Smokers Heaven

Dobrodošli u Srbiju – i ovde je pušački dim nepoželjan … nešto ovako piše na tabli koja je jedan od prvih znakova dobrodošlice na našim graničnim prelazima, znak pored koga moraju proći svi turisti koji dolaze kao i nesrećnici koji se vraćaju u majčicu.

Kažu da postoji laž, prokleta laž i statistika … i onda verovatno ide ova tabla. A tačna vest je da je zapravo Srbija pušački raj i treba je kao takvu svuda i reklamirati.

Znam znam, pre par godina naši dragi drugovi i drugarice poslanici doneli su zakon u kojem piše kako je pušenje zabranjeno. Nekako ih zamišljam kako su u zadimljenom skupštinskom bifeu raspravljali barem 15 minuta, šta bi mogli da hitno urade da bi naša zemlja bila proevropska, onda su nakratko ugasili cigarete, zamolili konobaricu Micu da isprazni pepeljare i izglasali taj neki Zakon o zabrani pušenja.

Naravno zakon se poštovao, kao i sve drugo u Srbiji barem tri dana. Lekari nisu pušili u ordinacijama, mogao si da dišeš bez boce sa kiseonikom u bioskopu, čak su i nesrećne butikašice morale na svakih 15 minuta da izlaze ispred svojih prodavnica stavljajući nas potencijalne kupce u zabludu, da li to one prodaju nekakve pušačke rekvizite ili odeću. Naravno vladini organi su brže bolje izlepili celu zemlju sa nekakvim crno-belim znakovima o zabrani i dozvoljenom pušenju.

Očekivali bi ste da je znak zabrane obojen crvenom bojom, ali pošto je Srbija zemlja u kojoj prestaje logika, znak zabrane je zapravo beo a znak da je pušenje dozvoljeno je crne boje. I naravno pošto ovde svi mrze belu boju jer nas to asocira na sneg koji zimi moramo čistiti, sve kafiće oblepili smo tim crnim nalepnicama.

Ali ne leži vraže, pošto su poslanici znali da mi mrzimo belu boju, neko dovoljno pametan setio se da bi lokale koji imaju više od xyz m2 trebalo oblepiti i crnim i belim nalepnicama. Mislim se, ako čovek izvede na ručak (piće ili štagod) svoju ženu i sitnu dečicu, valjda ima pravo da uz skupo plaćeno piće i hranu udiše čist vazduh iznad svog stola … okay barem dok mu dim sa susednog stola na kome je zalepljena crna nalepnica ne otera taj vazduh.

Ali postoji znate problem sa tim belim nalepnicama. Prvi je već spomenuti, osim što belu boju mrzimo, bela boja je i konfuzna i većina pušača se zbuni i greškom u praznoj kafani sedne baš za taj jedini sto na kome stoji ta bela nalepnica, pošto belo asocira na dim valjda. Drugi problem je tradicionalna naklonost Srba ka sportu, a ovde je omiljeni sport izvrgavanje ruglu bilo kog zakona, tako da i ovaj nesrećni vezan za pušenje nije izuzetak.

Sve u svemu, batalite više ta proevropska sranja i učinite konačno nešto dobro za ovu zemlju. Sklonite te glupave zbunjujuće nalepnice i pustite nas nepušače da nekontrolisano i bahato uživamo u dimu. Dobro snimite taj dim i stavite ga na sve domaće televije, platite reklamu na CNN-u, kreirajte grupe na FB-u… I stavite ako za Boga znate lep i veliki natpis na ulazu u majčicu – Dobrodošli u pušački raj!

Pet godina kasnije …

Na današnji dan pre tačno 5 godina napisao sam ovaj post. Tog istog dana Jovani su uradili još jednu punkciju koštane srži, primila je prvu od ko zna koliko konjskih doza Pronizona, upoznala prvu devojčicu bez kose i spoznala gorku istinu da će i ona uskoro ostati bez nje … Prošli smo kroz pakao Hemioterapije, kroz izuzetno teške trenutke, iskušenja, neizvesnost … Neke od tih priča ispričane su na ovom Blogu, većina od njih Bogu hvala nije.

Pet godina za obolele od Leukemije je važan “milestone”, to je period nakon kojeg teorija kaže da se Leukemija više neće vratiti, da su šanse da je ponovo dobije iste kao i kod bilo kog zdravog čoveka. O tzv “long term” efektima Hemoterapije bolje da ne razmišljam u ovom trenutku, ne bih da kvarim žurku …

Pet godina sam sanjao ovaj dan. Maštao sam kako ću reći da smo pobedili, kako ću se bahato napiti, onako kako nikada u životu nisam i nekakav osećaj sreće i ispunjenja koji valjda imaš kad ispuniš jedan takav neverovatan cilj … ali nekako se ništa od toga nije dogodilo.

