Jubilej i još ponešto

Kako su krenule stvari u mom životu, još malo pa ću na ovom Blogu imati samo vremena da obeležavam jubileje. Pre par nedelja pisao sam o svojoj IT (pra)istoriji, a danas sasvim slučajno zahvaljujući Varaginom istraživanju o počecima Blogova u Srbiji provalih da je i moj Blog sve matoriji. Da dragi moji, juče je prošlo tri godine od mog prvog neveštog posta na očajnom engleskom jeziku. Od očajnog engleskog jedino je bila gora platforma – Movable Type. Ni sam ne znam kako sam izdržao gotovo pune dve godine pre nego što sam sa Movable Type-a prešao na WordPress. No, da ne mlatim mnogo o istoriji, ionako sam to već pisao na prošloj godišnjici, pa bolje da se ne ponavljam :)

Poslednjih nekoliko meseci od kada se Jovana razbolela bili su užasno teški. Selidba za Beograd, zatim svakodnevni odlasci u bolnicu, hemotarapija, antibiotici, transfuzije, komplikacije. I ono najteže i najgore od svega. Neizvesnost. Kada sve dnevne obaveze nestanu, kada se monitor i sva svetla ugase. Neizvesnot i strah. Teško opisiv. Budan si a opet imaš noćne more … i tako sve do jutra kada prvi zraci zore probude neku novu nadu … i onda uhvatim san. Sat, ponekad dva.

Za svo to vreme verovali ili ne, nekoliko puta pomislio sam kako je divno živeti u državi kao što je Srbija. Non stop neko sranje, izbori, Kosovo, PatriJote vs. izdajnici, pad vlade, koncesija.. ali i Pobede Noleta, Čavića… Kako god, dovoljno je da uključiš vesti i eto ti reality show. Ne treba ti veliki …ovaj … mali batica :)

Jovana je juče imala “randomizaciju” terapije. To je ono … faza lečenja kada se slučajnim odabirom bira jedna od grana nastavka terapije, a uspešnost se beleži statistički “tamo negde”, tako da se jednoga dana može znati koja grana je bila bolja. Ništa lepše nego kada i sami postanete deo statistike. :(

Elem, postojale su dve varijante, u najkraćem duža i kraća. Nekako nam je zbog svega više odgovarala kraća, 2-3 meseca lečenja u odnosu na dužu koja u idealnom slučaju (bez komplikacija) traje 6. Barem na papiru, manje citostatika, “bockanja”, smaranja … Naravno, izvukli smo dužu.

Kada mi je doktor između ostalog objašnjavao da će za randomizaciju koristiti kompjuter u šali sam mu “objasnio” da kao programer odlično znam da je kompjuter “djavolja naprava” i da je poslednje što želim da kompjuter pseudo slučajnim brojevima odlučuje kako će se moje dete lečiti. Možda da ipak bacamo novčić :) Kada je doktor posle došao sa rezultatima “randomizacije” samo mi je rekao “… lepo ste rekli … djavolja naprava” :)

Epilog … još 6 meseci u Beogradu.

5 thoughts to “Jubilej i još ponešto”

  1. Teško je napisati komentar na ovaj post,ma da imam potrebu i ne mogu da to i ne učinim.
    Dinke, moje NAJ ISKRENIJE želje da Jovanica prebrodi svoju bolest,i ako je već postala deo statistike da to bude onaj pozitivni deo.

  2. zdravo!i moja cerkica ima leukemiju AML prosle godine smo 8 meseci bile neprekidno u bolnici u NS.kroz vase reci sam ponovo prozivela sav pakao koji prolazite i jos prozivljavam strahujem imam nocne more.Zelim da vam kazem da sam uz vas svim srcem da se molim za sve vas.iako sam mnogo toga procitala korisnog sto i sama primenjujem i dalje se raspitujem za sve u vezi leukemije tako sam dosla do vas.Moja Lidija je u remisiji kuci smo odrzavamo bolest uz vas smo ako vam nesto zatreba tu smo

  3. interesuje me da li vam predlazu transplataciju kostane srzi kad ude u remisiju?

  4. Cao Lidija,

    Stvarno mi je zao zbog tvoje cerkice, nadam se da cete uspeti da pobedite to zlo.

    Sto se Jovane tice, ona ima ALL (Akutna Limfoblastna Leukemija), a na osnovu citogenetske analize i ostalih parametra na papiru dobili smo solidne prognoze (~80%) za izlecenje, tako da nam niko nije predlagao transplataciju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *