Have a good one!

Koja je razlika između dobrog i lošeg Bloga? Dobar Blog ima tradiciju!

Ne ne, ne pokušavam nikoga da ubedim da je ovo dobar Blog, samo želim da ukažem na činjenicu da je divno kada autor u svom osvrtu na godinu koja nam izmiče može baciti pogled na svoja razmišljanja u prethodnim godinama. :)

Što se Web-a tice, ovo je bila još jedna SN godina. Ove godine smo i mi Balkanci pratili svetske trendove a Facebook je toliko uzeo maha da su u najbližem susedstvu morali da zabrane njegovo korišćenje u toku radnog vremena. Ne sumnjam da se slične akcije uskoro mogu očekivati i kod nas. Oni nešto iskusniji okrenuli su se twitteru, a bogami bilo je i kritika na način kako su ovdašnji ljudi iz marketinške sfere (zlo)upotrebljavali isti.

U najezdi sn sajtova stičem utisak da je domaća Blogosfera nekako posustala. Iako smo imali dosta uspešnu konferenciju Blogera (koju sam naravno propustio zbog privatnih razloga), prateći aktivnosti blogera na Blogotku, u gomili šuma bilo je jako teško naći kvalitetne postove. Srećom oni najbolji nisu posustali, a sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su se nakon nekoliko meseci pauze ponovo aktivirali moji omiljeni Blogeri, Pedja (aka Blogowski) i Dragan (aka DE).

Ovo je godina u kojoj je uprkos ekonomskom fucku-u broj Apple računara prešao 8%, što je valjda navelo i autora ovog teksta da konačno “zagrize jabuku” tako da je ovo moj prvi godišnji review na Mac-u. Delom ovaj rast Mac duguje i Windows Visti (Steve Jobs ne propusti nijednu priliku da se MS-u sa podsmehom zahvali za očajno napravljen OS ), što je očigledno uzdrmalo i veliki Microsoft koji žuri da sa novom verzijom Windowsa (Windows 7 Beta 1 predstavljen je pre par dana) povrati izgubljene pozicije. Kad već spominjem Apple da kažem i da je kontroverzni iPhone 3G stigao i kod naših najbližih suseda. Kod nas će stići verovatno kad i Paypal, Šengen i sve ostalo … dakle … ne tako skoro :)

Ako bih morao da izdvojim jedan utisak kao utisak godine uopšteno, mislim da on nema nikakve veze sa IT-em. Pogađate u pitanju je naravno person of the year, novi američki predsednik Barack Obama.
Što se IT-a tiče, utisak godine (sa stanovišta jednog Web developera naravno) je kontroverzna kupovina MySQL-a od strane SUN-a. Naravno nije loše podsetiti se najpopularnijih tema u poslednjih 365 dana na digg-u i bestmodo 2008 sekcije na Gizmodo-u, čisto da vidimo i ostale stvari u kojima smo uživali u protekloj godini :).

Toliko od mene o godini koja prolazi. Vama koji ovo čitate, u Novoj 2009. godini želim pre svega puno zdravlja i sreće … a za ostalo verujem da ćete se snaći. I da, nadam se da će nas sve zaobići ekonomski fuck ;)

Od ponedeljka do ponedeljka …

Da nisam prethodnih dana dobijao svakojake Novogodišnje Čestitke od znanih i neznanih, ovaj post bi sigurno sačekao barem još jedan dan. Mislim, u godini u kojoj sam živeo dan za dan, ko će još ražmišljati o sledećoj koja dolazi tek za dva dana :)

Mada … da ne ispadne da kukam kako je ovo bila baš losa godina, poslednjih par meseci “dan za dan” zamenili smo životom između dva ponedeljka. Svakoga ponedeljka izjutra Jovana radi “krvnu sliku” i na osnovu rezultata skoro da znamo kako ce proći ta nedelja. Nasuprot normalnim ljudima radni dani postali su mi omiljeni, a vikend kako krene da odmiče tako nervoza u meni raste sve do trenutka kada je ubodu u prstić i ubace tih nekoliko kapi njene krvi u masinu koja poput nekog proroka odredjuje naš život. Hoću li biti sjeban ili srećan … užasan strah u stomaku, klecanje kolena i onda … onda uglavnom odahnes i tumačiš brojeve … ako je previse dobro brineš. Ako je loše brineš još više … idealno je srednje žalosno … i tako … do narednog ponedeljka.

No, prošla nedelja je bila drugačija, kao da se ponovo vraćamo na staru šemu. Ponedeljak test krvne slike, rezultat idealan (srednje žalostan dakle), ali uz neuobičajeno povraćanje što rezultuje novim testom u utorak, ovaj put jetrinih enzima. Rezultati loši, neke vrednosti i do 7 puta iznad normale … u sredu novi test na hiv, hepatitis b i c (sam Bog zna koliko je transfuzija imala tokom lečenja) … i ponovo taj osećaj u glavi i stomaku. Srećom sve negativno … jeee … možemo da odahnemo cela tri dana, a onda ponovo ponedeljak, ponovo loše vrednosti jetrinih enzima itd itd.

Bogu Hvala, sa ponedeljcima smo za ovu 2008 završili. Nema više! A Nova Godina? Polako, to je tek za dva dana :)

Spamovanje Poslovnih Korisnika

Pre neki dan na adresu firme stiže mi pismo od Telenora, klasičan spam (reklama za neke Telenorove poslovne tarife, šta već), jedino što nije u pitanju e-mail već klasična pošta. E sad, poenta priče je da ja sa Telenorom nemam nikakve poslovne kontakte, niti tu adresu (sedište firme je nedavno promenjeno) ima bilo koja druga firma u Srbiji. Iznerviran otvaram thread na DPT-u na temu spamovanja poslovnih subjekata.

Danas stiže mi ovaj put e-mail spam od Microsofta sa pozivom na neku njihovu konferenciju (Fuj ili Fu šta već). :) Ni traga linku za odjavu, ništa. Ponovo, u pitanju kontakt adresa firme, e-mail koji osim mog knjigovođe, banke i apr-a nema niko.

MSPAM
MSpam

Na stranu kršenje zakona o oglašavanju (o da, spam je ilegalna stvar čak i u Srbiji), ostaje pitanje odakle Telenoru sveže promenjeno sedište moje agencije, odakle Microsoftu moj poslovni e-mail. I tako nakon malo istraživanja na DPT-u dolazimo do šokantnog odgovora. APR.

APR prodaje podatke o poslovnim subjektima! Da da, verovali ili ne i ovo je moguće u Srbiji. Na primer ako platite možete dobiti e-mail adrese, brojeve telefona itd. na primer 10.000 poslovnih subjekata sa recimo sedištem u Kragujevcu. Čak je i cenovnik dostupan na sajtu. Surovo!

Inače, pre par godina (rana faza dot kom buma) radio sam kao freelancer za kompaniju koja je izmedju ostalog posedovala sajt leadgreed.com. Na razne nacine (nagradne igre, specijalne ponude itd.) navlačili su korisnike da se prijavljuju, a negde pri dnu sitnim slovima trebalo je samo čekirati da ste “saglasni da primate reklame od strane naše kompanije i naših cenjenih partnera”. Naravno u praksi ovo je značilo preprodaju podataka o korisnicima (leadovi) trećim licima – “partnerima”, koji su u svakom trenutku mogli da kupe xxx targeted leadova (tipa xxx korisnika iz LA-a starosti izmedju 30-40 godina). Partneri su naravno leadove koristili isključivo za spam, što je vrlo brzo rezultovalo sa par desetina tužbi i zatvaranjem sajta.

E sad, za razliku od LeadGreed-a, prilikom prijave APR-u korisnici ne popunjavaju nikakva polja koja bi (makar i sitnim slovima) pominjala prodaju ličnih podataka trećim licima. Na stranu sto je APR vladina agencija a ne sajt neke grupe sumnjivih likova rešenih da iskoriste dot com bum i dignu koji dolar na brzinu.

Browser Detection Update

Danas sam sticajem okolnosti bio u prilici da nakon duzeg vremena updatujem svoju klasu za detekciju browsera. Radi se o klasi koja omogucava detektovanje tacne verzije Browsera/OS-a na osnovu user agenta browsera.

Npr: Mozilla Firefox 3.0.4 / Mac OS X

Može biti od koristi u slučaju da želite da korisnike određenih browsera redirektujete na posebne strane, kod pravljenja sopstvene statistike korišćenosti browsera itd.

Update sadrži dodatu podršku za Google Chrome, iPhone i Windows Vista OS.

Kompletan kod sa primerima možete downloadovati ovde

Izlaz scripta na ekranu i fajlu

Zbog prirode svog posla gotovo svakodnevno se bakćem sa raznoraznim php cli scriptovima. Često su u pitanju programi koji rade jako dugo (satima, neki čak i danima), ponekad praveći veliku količinu outputa, te zbog toga praktikujem da iste startujem unutar screen sesije, kako bih uvek mogao da se ponovo ulogujem u sesiju i bacim pogled kako stoje stvari.