Davno sam prestao da se pitam zašto baš ona, šta je uzrok, kako i zašto. Ona je i dalje tu sa nama i to je jedino bitno. Ali opet, osećaj sreće kvari mi taj neki osecaj, da su nam nakon sankcija i ratova koje smo nekako na misice pregurali ti neki virtualni skakavci ponovo pojeli novih pet godina života! No jesmo li barem iz svega ovoga izašli jači … po principu “što te ne ubije to te ojača”?

Ono što sam definitvno naučio za ovih pet godina je da je život ovde, tu i sada. Koliko god se mi trudili, mi jednostavno nemamo pojma šta nas čeka iza sledećeg ćoška. Znam da zvuči kao glupava fraza ali zaista, treba uživati u svakom danu, boriti se kao lav za svoje ciljeve i ne traćiti vreme na gluposti…

Da se vratimo na Blog post sa početka ovog teksta. Ironija je da je taj post od pre pet godina post sa najvećim brojem komentara na srpskom delu mog Bloga. Mnogo puta vraćao sam se na neke postove i čitao komentare tih nekih ljudi koje sam znao tek onako, sa nekih Web foruma gde smo jedni drugima pomagali, ili još gore neki potpuni neznanci, ljudi dobre volje koji su bili spremni da pomognu nekome koga znaju tek na osnovu njegovog škrabanja … nemate pojma koliko mi je sve to puno značilo!

A sada, odoh da naspem neko skupo piće u čašu. Možda se neću bahato napiti, ali zar mislite da ću propustiti ovaj dugo čekani trenutak da dignem čašu u vis? No way Hose :)

Živeli!

I bi Metallica ponovo

Kada je na kraju svog prvog koncerta u Srbiji (Jun 2004-te) James Hetfield pitao raju treba li Metallica ponovo čekati 25. godina pre nego dođe u Srbiju, čuli su naravno jedno glasno i odlučno Noooo! I nisu slagali, premda kao i da jesu, ponovo smo ih čekali gotovo 10 godina!

Za razliku od nekih “hard core” fanova iz moje generacije (a ja btw imam 37), Metallicu sam počeo da slušam “tek” kada su objavili Master of Puppets, tamo negde kasnih 80-tih prošlog veka. Nikada do 2004 nisam bio na njihovom koncertu i iskreno govoreći prestao sam da budem hard-core fan od trenutka kada je i moja mama počela da pevuši neke njihove pesme.

Pa ipak, Metallica je jedan od par preostalih istinski velikih bendova koje ovih dana moja generacija uopšte može da sluša. The Ramones (kao i mnogi drugi) nažalost više nisu ni među živima, tako da svaku priliku da odslušam jedan ovakav koncert sa najboljeg mogućeg mesta (Fan Pit naravno) nipošto ne propuštam.

Na sinoćni koncert upao sam za vreme svirke benda koji se zove Machine Head i to je otprilike sve što znam o njima, a obzirom na kvalitet svirke koji su pružili verovatno nema ni potrebe da se trudim da saznam više.

Koncert Metalike počeo je oko 9:20PM sa Hit the lights (prva stvar sa prvog Kill’em All albuma). Iako sam unapred znao celu set listu, nekako sam se potajno nadao da zaboga neće svirati ceo Black Album. Nažalost svirali su ga.

Da se razumemo, svirka je bila tehnički odlična (uz par ispadanja koja nisu remetila utisak), bend je pružio sve što jedan bend u tim godinama može pružiti, efekti su bili odlični (oslepeo, ogluveo i dobio EPI kada su svirali One), nikada nisam bio bliže bini … ali nekako su emocije izostale, izostao je taj “VAU” efekat.

Ako mogu tražiti razloge mogu se setiti barem dva. Prvi je lako uočiti po snimcima iz fan pita koje vidite na YT-u. Da li ste ikada bili na heavy metal koncertu sa toliko šminkera, hipstera i ostalih maminih i tatinih sinova koji su više vodili računa o frizuri i tome šta će staviti na FB nego o koncertu? J*ga, karta za fan pit nije jeftina i očigledno da je prava zabava bila samo u prvim redovima na onim ogradama koje dele binu i ostatak partera od fan pita.

