Caught in a Web

Kao što ste iz mog prethodnog posta mogli i zaključiti, ja sam (Internet) preduzetnik, posedujem malu firmu i office u centru grada. Nemam nijednog klijenta u Srbiji i ako bi zanemarili par stalnih klijenata za koje sporadično odradim neki poslić moglo bi se reći da full time radim za američku firmu First Beat Media. Firmu posedujem pre svega da bi sve te devizne uplate mogle legalno ući u zemlju kako bih plaćao porez i mogao mirno spavati. No ovo nije priča o tome.

U jučerašnjoj reakciji na post Mađarskog preduzetnika smo između ostalog pokrenuli i pitanje na koji način država troši novac koji prikuplja od poreskih obveznika. Naravno svi mi znamo da je u Srbiji već nekih 20-tak godina na vlasti partijska država u kojoj su javna preduzeća meka za zapošljavanje partijskih poslušnika, ljubavnica i rođaka. Postojeća radna mesta odavno su popunjena ali je država veoma kreativna u izmišljanju novih kako bi armije novih poslušnika mogle naći uhlebljenje na grbači ljudi koji zaista rade i za to plaćaju porez.

I tako počnem da razmišljam šta bi bilo kada bi moja firma nekim čudom postala javno preduzeće gde troškove ne snosim ja već to plaćaju poreski obveznici. Siguran sam da bi se odmah ukazala potreba za sledećim radnim mestima:

- Radno mesto sekretarice
Svu svoju komunikaciju sa klijentima i kolegama obavljam mailovima ili IM-om. Moji klijenti su daleko odavde tako da u firmu osim prijatelja tu i tamo ne dolazi niko. Pa ipak tu i tamo treba se javiti na telefon, skuvati kafu, oprati prljave sudove što je naravno posao sekretarice. Sad kad malo bolje razmislim pitam se kako sam uopšte mogao živeti bez nje!

- Radno mesto vozača
Neretko moram izaći iz firme i obaviti nešto. Bilo da je to smaračina u banci, sa knjigovođom ili privatne obaveze, takve stvari su gotovo svakodnevne. Naravno jasno vam je da mi je vozač samim tim neophodan kako bi me mogao voziti na sva ta mesta koja se nalaze na par stotina metara od moje kancelarije. I ne samo to, neophodan mi je i službeni automobil kao i plaćeno parking mesto što bliže kancelariji kako ne bih morao da trošim energiju hodajući čak do auta.

- Radno mesto kurira
Apsolutno neophodno radno mesto, potreban je neko ko će izaći ispred kancelarije da mi u obližnjoj pekari kupi pecivo a siguran sam da bi se u budućnosti mogle naći i dodatni razlozi za jednim ovakvim radnim mestom.

- Radno mesto portira
Iako su svi moji klijenti daleko od Srbije jasno vam je da ne mogu dopustiti da u moju firmu ulazi svako. Samim tim neophodan mi je neko da vodi računa ko ulazi u firmu i obaveštava sekretaricu o tome (koja će se naravno brinuti o tome da me moji prijatelji ili supruga koja tu i tamo navrati ne ometaju).

- Radno mesto noćnog čuvara
Grad je pun kriminalaca i narkomana i apsolutno je neophodno da neko i pored portira vodi računa o dragocenostima u mojoj firmi. Nisam siguran da je jedna osoba sposobna da svake noći obavlja tako težak zadatak spavanja u mojoj kancelariji pa bi se sigurno ukazala potreba i za još jednim ovakvim mestom.

- Radno mesto čistačice
Jasno vam je da jedan direktor (opa unapredio sam se) ne može sam da pere šolje od čaja ili daleko bilo da na kraju radnog vremena sam izbacuje smeće. Zbog toga je više nego neophodno zaposliti najmanje jednu čistačicu koja će se brinuti o higijeni u prostorijama u kojima radimo.

- Velika poslovna zgrada
Nakon što sam otkrio da su mi sva ova radna mesta apsolutno neophodna mali office od 40-tak m2 pokazao se apsolutno nedovoljnim za sve naše zaposlene. Samim tim bili smo prinuđeni da se preselimo u veće prostorije i zakupimo o trošku poreskih obveznika još neko parking mesto kako moji radnici ne bi morali da snose ne baš male troškove parkiranja u extra zoni gde se sada nalazi naša nova poslovna zgrada. Naravno naš inventar je sada skuplji i nije bilo baš jeftino opremiti naše kancelarije i plaćati telefon i Internet svakog meseca ali teši me činjenica da to više ne plaćam ja već neko drugi.

Comments(11)

Ovih dana digla se velika prašina zbog teksta koji je preduzetnik iz Mađarske objavio na svom Blogu gde je u opširnoj analizi na veoma jasan način objasnio sve probleme sa kojima se susreću preduzetnici u Mađarskoj. Obzirom da je situacija kod nas na mnogo načina slična bilo je pitanje vremena kada će neko napraviti i srpsku verziju i drago mi je da je Ivan to već učinio.