Veoma je dobro logovati kompletan output skripta u fajl, za slučaj da je nešto pošlo naopako, ali nekako sam uvek voleo da onako “live” vidim na ekranu šta se dešava, umesto da mi ceo izlaz stoji u nekom tamo log fajlu. No, zahvaljući unix tee komandi i ovom postu, danas sam naučio da mogu imati obadva.

./script.php | tee out.log

Ovo će kreirati fajl out.log i usmeriti kompletan output scripta u njega, ali će isti biti prikazan i na ekranu (STDOUT). U slučaju da želite samo da dodate (append) output u postojeći log, nema problema:

./script.php | tee -a out.log

Vožnja sa mrtvacima

Pre izvesnog vremena narezao sam jedan CD specijalno za vožnju. Na njemu se između ostalog nalaze albumi grupa:

The Ramones (Ramonesmania)
Bob Marley (The best of)
Mother love bone (Apple)
Nirvana (Nevermind)
Metallica (Metallica aka black album)
The Cranberries
Blind Melown

U pitanju su većim delom bendovi koji su bili popularni tokom 90-tih (a ja ih naravno slušam i dan danas). Onako, uglavnom malo čvršći zvuk, idealno za furioznu vožnju po auto-putu. Na CD-u sam napisao “Too tough to die” … što je naziv jedne od pesama mojih mladalačkih idola – Ramonesa, ali istovremeno sam želeo (valjda samom sebi) da ukažem i na besmrtnost njihove muzike. Veći deo postave Ramonesa danas nažalost više nije među živima.

Elem, sinoć sam vraćajući se iz Beograda u sitne sate (nešto tipa 03am) pevušeći uz Blind Melonov Soak the Sin skapirao da je i njihova muzika otišla zauvek obzirom da njihov frontmen Shanon Hoon takođe nazalost više nije među živima. Počeo sam da vrtim foldere na CD-u (srećom pa imam komande na volanu) i skapirao sam da niko od bendova koje sam slušao te večeri više nije među živima. Nirvana (Curt Kobain), Blind Melon (Shanon Hoon), Mother Love Bone (Andrew Wood) … svi su već odavno napustili ovaj svet.

Odjednom, začuo sam nekakvo čudno lupkanje, bukalno kao da je neko kratko pokucao na haubu zadnjeg dela mog automobila. Ne verujem u duhove ali … skoro 4am i pogled na mrkli mrak koji vidim iza sebe u retrovizoru … na trenutak sam pomislio da imam nevidljivo društvo na zadnjem sedištu.

Stišao sam muziku i nekako brzo pronašao na disku The Cranberries. Načuljio sam uši ali kucanje više nisam čuo. Dobro je, oni su još uvek među živima :)

Barače Obama budi uvek sa nama

Šta reći … nisam verovao da će se za vreme mog života desiti da novi predsednik USA bude crnac… ali drago mi je da se desilo.

Naravno pobeda Obame ne znači ama baš ništa za Srbiju (američka politika prema Kosovu se neće promeniti), ali biće interesantno gledati kako će se Obama izboriti sa haosom (i to ne smo ekonomskim) koji mu je u nasledstvo ostavio George Bush.

Obama
Obamin plakat nalepljen preko bilborda “Kosovo je Srbija” u Beogradu.

Crossover besplatan danas

Crossover (ranije poznat kao Crossover Office) je skup alata koji omogućava startovanje native Windows aplikacija na ostalim operativnim sistemima (Linux, Mac OS X) bez postojeće instalacije Windowsa. Odličan software koji vam omogućava da na jednostavan način bez smaranja sa podešavanjem Wine-a pokrećete aplikacije poput Microsoft Office-a, Dreamweaver-a i sl. na Linuxu.

Momci iz CodeWeavers odlučili su da na današnji dan Crossover aplikacije budu besplatne, tj. možete skinuti registracioni ključ koji će imati istu vrednost kao da ste ga platili. No ono što je još interesantnije u ovoj priči jesu njihovi motivi za ovu akciju :)

Ponovo je to doba godine …

Danas je tačno godinu dana od tog dana, a čak i danas uprkos svemu imam potajnu nadu da sam u jutarnjoj izmaglici auto puta samo negde skrenuo, zaspao i usnuo … jedan veoma ružan san …

A tog jutra išli smo u Niš na BizzBuzz. U dogovoreno vreme pokupio sam Sandru, Mihaila i Vuleta. Probijajući se kroz jutarnju izmaglicu auto-puta Bgd-Niš nisam ni slutio da ću samo par sati istoga dana istim putem morati natrag.

U Niškoj Banji prohladno jutro, ne preterano ljubazni na recepciji hotela gde smo imali rezervisano dali su nam ključeve od soba koje nismo uspeli ni da isprobamo. Marko je ponovo održao kontraverzno predavanje ali je ovaj put priču od prošle godine nekako okrenuo naopačke. Igrao sam se sa wireless-om u konferencijskoj sali i nisam ni slutio šta mi se sprema …

Umesto da odemo na ručak na neko pristojnije mesto, nekako smo zaglavili u istom hotelu na klopi. Totalno shitty klopu prekinuo mi je poziv od kuće … “radili smo Jovani krvnu sliku … rezultati su jako loši … hemoglobin je samo xxx, leukociti yyy …” slušao sam zabezeknuto svoju ženu koja mi je pričala neke brojke koje nisam uopšte razumeo. Ja sa diplomom matematičara a ne razumem brojke … No jednu stvar nažalost jesam razumeo. Jovana je u bolnici, hospitalizovana je.

Sandra me je tešila da su rezultati krvnih analiza u privatnim laboratorijama totalno nepouzdani. Vule je zvao svoju kumu i uveravao me je da je u pitanju najobičniji virus. Čak je i čovek na recepciji hotela bio pun optimizma dok nam je naplaćivao punu cenu hotela iznajmljenih soba u koje praktično nismo bili ni ušli.

No atmosfera je bila znatno sumornija u kragujevačkoj bolnici. Lekar je naš razgovor ljubazno ali bez osmeha započeo rečima “…njeno stanje je stabilno, ona nije u životnoj opasnosti.” Jovana je izgledala uobičajeno dok je primala transfuziju krvi. Čak joj je i apetiti bio dobar. Iako su sumnjali na aplaziju kostne srži gledajući u nju nije smelo biti ni traga pesimizmu.

No odlazak kući na spavanje bio je mnogo strašniji. Prazan stan i njena prazna soba sa igračkama razbacanim na sve strane. Ceo stan oblepljen njenim crtežima … magneti na frižideru jedva su pridržavali hrpu istih … ona nije bila tu…

Dva dana nakon toga uradili su joj tu strašnu punkciju kostne srži, dok sam se ja tresao ispred vrata od odeljenja … rezultati su stigli brzo … “…ipak je leukemija ” bile su prve reči doktora. Ne znam kako opisati osećaj, možda je bolje i ne pokušavati. Rezervisali su nam bolnički kombi i smeštaj u Tiršovoj…

Danas je ponovo taj dan, samo godinu dana posle. Tmurno jutro i sitna jesenja kiša dok sam Jovanu vozio u školu. Više ne želi da nosi šeširić, hvali se da joj je kosica taman toliko porasla da može da je greje i štiti od hladnoće. Petak je, ona jedva čeka vikend. A ja mrzim ponedeljak još više jer toga dana radimo njene krvne analize … i nadamo se najboljem.

Uticaj globalne finansijske krize na rast dolara!?

Samo 3 meseca nakon što je zabeležio praktično najniži kurs u poslednjih 5 godina (15. Jula USD vs. EUR rate bio je 0.62), dolar beleži najveći rast i već je sada praktično na nivou iz oktobra 2005 godine.

usdrate.png

Nekako cela ova globalna finansijska kriza jako prija dolaru pa mi cela stvar deluje nelogično obzirom da je raspad bankarskog sistema u USA praktično i pokrenuo globalnu krizu. Voleo bih da čujem sada neko logično objašnjenje ekonomista.

Kako god, što se mene tiče, samo neka potraje (rast dolara, ne kriza) :)

Stigao Novi Macbook (Pro)

Kao što sam juče i najavio, dugo očekivani update Apple-ove Macbook linije računara konačno se desio na eventu koji je upravo završen. Ceo događaj uobičajeno nije bio prenošen online, ali mogao se pratiti live Blog na Gizmodo-u, kao i na “domaćem” MacKorisniku.

Elem, nakon kraćeg downtime-a Apple-ov sajt je update-ovan sa novim proizvodima, tako da je bilo interesantno baciti pogled. Kao što to obično biva glasine su uglavnom bile istinite. Novi Macbook praviće se od jednog parčeta aluminijuma (otud dugo najavljivano kodno ime “brick”), što će omogućiti veću kompaktnost, manje dimenzije i težinu. Kompletan proizvodni proces možete videti na odgovarajućem videu ovde.

mbp.jpg
Novi Macbook Pro

Macbook i Macbook Pro sada imaju gotovo identičan izgled koji dosta podseća na Macbook Air. Pored izmena u rasporedu priključaka (optički drajv je prebačen sa desne strane a svi ostali priključi sa leve), Firewire 400 je potpuno izbačen a DVI zamenjen miniDVI-em. Nivo baterije sada se može pratiti sa prednje strane kućišta a ne na dnu kao što je slučaj na aktuelnoj seriji (jako lepo). Dodate su nove multytouch mogućnosti, bolja grafička, malo veći hdd (250GB spram sadašnjih 200, RPM u osnovoj varijanti ostao isti tj. 5400), a nažalost mat ekran zamenjen je glossy.

E sad, glavna stvar – cena. Mnogi su očekivali da će Apple značajno spustiti cene svojih uređaja, ali to se nije desilo. Novi Macbook Pro ima istu cenu kao i stari, a to je u osnovnoj varijanti $2000USD. Na Apple store-u doduše stojie cena od $999 USD za beli Macbook (nisam provalio da li je samo u pitanju sniženje starog modela). Obzirom da sam nedavno nabavio MBP a da uskoro idem u USA, možda razmislim o prodaji ovog i upgrade-u na najnoviji. No realno, mislim da izmene nisu toliko značajne i da će i ova “stara” mašina još dugo odlično završavati posao :)

Updat
e:
Za razliku od prethodnih događaja sličnog tipa, Apple je jako brzo izbacio i ceo keynote sa snimkom kompletnog događaja.

Macbook Update

Već neko vreme spekulisalo se o 14. Oktobru kao potencijalnom datumu za update Macbook linije Apple laptopova. Internetom su kružile razne glasine sa navodnim slikama novog Macbook-a, pričalo se o novom proizvodnom procesu, čak i o dugo očekivanom tabletu (aka mactouch). I taman kada su glasine utihnule, a Apple korisnici (uključujući i mi novopečeni) pikirali MacWorld kao sledeći interesantan datum, Apple je izašao u javnost sa najavom eventa gde će po svoj prilici biti predstavljen veliki update Macbook linije.

spotlight on macbook

I dok Apple komuna sa nestrpljenjem isčekuje sutrašnji događaj, na jednom kineskom sajtu pojavile su se nove slike navodnog kućišta novog Macbook-a. Očekivano dizajn dosta liči na Macbook Air, optički uređaj je prebačen sa desne strane, dok se svi ostali priključci sada nalaze sa leve. Sudeći po ovim slikama, DVI port je zamenjen mini dvi-em, a tu je i misteriozni port nalepljen lepljivom trakom. Inače originalni sajt je trenutno down, ali sve slike možete videti i na sjajnom Mackorisnik Blogu.

Kad smo već kod Mackorisnik Bloga da napomenem da će sutrašnji event tradicionalno moći da se prati tamo, obzirom da se keynote video obično pojavi na apple sajtu tek nekoliko sati kasnije.

Beg sa društvenih mreža

Više nemam facebook account. Zatvorio sam ga po treći put od kad sam se registrovao, ali ovaj put želim da to bude na jedno duže vreme a možda i zauvek.

Kao što rekoh već sam ga zatvarao dva puta do sada, jednom kada mi se ćerka razbolela (mislim dete mi umire a ja dobijam na email neke tamo poke-ove i sl gluposti), a drugi put nakon jednog glupog nesporazuma sa svojim prijateljem Morenom. Dobra fora je što se u svakom trenutku možete predomisliti, jednostavno se ponovo ulogujete i sve je kao u stanju kada ste ga ostavili. Loša strana je … well isto to, loše za ljude sa slabim karakterom poput mene a dobro za vlasnika facebook-a :)

Elem, reč dve o svojim razlozima. Kao prvo, cenim da je za 90% ljudi facebook totalno beskoristan. Slanje pića, kafa, funny videa, kupovina prijatelja, virtuelni kućni ljubimci, … čak i virtuelni sex! Zabavno? … možda. Gubljenje vremena? Totalno!

OK, a šta sa onih 10% pitaće neko? Well … ako imate svoj sajt, biznis, whatever facebook vam omogućava da kreiranjem strane posvećene vašem sajtu aktivno promovišete isti i van samog sajta. Tako na primer ja sam za sajt Blogodak.com kreirao facebook stranu, povezao feed sa feed-om Blogodak Bloga tako da novosti o sajtu mogu biti praćene i na facebooku. Ako ste spremni da uložite i malo novca u promociju možete i da kreirate reklamnu kampanju koja će ciljanim posetiocima FB-a prikazivati baner sa vašom reklamom. Cenim da je to ok za strana tržišta, ali naše je pored toga što je malo problematično i po tome da postoji veoma mali broj korisnika FB-a koji su popunili podatke o svojim interesovanjima na osnovu čega FB radi targetiranje kampanja.

Nedavno su me pitali šta bih voleo da kupim kada bih imao stvarno mnogo para. Moj odgovor bez mnogo razmišljanja bio je Vreme! Za nas developere vreme je neprocenljiv resurs kojeg praktično nikada nemamo dovoljno. Svakodnevni posao, razvoj, komunikacija sa klijentima, deadline-ovi, a u 24h treba ubaciti i privatan život (ako ga imate) i usavršavanje.

Sve u svemu, u costs vs. benefits analizi Facebook je dao tako malo za tako puno vremena. Bilo je krajnje vreme da se i ta priča završi.

SBB Matrix

Juce su Neo i kompanija po svoj prilici na kratko upali u Matrix u koji su vezani korisnici SBB-a, tako da je ceo grad ostao bez Interneta (svima je uplaceno vreme isteklo) jer smo se svi nasli u 2025 godini :)

sbb_matrix.gif

Srecom po nas SBB je brzo resio problem tako da je nase uzivanje u 2025 godini bilo kratkog daha :)

Srećan Rođendan Google

Pretraživač čije je ime postalo sinonim za pretragu danas proslavlja jubilarni deseti rođendan.

10th_birthday.gif

Za ovih deset godina Google je promenio način na koji koristimo Internet a nekako uz sve to uspeo i da zadrži imidž dobrih momaka.

Nakon deset godina postojanja jasno je da je Google promenio nas svet. Sada izgleda idu još jedan korak dalje i nude i vama da učinite isto.

Zagrizoh konačno i ja tu jabuku

Posle Dragana, Ilije i Nixe još jedan switcher u komuni. Da da, konačno sam i ja prelomio i uzeo za sebe jedan. Mac Book Pro moj izbor.

Picture 079

Merkao sam ga dosta dugo. Balavio da se još bolje izrazim :) Dugo vremena pokušavao da ga dovučem iz USA po prihvatljivim cenama. Jedno 17 varijanti mi je propalo.

A onda je nekim čudom došao na akciju kod naših distributera. Lomio sam se nekoliko dana, pre svega zbog glasina o update-u istog. U sredu konačno prelomio ali bezuspešno pokušavao da ga kupim u Bgd-u. U Apple store-u (Maksima Gorkog) imali su samo jedan koji je bio već prodat, a sa ostalim prodavcima totalni horor. Neki apple prodavci i ne znaju da im na sajtu stoji snižena cena, a neki drugi imaju akciju za artikal koji nemaju na lageru. Srećom moji stari prijatelji su priskočili i nabavili mi jedan preko veze, a moj prijatelj kuki je izigravao post expres (ne, ne, nije bilo šanse da čekam 4 dana da vidim to čudo) :)

Sve u svemu, tu je na mom radnom stolu, dnevnoj sobi, krevetu, krilu. Pomalo se mučim sa Leopardom (OS X), vraćaju mi se sećanja beskrajnih igrarija sa raznoraznim Linux GUI-ma. Realno … It just works … je ipak samo reklamni slogan ovog čoveka. Kao i za sve potrebno je vreme.

E sad, sledi razumno pitanje koje će verujem neko ko ovo čita postaviti. Vredi li tih para (za neupućene 2k USD)?

Realno manje više isti takav ili još bolji hardware bez fancy jabukice košta barem upola manje. Raspravljali smo o tome samo tako na DPT-u. No nešto drugo je kod mene prelomilo. Kao prvo činjenica da sam ga dugo želeo, maštao o njemu pre svega zbog fenomenalnog dizajna. Ali ono drugo i mnogo važnije. Feeling. Feeling koji je najbolje opisao Dragan koji je prvi od ljudi koje ja poznajem prešao na mac-a.

Jednostavno iskustvo je neopisivo i Apple zaslužuje svakog fanboya koji se time smatra – ložana je opravdana. Jel možete da verujete da se budim ujutru uspaljen jer znam da ću da dobar deo dana provesti radeći na njemu – bez obzira na to što mi posao u poslednje vreme nije nimalo uzbudljiv, šta više vrlo je suvoparan.

Naravno, očekujte i od mene detaljniji izveštaj za koju nedelju. U međuvremenu možete baciti pogled na moju ličnu unboxing galeriju na Flickru ili na Facebooku.

Ivana

Ponovo sam zapostavio Blog na duže vreme, ovaj put iz sasvim opravdanih razloga. Dobio sam još jedno dete, ponovo devojčicu. Ivana se rodila 19-tog avgusta, samo 2 dana posle rođendana svoje starije sestre o kojoj sam tako puno pisao na ovom Blogu. Iskreno se nadam da će ovo biti prvi i poslednji post o Ivani :)

A priča o Ivani je nadasve interesantna. Kada sam na ovom Blogu objavio užasnu vest da Jovana boluje od leukemije, post sam sarkastično nazvao “Život je pun iznenađenja”. Koliko je život čudan i sarkastičan saznao sam svega par nedelja nakon toga saznavši da mi je supruga trudna. Toliko željeno drugo dete koje smo 5 godina pokušavali da dobijemo. I onda kada smo se pomirili sa činjenicom da će Jovana biti jedinica, kada smo krenuli u borbu za njen život desilo se khm… još jedno iznenađenje. No ovaj put prijatno.