Drugi razlog je realno očajna set lista. Mislim, da, jeste 20 godina od Black Albuma, jeste to album koji je proslavio Metaliku do te mere da ih i moja mama može slušati, ali trebali su dođavola svirati nešto manje od celog jebenog Black albuma odsviranog unatraške (jaaao nemojte ovo preneti našim crkvenim velikodostojnicima) :).

Na kraju koncerta James je ponovo pitao “Treba li Metallica ponovo da čeka blah blah blah … ” i naravno da su fanovi rekli Nooo … ali ko pita fanove …

P.S. Galerija mojih fotki sa koncerta.

Twitter napredne tehnike

Nakon što sam dobio par korisnih saveta vezano za svoje treninge, obećao sam svom drugu Ivanu (@everlast) pomoć oko korišćenja Twittera. Ivan je instruktor fitnesa i požalio mi se da na Twitteru slabo ili nikako dobija nove followere. Obzirom da ovi saveti mogu biti od koristi i drugim korisnika Twittera, rekoh hajde da to spojimo u jedan Blog post :)

Kao prvo ovo nije tekst namenjen totalnim početnicima na Twitteru, ako tražite nešto više poput upustva za početnike, Dejan Vesić napisao je odličan tekst koji možete pročitati.

Generalni saveti
Ako bih ceo ovaj tekst mogao staviti u jedan tvit, on bi verovatno glasio: pišite dovoljno često i kvalitetno i ne smarajte. Naravno pošto ovde imamo na raspolaganju više od 140 karaktera možemo i malo detaljnije :)

– Uverite se da na vašem profilu jasno stoji podatak čime se bavite i o čemu pretežno pišete, tako da vaši pratioci znaju šta mogu da očekuju. Npr. ako ste programer i pretežno delite linkove o programiranju, potrudite se da ostalima to jasno stavite do znanja na vašem profilu.
– Twitter nije chat. Ne ulazite u bespotrebne diskusije sa drugim korisnicima, jer će to samo iziritirati vaše pratioce i šanse su da će neki od njih stisnuti Unfollow dugme. Ako već morate da postavite pitanje i odgovorite nekome, potrudite se da to bude kratko i jasno bez suvišnog broja Twitova.
– Napravite razumnu pauzu između twitova. Ne postoji ništa iritantnije od tzv. “SM Experata” koji dođu na Twitter jednom dnevno, bace 7 self promoting twitova i odu off na 3 dana. Okay, svi mi ponekad upadnemo u fazu da imamo 17 cool misli/twitova u sekundi, ali probajte da takve misli i twitove iskontrolišete.
– Ne smarajte sa nametanjem svojih ličnih stavova. Super je cool to što slušate Heavy Metal i glasate za LDP ali imajte u vidu da postoje i ljudi koji su drugačiji od vas i kojima se neće svideti ako preterano ističete te vaše osobine.
– Ako delite sopstvene linkove (poput tekstova na sopstvenom sajtu/Blogu) neka to ne bude i jedini sadržaj koji delite. Svi mi Twitter na ovaj ili onaj način zloupotrebljavao za samopromociju, ali to trebate uraditi suptilno tako da u moru korisnih linkova stavite i twit sa tekstom na svom blogu a ne obrnuto.

Pratiš me – pratim te
Dosta korisnika Twittera će na vaš Follow uzvratiti istom merom, tako da je tehnika praćenja što više ljudi verovatno i najbrži način da relativno brzo povećate broj followera. Twitter analizira i važu mrežu ljudi koje pratite/vas prate tako sa povećanjem ovog broja imate mnogo veće šanse da se nađete na nečijoj “Who to follow” listi.
Problem je međutim činjenica da ovu tehniku ljudi veoma često zloupotrebljavaju i linija između ove tehnike i spama je veoma tanka. Par saveta:
– Broj ljudi koje pratite povećavajte postepeno dodavajući nove ljude, bilo one koji su vam interesantni one koje Twitter predloži. Nipošto nemojte zapratiti odjednom gomilu (100, 1000 …) korisnika, prvo zato što će vas možda i sam Twitter okarakterisati kao spamera i blokirati ali mnogo bitnije, gomila korisnika koje ste “zapratili” uočiće disproporciju između broja ljudi koje pratite i vaših followera tako da će sa velikom dozom verovatnoće kliknuti na report spam opciju.
– Ako ste nekoga zapratili samo da bi ste dobili “follow back”, dajte toj osobi neko vreme da to u učini. Većina ljudi ima podešen Twitter account tako da dobija email nakon svakog novog followa, tako da su šanse da ćete dobiti “kurtoazni” follow back odmah, ali to možda i potraje i nekoliko dana/nedelja.
– Ako pak ne dobijete follow back a twitove pomenutog korisnika ne želite da pratite, okay je da ga otpratite posle izvesnog vremena. Prvo zato što time smanjujete šum na vašem TL-u ali isto tako važno smanjujete i disproporciju između velikog broja ljude koje pratite i vaših followera.
Nikada i apsolutno nikada nemojte korisnike više puta odpratiti pa ponovo zapratiti samo da bi ste dobili follow back. Ovo se smatra (vrlo iritantnom) spamerskom tehnikom i velike su šanse da ćete popiti jedan “report for spam” i samim tim blok vašeg accounta.