Ivan je iz ugla Internet preduzetnika napisao provokativan tekst ali bojim se da će biti (a koliko vidim po komentarima već jeste) pogrešno shvaćen. Na neki način priča se svela na “nije ni nama lako” vs. “razmislite koliko vi vredite” odnosno na rat izmedju poslodavaca i zaposlenih. Da se razumemo, ima raznih zaposlenih i raznih poslodavaca i teško da se ovde situacija može posmatrati kroz “crno belu” prizmu ali ovde ni jedni ni drugi nisu problem. Problem je država!

Drzava ta koja je nesposobna, koja krade, koja igra nefer igru u kojoj pravila nisu ista za sve i o tome treba pričati.

Da pričamo prvo o pravilima, kao što je i Ivan napomenuo na svaki dinar koji dajete zaposlenom 70% dajete državi. Ukratko ako ste zaposlili čoveka kome svakog meseca dajete platu od 500 eura, državi ćete svakog meseca strpati u džep još 350 eura. Sve u svemu, što je plata zaposlenog veća država će dublje zavuci ruku u džep poslodavca.
Problem je što zaposleni od toga nema apsolutno nikakve koristi, iako ima veću platu (i samim tim njegova firma izdvaja veća sredstva za socijalna davanja), njegov nivo zdravstvene zaštite podjednako je jadan kao i nivo nekoga ko je prijavljen na minimalac uz najmanja moguca “davanja”.

Što se tiče nefer igre, pogledajte samo spisak koji je poreska uprava objavila juče u kojoj pojedine firme/preduzetnici duguju milione na ime poreza. Kao preduzetnik znam da apsolutno nije moguće “preskočiti” i jedan mesec bez uplate poreza jer će vam kao što Ivan reče vrlo brzo stići “čestitka” i vaš račun će biti blokiran. Kako je onda moguće da pojedini mogu dugovati tolike pare bez ikakvih sankcija?!! Odgovor je jasan – svi smo mi ovde jednaki ali su neki izgleda ipak jednakiji od drugih.

Sve u svemu, pravila treba promeniti tako da:

- Socijalna davanja budu fiksna bez obzira na platu
- Ili ako se već socijalna davanja određuju procentualno u odnosu na platu onda i kvalitet usluge treba skalirati u skladu sa procentom koji vaš poslodavac izdvaja za vas. Načina da se to ostvari ima, npr. zaposleni čiji poslodavci uplaćuju puni iznos plate mogu dobiti manje participacije, širi spisak besplatnih lekova, prioritet kod običnih pregleda itd.
- Država mora da relaksira zakone po kojima poslodavac može primati i otpuštati radnike
- Država mora na odgovarajući način da subvencioniše trudnice (tipa isplaćuje poslodavcu punu platu u skladu sa prijavljenom platom na koju je on sam uplaćivao doprinose do tada).

I poslednje ali ne i najmanje bitno, ista pravila igre moraju važiti za sve!

Comments(14)

Još jedna godina polako izmiče i u trenucima kad sat lagano otkucava poslednjih 24h u 2011-oj nekako je lep trenutak da se i ja prisetim šta se sve dešavalo ove godine.

U ranijim godinama bilo je lako, jednostavno bih pogledao postove te godine, linkovao one najinteresantnije i to bi bilo to. Ali u godini u kojoj sam do sada napravio 7 (i slovima sedam!) postova morao sam pribeći nekim drugim metodama. Iako me sećanje još uvek solidno služi izbor je pao na e-mail tako da sam potrošio neko vreme listajući svoj “Sent Items” box.

U ovoj 2011 meni lično desilo se puno toga. Konačno sam kupio Civica, pročitao brdo knjiga na Amazon Kindle-u, promenio diviziju, prešao na iOS i proslavio 10 godina braka u Veneciji. Nažalost i pored divnih stvari i ponekog štrecanja oko Jovane ja lično kad pomislim na proteklih 365 dana prvo pomislim na smrt Steve Jobs-a i svog tragično nastradalog drugara Nikolu Denića. :(

Oni koji me poznaju dovoljno dugo znaju da svake godine u ovo vreme konstatujem da ponovo nisam porastao nijedan cm i da još uvek nisam kresnuo Moniku Beluči (o kupovini Ferarrija i da ne govorim). Nažalost cenim da sam ispred te liste kao NY Resolution dodao još jednu stavku koja ima za cilj da sledeći (pred)novogodišnji post pišem kao građanin neke druge zemlje. Cilj takođe težak ali nadam se dostižniji od prethodnih.

HNY!