Prijatno, pozitivno, toliko pozitivno da sam u strahu da ne izbaksuziram rešio da ne pišem o tome čak ni ovde, niti sam se preterano trudio da se hvalim prijateljima (njih ionako nisam mnogo ni viđao pošto su mi meseci prošli u fazi kuća-bolnica).

Elem, sada kada sam ponovo postao ponosni tata moram da priznam da je osećaj pomalo čudan. Ponovo spavam 2,3 sata dnevno kao tokom Jovaninog lečenja, ponovo sam budan cele noći ili ustajem mnogo pre nego što bi trebalo … No osećaj je totalno drugačiji. Mnogo lepši, prirodniji.

Kao da mi se život ponovo okrenuo za 180 stepeni, no nekako stičem utisak da sam sada konačno napravio pun krug i da se stvari sada vraćaju u normalu. Nadam se da će potrajati :)

B92.FM iliti kako uspešno oterati korisnike

Pre nekoliko meseci sa sajta b92.net dobio sam obaveštenje o pokretanju novog servisa. Na stranu spamovanje korisnika (ne sećam se da sam se ikada prijavio da primam obaveštenja od njihovim novim servisima), na stranu način oslovljavanja u samom e-mailu gde nema persiranja što mene užasno nervira. To nije poenta cele ove priče.
Poenta priče je da je sajt b92 svim svojim korisnicima prijavljenim na b92 blog zbog otvaranja b92.fm sajta promenio password koji ja kao njihov korisnik ni do dana današnjeg nisam uspeo da promenim!

Danas sam po poslednji put u ovih nekoliko meseci pokušao u nadi da se nešto promenilo.

Krećem sa http://www.b92.fm/. Ukucavanje starih pristupnih podataka vodi me na http://session.b92.fm/login_check.php.

b921.gif

OK, khmm … pošto sam ja “zaboravio šifru” koju mi je b92 promenio, pratim link na Zaboravljena šifra a zatim ukucavam svoje korisničko ime, nakon čega dobijam sledeću poruku:

b92-forgotten.gif

Telekom ADSL korisnici ne mogu da promene šifru na B92 FM. Da bi ste promenili šifru posetite Telekom Srbija – promena šifre

Nakon promene šifre, moći će te da se ulogujete na B92 FM.

Wau Great! Dakle, jesam li ja to ni kriv ni dužan postao korisnik Telekom ADSL-a??! Ko zna, možda mi je neko preko noći ugradio ADSL priključak a da ja to nisam ni primetio :)))) No neće biti, moj SBB modem je i dalje tu i veselo svićka dok ja trošim svoje dragoceno vreme. No dobro, idemo dalje sa ovom sprdnjom, mislim … ipak sam ja malo mazohista i želim da koristim Telekom.FM ili kako god … i želim svoj password!

Dakle, pratim Telekom Srbija – promena šifre link, ukucavam svoje podatke i dobijam jednu interesantnu poruku, poruku koju verujem ne želite da na vašem sajtu ikada prikažete:

Sistem trenutno ne radi. Molimo Vas da pokušate kasnije

telekom.gif

OK. Sistem trenutno ne radi. Trenutno??! Kof kof … trenutno. Ovo “trenutno” kod Telekoma traje poslednjih nekoliko meseci, praktično od kad je cela ova sprdnja sa b92/telekom/kako-god.fm i počela.

Žao mi je, zaista sam jarko želeo da probam ovo čudo ali to je očigledno nemoguće. Nemoguće je naravno i da nastavim da koristim njihov Blog servis (koji ruku na srce nisam ni koristio osim da tu i tamo pošaljem neki komentar), pošto su mi promenili password bez mogućnosti da isti setujem ponovo.

No nešto smo ipak danas naučili (pažnja Internet Marketing Eksperti, ovo će vam trebati).

Ako želite da se otarasite korisnika:

– Promenite im password svaki put kad izbacite neki nov servis na Vašem sajtu
– Bez obzira na to da li su se pretplatili, šaljite im mailove o tome
– Nemojte dozvoliti da korisnici pomisle da ih poštujete. Nipošto ne oslovljavajte korisnika sa Vi. Obavezno koristite zapovedni način kad god je to moguće!
– Ustupite (prodajte) podatke vaših korisnika trećem sajtu
– Omogućite promenu passworda svakog 29. aprila februara. U međuvremenu se postarajte da korisnik dobije odgovarajuću poruku (sistem trenutno ne radi)

Povratak Kući

Pre neki dan kada sam čistio Blogodak od neaktivnih Blogova skapirao sam da i moj lični Blog još malo pa ispada sa liste. Više od mesec dana bez ijednog posta. Ne, nisam otišao na odmor niti ću imati taj luksuz ove godine. Jednostavno, previše obaveza oko Jovaninog lečenja a u retkim trenucima kada sam imao višak slobodnog vremena, nekako sam ga trošio uludo mlateći praznu slamu (ne mogu da se setim boljeg izraza za uzaludno gubljenje vremena) na Facebook-u.

Dobra vest je da smo pregurali još jednu fazu hemoterapije, ovaj put bez većih komplikacija. Zbog činjenice da je Jovana jako teško podnela prvi ciklus u tzv. reindukciji (neurološki ispad, teške infekcije …), lekari su doneli odluku da Jovani “oproste” poslednji miniciklus reinduktivne hemoterapije, tako da smo praktično završili sa intezivnom fazom lečenja. Sada čekamo da se krvna slika popravi, nakon čega će narednih godinu dana primati citostatike u manjim dozama i to u obliku tableta. Ukratko, wait and see faza gde će se videti kako je Jovana odreagovala na hemoterapiju u nadi da se leukemija nikada neće vratiti.

Sve u svemu, vratili smo se u Kragujevac a stan u Bgd-u ćemo od prvog septembra najverovatnije otkazati. Možda smo malo i poranili, ali kako god, brže bolje spakovali smo sve svoje stvari (90% Jovanine igračke koje je kao hrčak vredno skupljala prethodnih 9 meseci) i dovukli se do Kragujevca. There is no place like a home … mada …

Nekako sam se navikao navukao na Beograd. Uvek sam voleo da budem u centru zbivanja, tako da mi kilometarske gužve, beskrajne kolone u iščekivanju da se pređe most nekako nisu teško pale. Navukao sam se na sve moguće i nemoguće kafe za poneti (Grinet, Costa Coffee, Coffee Dream, Coffee&Factory …), na Mek, švrljanje po Delta City-u/Merkatoru (pogotovo sam bio impresioniran Ster-om) itd. No više od svega prijalo mi je znati da živim u gradu sa većim mogućnostima, mogućnostima koje doduše nisam preterano ni koristio ali dobro je bilo znati da su tu kad ti zatrebaju. Toga u Kg-u nažalost nema, a o sveprisutnom provincijskom duhu (koji delom šire novopečeni “Kragujevčani” sa čudnim akcentom i Kosovskim tablicama) bolje i da ne pričam.

Problem sa Bgd-om su “cijene” nekretnina koje su sve samo ne sitnica. 3k soma ojra /m2 … za stan na Vračaru … malo previše. U Kg-u se u najboljem slučaju drže na 1k, tako da bih morao da prodam cirka 3 stana da kupim jedan u Bgd-u. Problem je što mi u toj kalkulaciji još uvek nedostaju dva stana :)

Inače, pre nego sam napisao ovaj post prelistao sam postove koje sam pisao u prethodnih devet meseci. Još jednom sam proživeo užase koji su mi se dešavali, još jednom sam pročitao vaše komentare, između ostalog i od ljudi koji nažalost takođe imaju sasvim dovoljno svojih problema. Hvala vam svima na vašem vremenu, ako smem da kažem čak i na hrabrosti da te stvari čitate. Gledano sa strane, mora da je jako čudno videti mix ljudske patnje sa raznim pljuvačinama o političarima, komentarima o tenisu, novom iPhone-u itd. Sada kada se osvrnem unazad, nekako upravo tako sam i proživeo prethodnih 9 meseci, na fragmente. Malo očaja, tehnologije, politike i tenisa. :)

Uganda Spam :)

Mislite da ne postoji ništa originalnije nego staviti Chuck Norris will find you kao naslov za Spam email? I ja sam mislio tako do večeras :)

Please, do not delete the given message. Money obtained from spam will go to the help hungry to children uganda

Uganda Spam

Da da, ovo je jedan od Spam komentara na koji sam naleteo večeras listajući stotine “Recent Spam Harvest” poruka koje je Spam karma wp plugin uspešno prepoznao kao spam. Mislim da ću ga ipak ostaviti tamo :)

Tradicija se nastavlja

Microsoft Developeri očigledno veoma drže do tradicije obzirom da su i ovaj put povodom novog Firefoxa svojim kolegama iz Mozilla Fondacije poslali jednu lepu tortu :)

ie cake

Podsećanja radi slično se već desilo prilikom izlaska FF-a 2.0, no nekako mi ova nova torta izgleda mnogo ubedljivije. A da li će novi IE8 delovati tako kada se konačno bude pojavio, vreme će pokazati. U međuvremenu pored torte Mozilla će pokušati da “pojede” i još koji procenat market share kolača koji je do skoro neprikosnoveno pripadao IE-u.