Smanjenje šuma, liste i Twitter klijenti

Nakon što ste naprasno dodali gomilu novih korisnika šum na vašem TL-u je nepodnošljiv. Gomila novih twitova, more informacija u kojem je jako teško iskopati one korisne. Tu u pomoć priskaču liste i twitter klijenti (pogotovo oni koji sadrže tzv. Mute i Block Users/Keywords opcije).
Kao prvo liste mogu biti privatne i javne. One privatne dostupne samo vama, javne može videti svako. Možete kreirati jednu listu ljudi čije twitove želite da pratite ili još bolje više njih, tako da možete grupisati liste po onome o čemu ljudi pretežno twituju, po geografskoj poziciji, kategoriji, jeziku itd.
Ono što ja lično vidim kao veliku manu lista je činjenica da bilo koji reply nekoga sa liste nekome ko se ne nalazi na listi neće biti vidljiv na samoj listi. Npr. ja imam @eniac na listi “Super Awesome”, ali ako Eniac odgovori nesto Ivanu (@everlast) koji se ne nalazi na toj listi ja taj twit neću videti osim ako ne odem na glavni Timeline. I tu u pomoć dolaze Twitter klijenti sa svojim mute i block opcijama.

Twiter klijenti su posebne aplikacije koje vam omogućavaju da bez korišćenja browsera i odlaska na twitter.com koristite Twitter. Oni su praktično neophodni ako Twitter želite da koristite sa mobilnih uređaja i tableta, ali isto tako veoma korisni i na Desktop računarima upravo zbog naprednih opcija koje sam Twitter sajt ne poseduje.

Evo kratke liste Twitter klijenata na platformama koje sam ja koristio (slobodno dodajte svoje preporuke u komentarima):

Tweetdeck (Windows, Mac).
Jedan od najpopularnijih klijenata sa mnoštvom napredniih opcija (block, mute itd.). Nedavno ga je kupio Twitter (što obzirom na iskustvo sa prethodnim kupovinama verovatno i znači da će prestati da se dalje razvija)
– Tweetie aka Twitter for Mac (Mac)
Dugo godina apsolutno najbolji Twitter klijent, nažalost nakon kupovine od strane Twittera prestao je da se razvija i ne poseduje gotovo ništa od naprednijih opcija (filteri i sl.)
Tweetbot (iOS)
Apsolutno najbolji Twitter klijent. Nažalost samo za iOS (iPhone i iPad uređaji).
Seesmic (Android, Winmobile, iOS, Web)
Gravity (Symbian)
Napominjem da gotovo za svaku platformu možete koristiti i zvaničnu Twitter aplikaciju ali ona ne donosi ništa od naprednijih opcija u odnosu na Web. Takođe za razne browsere postoje veoma korisne extenzije koje vam omogućavaju da filterujete deo TL-a poput block i mute opcija.

Block i Mute opcije

Pojedini Twitter klijenti sadrže takozvane block i mute opcije koje vam omogućavaju da pojedine korisnike ili hashtagove praktično blokirate na nivou klijenta. Ovu opciju npr. imaju Twitdeck i Tweetbot, tako da pojedine korisnike možete “ugasiti” na neko vreme (sat, dva, nedelju dana) ili trajno tako da vam njihovi twitovi neće biti vidljivi na TL-u iako ih tehnički i dalje pratite. Isto važi i za hashtagove, npr. ako ste na TL-u nedeljom sigurno ste čuli za legendarni i ekstremno smarajući tag #utisak koji srećom sa ovim klijentima lako možete blokirati. Neki Twitter klijenti omogucavaju čak i blokiranje na nivou regularnih izraza, tako da ako poznajete iste možete napraviti i veoma kompleksne block izraze. No za većinu korisnika jednostavna lista hashtagova poput #krmljao, #4sq, #utisak i sl. biće sasvim dovoljna za početak.

