski huligani

U Londonu već nekoliko dana, verovatno najbezbedniji od svih gradova u kojima sam ikada bio. Ležerno se pakujemo u metro i gledamo najbolju rutu ka Fuhlam stanici gde se nalazi stadion Chelsija (Stamford Bridge). Tokom vožnje vagon se polako puni navijačima sa plavim šalovima, većina dobro raspoložena, neki na momente skandiraju a neki bogami deluju kao da su popili koje pivo više nego što bi trebalo.

I tada prolazi mi kroz glavu misao, slutnja … koliko je uopšte bezbedno gledati internacionalnu utakmicu gde tamo neki klub iz Češke igra protiv domaćina iz Engleske?
Lagano se prisećam čuvenih Čelsijevih huligana iz 80-tih godina. Da li je bezbedno biti na tribini sa domaćim navijačima? Da li će neko pomisliti da smo Česi pa ćemo dobiti po nosu dok dokažemo da smo mi zapravo samo Srbi koji su tu tek onako iz zabave?

I tako, zaokupljen tim mislima lagano se u koloni engleskih navijača približavam stadionu. I tu prvi šok, prolazimo pored tribine koja se puni navijačima Sparte. Sa strane stoji samo par redara, natpisi na ulazu su ispisani na Češkom, navijači Sparte mirno stoje u redu, navijači Čelsija ih mirno obilaze … nema gužve, problema, tuče.

Tokom tekme i jedni i drugi bučno bodre svoje klubove, bez pirotehnike, baklji i ostalih sranja. Iako postoji posebna tribina za gostujuće navijače (a na kartama izričito piše da je tribina na kojoj se nalazim namenjena domaćim navijačima), oko mene je puno navijača Sparte koji pričaju na Češkom i sasvim opušteno gledaju utakmicu uz uzdahe svaki put kada njihov klub propusti izglednu šansu.

I onda kraj, i jedni i drugi lagano napuštaju stadion i upućuju se ka Metrou, potom pod budnim okom 23423 Londonskih kamera i tek nekoliko policajaca mirno ulaze u stanicu da bi sačekali svoj prevoz. Sa nevericom posmatram kako grupe ljudi sa plavim i crveno-žutim šalovima bez ikakve tenzije mirno prolaze jedni pored drugih i zauzimaju sedišta u vagonu. Česi su veseli uprkos porazu, igrali su dobro, englezi su srećni zbog prolaza dalje.

I onda se pitam šta će desiti kada jedan od ova dva kluba daleko bilo izvuče klub iz Beograda i neko od ovih navijača ode u Srbiju da bodri svoj klub? Ovi momci su u velikoj opasnosti, trebalo bi ih na vreme upozoriti pre nego što to bude prekasno!

Next Page »