Firefox 3

Today you’ll make history with Firefox

Na ovaj način pomalo pretenciozno Mozilla tim e-mailom me je podsetio na Firefox Download Day. Dugo najavljivana nova verzija Firefoxa biće dostupna za download u 17:00 UTC (18h po našem vremenu), a cilj je obaranje svetskog rekorda po broju downloada!

Negde oko 20h bezuspešno sam pokušavao da se nakačim na Mozilla sajt. Nakon ko zna koliko “Http/1.1 Service Unavailable” poruka, konačno mi se učitala glavna strana. Još uvek sa slikama i linkovima za Firefox 2!??? Kapiram da je Mozillin marketing tim odradio odličan posao ali je tehnički totalno zatajio (kakva blamaža) i taman kada sam počeo da hvatam shotove i spremao po starom srpskom običaju jednu lepu pljuvačinu po celoj ideji (uvek je lakše kritikovati nego nešto napraviti zar ne :), nakon ko zna kog refresha FF strane ovaj put učitala se nova, sa sve linkovima za Download Firefoxa 3! Naravno, odmah sam je downloadovao i instalirao.

Iako su razne beta i “Release Candidate” verzije već neko vreme bile dostupne za testiranje, zbog ekstenzija koje mi život znače nisam se nešto preterano interesovao za novi Firefox. Pojedini benchmarkovi browsera pokazivali su da će novi Firefox biti znatno brži nego pređašnji (bolji memory management itd.), ali tu je otrpilike i sve što sam znao o novom FF-u.

Firefox 3 instalirao sam na staru desktop mašinu (AMD XP 1600+/512MB), pre svega da bih testirao funkcionalnost za mene veoma važnih ekstenzija, ali delom i zbog testiranja brzine, jer je na toj (za današnje pojmove) veoma slaboj konfiguraciji kod “težih” strana (tipičan facebook profil npr.) FF 2 radio veoma sporo.

Instalacija (tačnije upgrade sa FF 2.x) protekla je bez ikakvih problema, sve extenzije osim Firebug-a i Winstripe teme su funkcionalne. Na prvi pogled sve izgleda manje više isto kao i kod FF2. Default tema me nije oduševila, no to je stvar ličnog ukusa. Osim ikonice u obliku zvezdice u “adress baru” koja služi dodavanje novih bookmarkova, novosti nisu preterano vidljive običnom korisniku. Zbog toga idem na Release Notes kako bi se bolje upoznao sa novim mogućnostima FF-a.

Novi Firefox donosi unapređenja kod sigurnosti, jednostavnu identifikaciju sajta klikom na favicon, kao i bolju zaštitu od phishinga, odlično za manje iskusne korisnike. Naveden je i “parental control” na Visti kao i integracija sa AV software-om, nisam probao pošto niti imam Vistu niti AV software :)

paypal.jpg Download
Od ostalih unapređenja tu su bolji zoom, unapređenja kod instalacije extenzija, lakši rad sa bookmarkovima itd. Ono što je meni lično najinteresantnije jeste unapređenje kod download managera. Konačno mogućnost nastavka downloada bez potrebe za third party software-om (uraaaaa). I da, “Smart Location Bar”. Nakon što počnete da kucate u address bar, FF će vam ponuditi url-ove ne samo na osnovu početka vašeg unosa, već i na osnovu tagova. Recimo, ukucate “news” i dobijete adrese iz history-a koje su vezane za vesti.

news
Smart Location Bar

Što se tiče novina “ispod haube”, tu je novi Gecko engine 1.9, podrška za JS 1.8, poboljšanja kod CSS-a itd itd. Poboljšanja kod JS-a su navodno takva da se recimo Gmail učitava gotovo duplo brže nego ranije. Zaista, brzina je impozantna, čak i na ovoj (veoma) slaboj mašini sve leti što nipošto nije bio slučaj sa starim FF2.
Btw, kompletnu listu novina interesantnih developerima možete naći ovde.

Za kraj, u ovom trenutku FF3 downloadovalo je preko 6 miliona korisnika. Ne znam da li je to dovoljno za obaranje rekorda (i koliko će kašnjenje sa startom imati uticaj na to), ali one koje to interesuje mogu pratiti real time brojke (sa sve listom top zemalja) ovde.

Predstavljen novi iPhone!

Dugo najavljivana nova verzija iPhone-a upravo u ovim trenucima predstavljena je javnosti!

iphone

Na osnovu dostupnih specifikacija, novi iPhone biće dostupan u dve boje (crna i bela), a za razliku od starog modela imaće 3G podršku kao i integrisani GPS! Prema najavi koštaće od $200USD i biće dostupan u preko 70 zemalja. Koliko vidim Srbija još uvek nije na listi, ali očekujem da će neko od naših mobilnih operatera u međuvremenu sklopiti deal sa Apple-om!

Inače novi iPhone je predstavljen na WWDC Konferenciji koja nije bila prenošena uživo (pretpostavljam da će Steve Jobs-ov keynote biti dostupan za download uskoro), ali kao i uvek u sličnim prilikama ekipa sajta mackorisnik.com revnosno je prenosila sva dešavanja.

Demonstracija Sile

Ovako bi se u najkraćem moglo opisati ovo što je Rafael Nadal uradio ove godine na Roland Garros-u.

Nakon polufinalnog meča u kome Nadal jednostavno nije pružio ni gram nade našem Noletu, u razgovoru sa svojim prijateljem o šansama Federera moj prvi komentar bio je da Federer ipak ima šanse. Recimo Nadalu bi mogao da padne klavir na glavu :)
Šalu na stranu i pored svega pruženog na ovogodišnjem RG-u očekivao sam ipak nešto veći otpor velikog Rogera Federera. Na kraju, jedno vrlo kratko finale u kome je Nadal jednostavno oduvao svog protivnika. 3:0 (6:1, 6:3, 6:0).

Na kraju, još jedna, četvrta u nizu titula za Nadala, najbolji niz na RG-u posle legendarnog Bjorna Borga. Ne znam, iako je Nadal zaista u mnogim elementima unapredio svoju igru, gledajući šta on radi na terenu, tj. gledajući kako ponekad bukvalno prkosi zakonima fizike zaista ne mogu a da se ne zapitam kako mu to polazi za rukom. Možda pomoću hemije :) ? Kako god, ovakvog Nadala još duuugo na sporoj šljaci Roland Garosa niko neće moći da dobije.

Vamos Rafa

Što se naših tenisera tiče, još jedan fantastičan Grand Slam. Ana je osvojila turnir, JJ i Nole polufinale, Zimonjić dva finala u kojima nažalost nije imao sreće. Tipsa razočaravajuće posle zaista dobre igre u poslednje vreme, no dobro, biće bolje na Wimbledonu :)
Meni lično najuzbudljiviji meč bio je meč između Ane i Jelene gde sam naravno navijao za JJ kojoj se po ko zna koji put desilo da ne uspeva da završi meč što je Ana znalački iskoristila. Otkrovenje turnira za mene je svakako mladi Letonac Ernest Gulbis, od koga je Nole u 1/4 finalu bio bolji taman onoliko koliko je svojevremeno bio lošiji od Federa u finalu US opena. Za dlaku dakle, iako rezultat (3:0) itekako može da prevari. Očekujem velike stvari od njega i na Wimbledonu.

Neprocenjivo

Do pakla i natrag

Ovako bi u najkraćem moglo da se opiše sve ono što smo sa Jovanom prošli u proteklih nekoliko nedelja. Ne želim i nemam snage da se vraćam natrag, ali zbog mojih prijatelja koji više ne smeju ni da me pozovu a redovno svraćaju na ovaj Blog, rekoh da napišem neke novosti. Naravno nadovezujem se na događaje opisane u prethodnom postu.

Nakon što je (kao što je opisano u poslednjem Update-u) Jovana počela da pokazuje prve optimistične znake oporavka, nekako je sve stalo na tome. Doktori nisu imali izbora i morali su da nastave sa hemoterapijom, a pošto je njeno stanje bilo stabilno pustili su nas kući. Nimalo prijatna situacija, osim što nije mogla da se seti imena predmeta, stvari, hrane, Jovana je imala problem i sa memorijom, u smislu da je pamtila šta se dešava taman nekih 20-tak sekundi. Nismo je forsirali, pokušavali smo sa nekim knjižicama daleko ispod njenog uzrasta, i taman kad bi nakon nekih kratkih vežbica pomislio da je konačno naučila nešto novo, par sekundi nakon toga ponovo bi imala problem da se seti sopstvenog imena.

“Gladna sam”

“Hoću nešto slatko”.