Kada bi moja firma bila javno preduzeće

Kao što ste iz mog prethodnog posta mogli i zaključiti, ja sam (Internet) preduzetnik, posedujem malu firmu i office u centru grada. Nemam nijednog klijenta u Srbiji i ako bi zanemarili par stalnih klijenata za koje sporadično odradim neki poslić moglo bi se reći da full time radim za američku firmu First Beat Media. Firmu posedujem pre svega da bi sve te devizne uplate mogle legalno ući u zemlju kako bih plaćao porez i mogao mirno spavati. No ovo nije priča o tome.

U jučerašnjoj reakciji na post Mađarskog preduzetnika smo između ostalog pokrenuli i pitanje na koji način država troši novac koji prikuplja od poreskih obveznika. Naravno svi mi znamo da je u Srbiji već nekih 20-tak godina na vlasti partijska država u kojoj su javna preduzeća meka za zapošljavanje partijskih poslušnika, ljubavnica i rođaka. Postojeća radna mesta odavno su popunjena ali je država veoma kreativna u izmišljanju novih kako bi armije novih poslušnika mogle naći uhlebljenje na grbači ljudi koji zaista rade i za to plaćaju porez.

I tako počnem da razmišljam šta bi bilo kada bi moja firma nekim čudom postala javno preduzeće gde troškove ne snosim ja već to plaćaju poreski obveznici. Siguran sam da bi se odmah ukazala potreba za sledećim radnim mestima:

– Radno mesto sekretarice
Svu svoju komunikaciju sa klijentima i kolegama obavljam mailovima ili IM-om. Moji klijenti su daleko odavde tako da u firmu osim prijatelja tu i tamo ne dolazi niko. Pa ipak tu i tamo treba se javiti na telefon, skuvati kafu, oprati prljave sudove što je naravno posao sekretarice. Sad kad malo bolje razmislim pitam se kako sam uopšte mogao živeti bez nje!

– Radno mesto vozača
Neretko moram izaći iz firme i obaviti nešto. Bilo da je to smaračina u banci, sa knjigovođom ili privatne obaveze, takve stvari su gotovo svakodnevne. Naravno jasno vam je da mi je vozač samim tim neophodan kako bi me mogao voziti na sva ta mesta koja se nalaze na par stotina metara od moje kancelarije. I ne samo to, neophodan mi je i službeni automobil kao i plaćeno parking mesto što bliže kancelariji kako ne bih morao da trošim energiju hodajući čak do auta.

– Radno mesto kurira
Apsolutno neophodno radno mesto, potreban je neko ko će izaći ispred kancelarije da mi u obližnjoj pekari kupi pecivo a siguran sam da bi se u budućnosti mogle naći i dodatni razlozi za jednim ovakvim radnim mestom.

– Radno mesto portira
Iako su svi moji klijenti daleko od Srbije jasno vam je da ne mogu dopustiti da u moju firmu ulazi svako. Samim tim neophodan mi je neko da vodi računa ko ulazi u firmu i obaveštava sekretaricu o tome (koja će se naravno brinuti o tome da me moji prijatelji ili supruga koja tu i tamo navrati ne ometaju).

– Radno mesto noćnog čuvara
Grad je pun kriminalaca i narkomana i apsolutno je neophodno da neko i pored portira vodi računa o dragocenostima u mojoj firmi. Nisam siguran da je jedna osoba sposobna da svake noći obavlja tako težak zadatak spavanja u mojoj kancelariji pa bi se sigurno ukazala potreba i za još jednim ovakvim mestom.

– Radno mesto čistačice
Jasno vam je da jedan direktor (opa unapredio sam se) ne može sam da pere šolje od čaja ili daleko bilo da na kraju radnog vremena sam izbacuje smeće. Zbog toga je više nego neophodno zaposliti najmanje jednu čistačicu koja će se brinuti o higijeni u prostorijama u kojima radimo.

– Velika poslovna zgrada
Nakon što sam otkrio da su mi sva ova radna mesta apsolutno neophodna mali office od 40-tak m2 pokazao se apsolutno nedovoljnim za sve naše zaposlene. Samim tim bili smo prinuđeni da se preselimo u veće prostorije i zakupimo o trošku poreskih obveznika još neko parking mesto kako moji radnici ne bi morali da snose ne baš male troškove parkiranja u extra zoni gde se sada nalazi naša nova poslovna zgrada. Naravno naš inventar je sada skuplji i nije bilo baš jeftino opremiti naše kancelarije i plaćati telefon i Internet svakog meseca ali teši me činjenica da to više ne plaćam ja već neko drugi.

Next Page »