Comments(0)

Pre nešto više od četiri godine, negde na kraju vesti na tv b92 emitovali su prilog o teškim uslovima kojima su izloženi pacijenti koji se na onkološkom institutu leče od raka. Institut je koliko se sećam u to vreme ostao bez grejanja tako da su pacijenti na terapiji zračenjem uz svu muku koja ih je snašla morali i da se smrzavaju dok primaju tešku terapiju koja će im možda produžiti život. Sama scena meni lično bila je toliko mučna da sam ugasio televizor i pokušao da ne mislim o tome. Nažalost ubrzo nakon toga moja ćerka je obolela od leukemije tako da sam nažalost i sam bio u situaciji da spoznam sve užase hemoterapije i srpskog zdravstvenog sistema.

Juče je b92.net objavio vest o tome kako su u nekoliko zdravstvenih centara u Bgd-u ljudi zbog nestašice citostatika ostali bez terapije. Sama vest je skandalozna, ali je još skandaloznija činjenica da ovu vest niko drugi nije preneo, a u međuvremenu je čak i sam b92.net sklonio vest sa home page-a shvativši da ljude ipak interesuju neke druge stvari. Broj komentara na ovu vest je trenutno 33, a broj komentara na neku budalaštinu o dnevnoj politici je višestruko veći.

Kao neko ko je nažalost upućen u lečenje kancera, znam da svako odlaganje terapije za rezultat ima smanjenje ionako malih šansi da se tumor izleči. Oni kojima su predizborni slogani bili puni priča o tome kako život ne može da čeka ostavili su ove ljude na cedilu. Mi ostali moramo nešto učiniti!

Comments(2)

Ljudi koji me prate na twiteru znaju da već neko vreme vodim (nepravedan i ničim izazvan) rat protiv twiteraša koji share-uju svoj foursquare status na TL-u.

Za one koji ne znaju (ako takvi uopšte postoje), foursquare je neka vrsta hibrida mobilne platforme i društvene mreže koja vam omogućava da bilo gde da se nalazite startovanjem foursquare applikacije na svom mobilnom telefonu/tabletu istražite mesta koja su blizu vas (restorani, kafići, …), pročitate savete korisnika ili se sami “čekirate” tako da ostali korisnici mogu videti gde se tačno nalazite. Foursquare nije jedina aplikacija te vrste, ali je daleko najpopularnija delom i zbog sistema bodovanja (svaki ček-in donosi bodove) i specijala koji vam omogućavaju da ostvarite popuste i sl. (nažalost takvi specijali prava su retkost u Srbiji).

E sad, ako ste aktivni na twiteru sigurno ste do sada bili u prilici da (nažalost) mnogo puta vidite postove poput ovih:

itd.

Radi se o tome da foursquare omogućava da svoju lokaciju sharujete i na Twiteru i/ili FB-u, što za rezultat ima postavljanje automatizovane poruke na engleskom poput gornje na vaš timeline. U čemu je ovde problem pitate se?

Kao i kod ostalih servisa na Internetu i ovde postoje (ne)pisana pravila ponašanja (tzv. Netiquette). Siguran sam da npr. znate da se pisanje celih postova velikim slovima(caps) smatra nepristojnim ili da se zagrade i dvotačke mogu koristiti za kreiranje poruka o raspolozenju (smajliji) :)

Problem sa ovakvim automatizovanim statusima je što su krajnje iritirajući, naročito kod korisnika koji se 4sq-uju svuda i na svakom mestu i to dele na TL. Mnogi korisnici već koriste twiter klijente koji omogućavaju filtriranje ovakvih sadržaja, ali nažalost taj “feature” još uvek nije standard tako da zvanična twitter.com Web strana ne podržava filtere, a takav feature nemaju ni zvanični twiter klijenti (twitter aplikacije za iPhone, Android, Mac itd.). Sve u svemu, slanje praznih “I’m at {whatever}” #4sq statusa na timeline je na isti način pogrešno kao i pisanje capsom ili pravljenje Web strane koja će raditi samo u jednoj verziji browsera.

Šta onda činiti i kako se ponašati? Jednostavno, osnovno pravilo je da ne sharujete svoje statuse jer apsolutno nema potrebe za time. Foursquare je veoma razvijena platforma i postoje aplikacije za sve platforme (iOS, Android, …) tako da je sasvim izvesno da će vaši prijatelji videti gde se nalazite bez potrebe da iritirate svoje pratioce na twiteru.

No u situacijama kada iz bilo kog razloga morate da sharujete svoj 4sq na twitter/facebook, uradite to barem tako što ćete napisati status na samom foursquare-u kako bi ste izbegli automatizovanu i iritirajuću poruku “I’m at {whatever place}”. Evo primera kako to radi Branko (aka @plagosus) koga slobodno mogu nazvati šampionom deljenja svojih 4sq statusa na timeline-u :)

Comments(15)