Ovo su verovatno dve jedine rečenice koje tih dana izgovorala. I ne samo to, već zbog kratkotrajnog pamćenja (ili ko zna čega već), jedno 100 puta je tražila nešto slatko, svaki put zaboravljajući da je prethodno nešto već pojela. Bilo je i smešno i tragično u isto vreme. Na kraju sam se dosetio i ostavljao omote od čokoladica na stolu, odmah pored nje.

Kada sam jednom mom prijatelju objasnio šta nam se dešava njegov komentar bio je u stilu “jebote … da li je moglo išta gore da se desi”. Odgovor je stigao istoga dana.

Ako se ne varam, bio je to četvrtak, Prvi maj. Još jedan u nizu neradnih dana. Jovana je počela da kašlje. Suvo, odvratno, sa napadima koji su u početku trajali oko 20-tak minuta svaki put produžujući se sve više i više. Odmah smo googlali i otkrili da citostatik koji je poslednji primala može da izazove kašalj kao nuspojavu. Iste noći dobila je temperaturu koja nije prelazila kritičnih 38.5 (zbog citostatika i/ili neutropenije uopšte nije neuobičajena temperatura koja ne bi trebala da ide preko 38.5C). Nakon dve neprospavane noći u subotu smo iscimali jednog od Jovaninih hematologa koji je nekim slučajem bio na klinici. Leukociti 1.0, ali miran CRP i temperatura koja nije prelazila 38.5 realno nisu bili alarm za uzbunu. Slično je bilo na pregledu kod drugog lekara narednog dana. No, kašalj nije prestajao.

Konačno došao je ponedeljak (5. maj). Temperatura je tokom prethodne noći bila gotovo 39C, leukociti dodatno pali na 0.6. Jovana ponovo hospitalizovana, smesta uključeni antibiotici (longacef i amikacin). Snimak pluća bio je uredan, ali temperatura uprkos antibioticima nastavila da raste. Iako je maltene naizmenično primala antipiretike (paracet, brufen i novangetol), temperatura je naredna 3 dana stalno bila tu negde oko 39C. Krvna slika otišla dođavola, Leukociti pali na 0.3, Hemoglobin na 65. Uprkos temperaturi morala je da primi transfuziju. Zbog niskih trombocita non stop ima sukrvicu u nosu. Povraća. U “sadržaju” vide se ugrušci krvi. Užas. Sve vreme ponavljam sebi “ok, izgleda dramatično, ali biće sve ok”.

Četvrtak, 8. Maj. Jovani su promenili antibiotik, od danas između ostalog prima Baktrim. Moja Sara (koja je btw lekar) zna što to znači i plačnim glasom mi preko mobilnog saopštava novosti. Doktori sumnjaju na Pneumocystis Carinii. PCP. Bakterija koja ne ugrožava normalne zdrave ljude, već one sa kompromitovanim imunitetom. AIDS, Leukemia… Ako se na vreme ne krene sa odgovarajućim antibiotikom, fatalna je. Molimo se Bogu da to ipak nije TO.

Narednog dana Jovanino stanje nepromenjeno. Broj respiracija popeo se na 60-tak u minutu. Doktori su sada već sigurni da je u pitanju PCP, Jovanina doktorka nam optimistički saopštava da se očekuje rezolucija simptoma u narednih 48h. Naravno, nisu isključene i komplikacije, ako krene po zlu Jovana može u roku od par sati završiti na aparatima za disanje. Sve vreme pomoću pulsnog oksimetra zabrinuto merimo puls i saturaciju kiseonika koja je negde oko 94%. I onda, baš kako je Jovanina doktorka rekla, u narednih 48 sati temperatura je lagano počela da opada tako da tokom vikenda uopšte nije ni imala temperaturu, disanje se smirilo, napadi kašlja su prestali a saturacija je lagano otišla na normalu. Sumnja na PCP i odluka doktora da uključe Baktrim Jovani je spasila život. Nekoliko dana nakon toga pustili su nas kući.

Da stvar bude još lepša, zajedno sa oporavkom od PCP-a nekim čudom Jovana se vratila u svoje manje više uobičajeno stanje u neurološkom smislu. Problem sa imenovanjem stvari oko sebe (aphasia) gotovo je potpuno nestao, a memorija se popravlja iz dana u dan. Na testu kod psihologa uredno je uspevala da usmeno izgovoren niz od 5 brojeva izgovori obrnutom redosledu.

Neke stvari još uvek nisu savršene ali imamo puno razloga da budemo optimisti. A ja nadu da će ovo biti i poslednji post o bolestima i problemima. Ah da, nadam se da će sledeći biti o programiranju a ne politici ;)

The only easy day was yesterday

Ponedeljak, April, 21
——————–
Danas treba da započnemo novi krug hemoterapije. Tek dve nedelje od kad smo se nakon kraće pauze vratili u Bgd na hemoterapiju. Tek smo načeli fazu reindukcije, a deluje kao da su prošle dve godine.

Jovana užasno razdražljiva, verovatno zbog konjskih doza kortikosteroida. Leukociti su joj pali na 1.5, ispod dozvoljene granice za nastavak terapije. Sve se odlaže do srede, u nadi da će leukociti skočiti.

Stižemo kući. Jovana ne prestaje da plače, sve vreme se izvinjavajući kako je “strašno nervoooznaaa” … ostatak dana provodi u krevetu u svojoj sobi. Ne uspevamo da je nateramo da se izvuče iz njega. Ne želi da gleda svoju omiljenu seriju na HRT-u, propušta i sunđer boba. Konstatujemo da Hvala Bogu ove nedelje polako smanjujemo konjske doze kortikosteroida (deksazon), nadamo se da će svakim danom biti sve bolje.

Uveče pričam Sari sve svoje strahove. Narednih pet godina nećemo imati mira. Svaki put kada se zakašlje, kada joj skoči temperatura, kada izgleda bledo u licu, mislićemo da je to To! Relaps. Recidiv. Blasti su se vratili. Užas.. Treba mi snage da preživim narednih 5 (pet) godina.

Ostajem za kompjuterom do kasno u noć. Jovana takođe ne spava, iz svoje sobe doziva … “hoću vodu, hoću da piškim, dođi da me malo češkaš …” … na moje kritike da bi trebala da spava kaže da je samo malo nervozna. Konačno oko 03am ležem u krevet da spavam. U polusnu čujem kako Jovana plače da je gladna (posledice kortikosteroida) i Saru kako gunđa praveći joj sendvič.

Utorak, April, 22
——————–
“DRAGANE, MORAMO BRZO U BOLNICU. JOVANA IZGLEDA IMA EPI”.

Ovo su bile Sarine reči. Skačem na noge i zatičem Jovanu kako leži na krevetu beživotno otvorenih očiju, u lokvi svoje mokraće. Sara joj pipa puls, konstatuje da diše i pomera je na stranu da se ne bi ugušila. Zovemo hitnu pomoć … kažu da stižu za 6 minuta. Gledam na sat, oko 8:30 je. Zovemo Hematologiju u Tiršovoj gde se Jovana leči, kažu da dođemo odmah. Svaki sekund traje večnost.

DRAGANEE, MISLIM DA JE GUBIMOOO

Pokušavam ponovo da dobijem hitnu, ali čim sam rekao “Zovem iz Dubljanske” glas sa druge strane mi drsko odbrusi “Ekipa je poslata” i prekine vezu. Odlučujem da Jovanu transportujem sam, makar negde blizu Tiršove odakle ću je preneti na rukama.

Palim auto. Vozim 50 metara u rikverc brže nego ikada i pravim turn. Vozim 100 na sat kroz Dubljansku sve vreme držeći sirenu na upravljaču. Ulazimo u Nebojšinu gde je po običaju totalni kolaps. Penjem se na trotoar i kao u akcionim filmovima vozim velikom brzinom trotoarom. Srećom nema pešaka. Odlučujem da presečem bulevar bez obzira što je crveno, ali srećom pali se zeleno svetlo i ulećem u Tiršovu. Izlećem iz kola i na rukama nosim Jovanu do drugog sprata. Tamo nas Bogu hvala spremno čekaju.

MOLIM TE BOŽE SAMO DA PREŽIVI

Ponavljam u sebi dok lagano u stondu silazim da premestim auto na neko drugo mesto. Ja, loš vernik prizivam Boga i kostatujem da je moje dete sada samo u njegovim rukama…

Dok pravim treći krug oko Tiršove tražeći mesto za parking zove me Sara i kaže da je Jovana živa, da je u nekom polusvesnom stanju bila na skeneru i da ćemo videti. Kada sam otišao kod nje nasmešila mi se. Ne može da priča, izgleda da ne može ni da se kreće, ali mi se nasmešila.

Sara me šalje u Lili da kupim pamperse za decu do 20kg. Hodam ulicom kao Zombi, nadajući se da je sve ovo samo san. Uzimam odgovarajuće pamperse (nisam ni znao da takvi uopšte postoje) i stavljam ih u korpu. Približavam se kasi ali mi suze same nekontrolisano cure niz obraze. Stajem u stranu i zovem kukija. “Sorry man, znam da te budim ali moram da pričam sa nekim ili ću se smesta ubiti…” prepričavam Kukiju šta se desilo. Budi tu, doći ćemo uskoro, kaže on.

