Caught in a Web

Godine 387 pne. vojska Gala predvođena izvesnim Brenom u jednom od svojih pljačkaških pohoda došla je do samog Rima. Rimska vojska se razbežala nakon bitke na Aliji, u Rimu je zavladala panika i preostali vojno sposobni muškarci povukli su se u tvrđavu na jedinom neosvojenom Rimskom brdu – Kapitolu.
Posle sedam meseci pljačke grada i opsade preostalog Kapitola, Gali su pristali da se povuku pod uslovom da budu isplaćeni sa 1000 funti čistog zlata!
Prilikom javnog merenja otkupnine, Rimljani su se požalili na tegove koje su Gali koristili. Tom prilikom Bren je zgrabio svoj mač zaurlavši Vae victis! (Teško pobeđenima) bacivši ga pritom na tas sa tegovima, čime je demonstrirao svu nadmoć Gala nad poraženim Rimljanima!

Nekako me je prošlonedeljna odluka (skoro da mogu reći takozvanog) Međunarodnog Suda Pravde podsetila na ovu priču. U dekadi za nama Srbija je vodila pogrešnu politiku, besmislene ratove i birala pogrešne saveznike. Rezultat je svima nama dobro poznat, a odluka Međunarodnog Suda Pravde samo je još jedan mač bačen na tas sa tegovima. Na nama (ili bolje rečeno na našoj vladi) je da procenimo hoćemo li poniženi i bez časti poput Rimljana isplatiti sve ili ćemo i dalje ginuti u odbrani svog “Kapitola”.

Inače Rimljani su isplatili ceo iznos, nakon čega su se Gali povukli, a Rim se ubrzo oporavio od razaranja i pljačke Gala. Dva veka kasnije, tokom Galskih Ratova Rimljani su se u punoj meri osvetili Galima gde je tokom ratnog pohoda Julija Cezara prema procenama istoričara ubijeno preko milion Gala!

Comments(6)

Tacno 6 meseci od prethodnog posta … bez ikakvog plana da prestanem da pisem ali i bez nekog konkretnog da nastavim. Jednostavno sam se umorio od “visokoumnog” pisanja ovde i potpuno prepustio plitkoumnom pisaniju od 140 karaktera na twitteru. Ja kao i mnogi drugi. U vrzinom kolu zivota 21 veka, sve se nekako previse ubrzalo, rekao bih do brzine svetlosti. Hocu sve i hocu sada. Turbo Folk. Funky Business. FB.

Pa ipak, zivot ne moze stati u 140 karaktera. Treba mi prostor … vreme … vazduh! Moje velike misli otisle su u vetar, ubijene granicama statusa, lajkova i retwitova.

Ovo mesto jos uvek postoji.

Pisemo se!

Comments(5)