Vraćam se u Tiršovu kod Jovane. Sara i ja konstatujemo da Jovana ne može da priča osim što sa da/ne odgovara na naša pitanja. Ne može da pomera desnu ruku/nogu. Pogled joj je prazan i bez emocija. Započne rečenicu sa “Znaci, mislim … ” i to ponavlja 10-tak puta dok je ne pomazimo i zatrazimo da se smiri.

Izlazim … ne. BEŽIM iz tog pakla da se nađem sa Kukijem i Katarinom. Pričam im situaciju, zabrinuti su ali me teše. “Znaš isto to desilo se u Dr. Hausu i sve se dobro završilo …”. Sedamo na klupu u parku ispred Tiršove da kratko predahnemo.

Pričam Kukiju i Katarini priču kako sam juče proklinjao zlu sudbinu, pokušavajući da se setim kome sam i šta nažao u životu učinio. A danas … danas moje dete … moja Jovana koja je sa 3 počela da čita, koja uredno chatuje sa pola mojih kolega na ICQ-u, koja bez problema sabira, množi, deli. Moja Jovana, koju su na upisu u školu pitali da li želi odmah u treći razred … Moja Jovana ima problem da se seti svog imena, koje uz to ne može ni da izgovori. Kukijev odgovor lakonski kao i uvek…

“Znaš Dinkice kako se kaže … The only easy day was yesterday”

Vraćamo se u bolnicu sa Kukijem. Jovana nije prepoznala Kukija. Zapravo ne verujem da bi osim nas roditelja prepoznala bilo koga. Doktori misle da je ipak bio epi status, još uvek ne znaju uzrok. Ne znaju hoće li se i kako oporaviti.

Proveo sam noć u bolnici kraj Jovane, veći deo noći mazeći njenu kosicu … paperje tek naraslo nakon hemoterapije, umrljano u gel koji su joj stavili kada su radili EEG. Paperje koje je već počelo da opada…
Celu noć se budila i pokušavala nešto da mi kaže. Izgleda da može sama da piški pošto se buni što joj stavljam pampers. Tera me da ga menjam svaki put kada to obavi u njega. I tako … celu noć.

Današnji dan. Bez mnogo promena. Teška srca javio sam roditeljima i nekim ljudima koje znam. Telefon mi non stop zvoni, pomalo me iritira, jer nemam ništa novo da kažem. Jovana izgleda ipak kontroliše svoju motoriku ali ostalo se sporo ili nikako ne poboljšava. Govor je na istom nivou, izgleda da ima i problem sa perifernim vidom.

Konačno nakon dva dana vrlo kratko pregleda je Neurolog i konstatuje da moramo obaviti magnetnu rezonancu ali isključivo u nekoj ŽTP bolnici u Savskoj ulici. U KBC-u ne primaju decu. Ne primaju decu ni u ŽTP objašnjavaju Sari preko telefona. Kuki me vozi tamo ne bi li ih nekako ubedio da ipak prime Jovanu, ali oni mi ljubazno objašnjavaju da tako nešto nije ni moguće niti pametno. Najljubaznije mi daju kontakte privatne klinike i klinike u Sremskoj Kamenici gde to mogu obaviti kvalitetno i odmah.

Psujem sve političare dok prolazim pored načičkanih bilboarda.

SRBIJA
KOSOVO
EVROPA
PODRŽI
NE DAMO

Moja Jovana ne može na magnetnu rezonancu. Dete u Beogradu ne može u državnoj ustanovi da uradi pregled koji joj je neophodan.

Očajan vraćam se u Tiršovu i molim za savet koju opciju odabrati. Jovani je pao Natrijum i ne može van klinike. Tiršova ima rezonancu koja ne radi. Sestra mi se žali da je uređaji za doziranje infuzije poblesaveo, tako da je ono što je trebalo da ide 4 sata otišlo za 2. Odeljenje gde se leče najteži bolesnici prepuno. Audi A6 kojim se voze političari ne sme trokira. Ne damo Kosovo!

Žalim se Jovaninom lekaru na tretman što se tiče Neuroloških pregleda. Da li je potrebno da prođe 2 dana da dete koje je imalo Epi Status ili Moždani udar ima pregled kod Neurologa? Naš omiljeni hematolog ljubazno mi objašnjava da imam pravo da budem nezadovljan ali da neke službe u ovoj državi nažalost očigledno ne funkcionišu kako treba.

Odlazim kući do večeras. Sara mi javlja kako su ipak naposletku nahvatali nekog neurologa, koji će možda čak i biti tamo i za vreme praznika. Mogućnosti su razne, ali moramo sačekati rezultate sutrašnjeg MRI-a, u nadi da će sve ovo ipak nekim čudom proći bez težih posledica.

Možda nam predstojeći dani nekim čudom ipak budu lakši nego ovi. Držite nam fige!

UPDATE
Mali update pošto su me mnogi ljudi zvali oko Jovane i nudili pomoć.

Juče su Jovani ponovili ponovo sve moguće i nemoguće analize, skener, eho srca, a bili smo i na na magnetnoj rezonanci (Jovana se nije ni pomerila za tih 45 minuta, iako je MRI vrlo neprijatan zbog extra jakih “drum & base” like zvukova). Skener nije rekao ništa novo, ali su se na magnetnoj rezonanci videla neka oštećenja u različitim regijama mozga. Dr. koji je tumačio u toj klinici je meni laiku onako plastično objasnio, da je to kao da je imala neka 3 mini šloga na različitim mestima, ali da se ne vide nikakvi trombi, krvarenja i sl. Doktori na hematologiji međutim nisu bili zadovoljni rezultatom MRI-a iz prostog razloga što još uvek nemamo tačan uzrok njenog stanja. Sumnja se na nekoliko stvari, ali je Jovana potpuno pokrivena terapijom za svaki od njih.

No ono što je trenutno najvažnije je da je njeno stanje stabilno. Ona se oseća bolje, počela je pomalo da priča i povezuje stvari. Još uvek ima problem da seti čak i svog imena u nekim trenucima, a u nekim vas totalno zaseni (tipa vidi na RTS-u tenis i izgovori da “Sigurno igra Novak Đoković”) :). Što se mene tiče, da ponovim reči Jovaninih lekara, hajde da ona bude dobro pa da nikada i ne saznamo šta je sve uzrok.

Moram da iskoristim priliku ovde i da se beskrajno zahvalim doktorima i celom osoblju na hematologiji, ljudi koji zaista požtrvovano i savesno rade svoj posao iako možda rade sa najtežim bolesnicima i u ne baš idealnim uslovima. Kamo sreće da je tako i sa drugim stvarima na klinici i u ovoj zemlji inače.

Hvala Vam puno na vašoj podršci, držite nam fige i dalje.

MySQL Jokeri

Pitanje za milion dolara u nekom popularnom kvizu. Imate samo 15 sekundi za odgovor. Srecni ste jer ste izvukli pitanje iz vase omiljene oblasti :)

Kako obrisati sve korisnike ciji nick pocinje sa donjom crtom (‘_’).

I vas odgovor je naravno:

delete from users where username like '_%';

Vec mastate o raskalasnom zivotu daleko od kompjutera, mozda i neka jahtica pride (i sve sto ide u to lol). Glas voditelja vraca vas u surovu realnost. “Zao mi je, ovo nije tacan odgovor”. U neverici gledate vas query i milione koji su otisli u nepovrat.

Verovali ili ne, slicnu nevericu iskusio sam na svojoj kozi pre nekoliko veceri, tacnije 8. aprila. U tabeli sa nekoliko miliona generisanih domena uocen je bug (mala greska u regularnom izrazu) i nekako su generisani i domeni koji pocinju sa znakom “_”. Underscore (donja crta) naravno nije dozvoljen kod domena, bug je ispravljen ali treba obrisati i te nevalidne domene iz baze. Nista lakse, jedan brzi query i sve ce ubrzo biti pocisceno. Otvaram mysql klijent i bez mnogo razmisljanja kucam:

mysql> delete from result_domains where domain like '_%';
Query OK, 9035782 rows affected (9 min 57.35 sec)

WTF!?? Query je obrisao sve domene iz tabele. Ali kaaakooo???

I onda se setim. Donja crta – ‘_’ je poput ‘%’, takodje joker karakter koji za razliku od ‘%’ (koji menja ‘nula ili vise’ karaktera), ‘_’ menja tacno jedan karakter. Ne secam se kada sam ga poslednji put koristio (ako sam ga uopste koristio), ali znam da mi je on dosao glave.

Cimam admina na ICQ … treba mi backup, server taj i taj, tabela ta i ta, poslednji koji imamo … ASAP! Posle 30-tak sekundi admin se javlja “ok, poslednji koji imamo je od 8 marta. Gde da ti stavim?”. FUCK!!!

FUCK!!! FUCK!!! FUCK!!! FUUUUCK!!!

Ustajem od kompjutera i besno setam kroz sobu. Na postoji nacin da objasnim klijentu da sam jednim jedinim kverijem sjebao sate i sate mukotrpnog rada, podatke vredne verovatno hiljade dolara. Da imam utoku verovatno bih pao u iskusenje da pucam sebi u glavu. Mozda pre toga da sredim i admina? Kako god, sta je tu je, ne preostaje nista drugo nego da napisem email i objasnim svom klijentu sta se desilo.

Sedam ponovo za comp, ali umesto da otvorim thunderbird, cimam ponovo admina.

– Ja: “Jebote … kako se desilo da je poslednji backup star mesec dana???”
– Admin: “Kako to mislis? Ovo je backup od sinoc!?”
– Ja: “Rekao si 8 mart???”
– Admin: “Ups. Sorry, 8. April. Sad gledam, kreiran je pre samo par sati. Moze?”

I tako, my ass has been saved. Ali moglo je i biti drugacije. Mnogo drugacije.

Pouka price:

1) Budite ekstremno oprezni kada kucate nesto unutar mysql klijenta (ili phpmyadmina) koji barata sa live podacima
2) Ako morate da brisete/update-ujete nesto, uvek uradite prvo count nad istim podacima i istom where klauzom kako bi ste se uverili da je to bas ono sto ste zeleli.

Npr:

mysql> select count(*) from result_domains where domain like '_%';
+----------+
| count(*) |
+----------+
|  9035782 |
+----------+
1 row in set (5.27 sec)

(ups nesto ne valja, ovo ce obrisati sve domene koje imamo)

mysql> select count(*) from result_domains where domain like '\_%';
+----------+
| count(*) |
+----------+
|        0 |
+----------+
1 row in set (4.18 sec)

Aha, sada je sve ok :)

3) Uvek pravite redovan backup. Ako to za vas rade admini postarajte se da rade svoj posao kako treba. Cak i tada nije losa ideja da s vremena na vreme napravite sopstveni backup.

P.S. Problem sa pocetka price (matchovanje stringa koji pocinje sa ‘_’) resava se jednostavnim escapovanjem specijalnog karaktera. Dakle:

select foo from footable where somefield like '\_%';

ili ako ste ljubitelj regularnih izraza:

select foo from footable where somefield regexp '^_';

Jubilej i još ponešto

Kako su krenule stvari u mom životu, još malo pa ću na ovom Blogu imati samo vremena da obeležavam jubileje. Pre par nedelja pisao sam o svojoj IT (pra)istoriji, a danas sasvim slučajno zahvaljujući Varaginom istraživanju o počecima Blogova u Srbiji provalih da je i moj Blog sve matoriji. Da dragi moji, juče je prošlo tri godine od mog prvog neveštog posta na očajnom engleskom jeziku. Od očajnog engleskog jedino je bila gora platforma – Movable Type. Ni sam ne znam kako sam izdržao gotovo pune dve godine pre nego što sam sa Movable Type-a prešao na WordPress. No, da ne mlatim mnogo o istoriji, ionako sam to već pisao na prošloj godišnjici, pa bolje da se ne ponavljam :)

Poslednjih nekoliko meseci od kada se Jovana razbolela bili su užasno teški. Selidba za Beograd, zatim svakodnevni odlasci u bolnicu, hemotarapija, antibiotici, transfuzije, komplikacije. I ono najteže i najgore od svega. Neizvesnost. Kada sve dnevne obaveze nestanu, kada se monitor i sva svetla ugase. Neizvesnot i strah. Teško opisiv. Budan si a opet imaš noćne more … i tako sve do jutra kada prvi zraci zore probude neku novu nadu … i onda uhvatim san. Sat, ponekad dva.

Za svo to vreme verovali ili ne, nekoliko puta pomislio sam kako je divno živeti u državi kao što je Srbija. Non stop neko sranje, izbori, Kosovo, PatriJote vs. izdajnici, pad vlade, koncesija.. ali i Pobede Noleta, Čavića… Kako god, dovoljno je da uključiš vesti i eto ti reality show. Ne treba ti veliki …ovaj … mali batica :)

Jovana je juče imala “randomizaciju” terapije. To je ono … faza lečenja kada se slučajnim odabirom bira jedna od grana nastavka terapije, a uspešnost se beleži statistički “tamo negde”, tako da se jednoga dana može znati koja grana je bila bolja. Ništa lepše nego kada i sami postanete deo statistike. :(

Elem, postojale su dve varijante, u najkraćem duža i kraća. Nekako nam je zbog svega više odgovarala kraća, 2-3 meseca lečenja u odnosu na dužu koja u idealnom slučaju (bez komplikacija) traje 6. Barem na papiru, manje citostatika, “bockanja”, smaranja … Naravno, izvukli smo dužu.

Kada mi je doktor između ostalog objašnjavao da će za randomizaciju koristiti kompjuter u šali sam mu “objasnio” da kao programer odlično znam da je kompjuter “djavolja naprava” i da je poslednje što želim da kompjuter pseudo slučajnim brojevima odlučuje kako će se moje dete lečiti. Možda da ipak bacamo novčić :) Kada je doktor posle došao sa rezultatima “randomizacije” samo mi je rekao “… lepo ste rekli … djavolja naprava” :)

Epilog … još 6 meseci u Beogradu.

20 godina mog IT-a

Kada sam sinoć u želji da malo trolujem na facebook-u linkovao svoju prošlogodišnju pljuvačinu po 8. Martu setio sam se jedne vrlo lične i nadasve interesantne stvari. Naime, baš na taj dan, 8. Mart 1988. godine stigao je moj prvi kompjuter. Commodore 64. Debeljko. Mala siva kutija… Tako mnogo epiteta da bi se opisala jedna divna stvar za koju me vezuju tako divne uspomene.

Stigao je na danasnji dan pre 20 godina iz Belgije. Donela mi ga je moja tetka kako bi smo uštedeli (na kraju je ispalo duplo skuplje nego da smo ga kupili ovde). Uz C64 dobio sam i Flopy Disk Drive 1541-II koji je tada koštao još skuplje nego sam kompjuter. Poređenja radi, ako bi danas C64 koštao 300Eura, 1541 koštao bi nekih 400. Takav je bio odnos. Inače, u to vreme ova skalamerija sa sve carinom izašla je cirka 1000 DM (Nemačkih Maraka). I dan danas se sećam onih oblih ispravljača za C64 (i nešto manje oblih za 1541) koji bi se nakon par sati igranja toliko usijali da je pretila opasnost da izbije požar (naročito u letnjim mesecima), 5.25″ SS DD disketa koje si jednim rezanjem pretvarao u Double Side :)

Naravno, matorci su odmah mislili da će im se ova skupa investicija brzo isplatiti čim njihov sin sedne za tastaturu i nauči to khm…programiranje. No umesto da sednem za tastaturu ja sam se prihvatio Joysticka (QuickShot II). 1942, Commando, Test Drive, The last ninja a nešto kasnije Pirates! i Defender of the crown samo su neke od igrica koje su obeležile taj period mog detinjsta. U to vreme piraterija je naravno cvetala, piratizovane igrice mogao si bez problema da pronadjes u oglasima koji su se objavljivali u Svetu Kompjutera. Cak je SK u to vreme pravio i neko takmičenje tipa “Pirat No1” gde su korisnici glasali za najboljeg pirata. Ah, kakvo doba :)

Pošto u to vreme nije bilo Blogovanja, svoju kreativnost u pisanju (buahaha) ispoljavao sam u rubrici “A šta da radim” koju je uređivao koliko se sećam izvesni Nenad Vasović. Moje opise igara SK nikada nije objavio :)

Nešto kasnije je došao mašinac (seća li se iko monitora 4951249152), gde sam prateći legendarni intro servis (Milan Vještica RIP) naučio prve korake u asembleru. LDA, STA, STX, … Sećam se kako sam pisao po sveskama adrese raznih registara u C64 (tipa za sprajtove) i nekih mini listinga oduševljavajući se sasvim običnim stvarima.

A onda … onda nam se desio narod, pa zatim ratovi, kriza, sankcije, beda. Umesto da C64 zamenim (logično) Amigom, C64 je ostao moj jedini kompjuter tokom cele srednje škole. Čak sam i svoj maturski pisao na njemu. Program u pascalu koji je svirao “Child in time” od Deep Purple-a potpuno je razvijan na Oxford Pascalu, tadasnjoj implementaciji Pascala na C64. Naravno, isti source je radio savrseno na PC-u :) Desetak godina kasnije neki klinci su me na nekoj žurci (na pomen da sam išao u tehničku) pitali da li znam ludaka iz te generacije koji je napravio program koji svira Child in time. :)

Leta 1995 (par meseci nakon vojnog roka) kompjuter sam prodao za tadašnjih 250 maraka. Trebala mi je kinta za letovanje. To letovanje i dan danas pamtim, ali bih voleo da mi je i C64 sada ovde. Ponekad kada me uhvati nostalgija poteram Defender u C64 emulatoru, čisto da me želja mine. Ali ništa dok ne sedneš pred TV, ubaciš džojstik u port II i igraš sve dok ne osetiš onaj miris usijane plastike iz C64 transformatora.

P.S. Ovaj post je pisan preko Telenor GPRS-a, obrirom da mi je po marfiju sbb istekao u subotu taman na vreme da SBB ne prihvati moju online uplatu. Otud nema odgovarajućih slika “debeljka” :)

Next Page »